Onaj koji ne dozvoljava nikome da prepisuje tikete, niti priča puno o tome šta je igrao, već priča o normalnim stvarima iz SVAKODNEVNOG života.
Svaka njegova priča počinje ovako:
-I krenem ti ja da podignem tiket, kad...
1) sretnem Marijanu;
2) zaustavi me policajac;
3) vidim izvrnutu šahtu.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Е, ово ти је лепо.
+
Plus.