Vrhunac mufljuzizma. Čovek koji se bez trunke savesti bavi raznoraznm prevarama i malverzacijama zarad boljitka svoje guzice.
- Ženo, otvaraj! Stig'o tvoj fizikalac. - O, hvalim te Bože, posle mesec dana. Ju, na šta ličiš, crni Slavko. Pa ti si se prepolovio. - Ma ništa se ti meni ne sekiraj, bitno da sam zaradio četristo evrića. - I to što kažeš, ljubi Zorica muža svog. Daj pare. - Rek'o Toza da će sutra da nas isplati, danas nije pon... - Molim? Nije valjda da si poverovao najvećem prevarantu jugoistočne Srbije? Telcu jedan! - Ma ne sekiraj se, Toza je duša od čoveka, danas nam je, pošto je bio zadnji dan, kupio paket kisele vode, koji bi preduzimač to uradio za svoje radnike? Iz svog džepa, eee! Evo, ostavio je i broj mobilnog da ga nazovem kad dođem kući da se dogovorimo kad sutra da se nađemo za pare. - Pa zovi ga, šta čekaš! - Evo... Korisnik Telenorove mreže nije trenutno dostupan... Izgleda da mu je prazna baterija. Probaću ponovo kasnije. - Hoću razvod!
Sudbina mnogih veza koje se završe... ili ne završe, zavisno od toga na kojoj se životnoj stepenici nalaze akteri iste. U svakom slučaju, jedna pasivna, uljuškana, nit'-cim-nit'-trz atmosfera, u kojoj lagano truli uzajamni seksualni život, želje, fantazije, napredak... Jedna kada puna tople kupke u kojoj se priča o politici bez zavirivanja pod mehuriće... Njeno oblačenje frotirske pidžame sa medvedićima i krastavci sa jogurtom na licu, dok joj on pripoveda kako ga je napala neka drćkavica zbog frke na poslu i kako ga muči gorušica posle tri piva... Ili kad se sutra uveče dogovore da gledaju utakmicu zajedno, dok joj on masira stopala i nabraja imena svih igrača PSV Eindhoven-a... Ili kad opet gledaju film, kad stalno gledaju filmove, i kada im zajednički život postane svakodnevna rutina, u kojoj se između "Dobro jutro" i "Laku noć", provuče "Volim te" kao navika, dok su misli negde na ispaši, bez ijednog leptira.
Jedno od glupljih i ljigavijih pitanja koje vam uputi neko iz okoline, u zgradi ili na poslu, ali bez prave želje, ili zbog nesposobnosti da komunicira bez uvijanja. Postavljač pitanja ima potrebu da pokaže lepo vaspitanje, manire i ništa više- sve drugo bi da sakrije i stvori neku distancu tako da ne možete uvek da ga potkačite nekim kontrapitanjem na koje mora da daje duža neprijatna objašnjenja.
Logičan odgovor je:“Dobro smo, a kako su oni(sa trećeg sprata, iz druge kancelarije) ?“, ali može i „ Dobro smo, jesmo li mi bacali pikavce na naša kola, hoćemo li uskoro da dobijemo mesto šefa, je li to naša ćerka ostala trudna, je li kod nas noćas navraćala policija?“ itd....
Rečenica koju možeš čuti na razgovoru za posao kod privatnika, iako su svesni da to nije istina ipak vole da je provuku kroz razgovor. Dok istu ovu rečenicu nikad nećeš čuti na razgovoru za posao u državnoj firmi, jer ne postoji razgovor za posao u državnoj firmi, zato što oni zaista jesu jedna velika porodica.
Privatna firma:
- Znate, mi smo jedna velika porodica... - Da, da, jasno mi je, lepo baš...
Državna firma:
- Znate, mi smo jedna velika porodica... - Daj bre ćale, ne seri, znam ko si, nego zovi strikana da vidim kad ću dobiti službenu Škodu?
Najbolji izgovor za uvaljivanje odlaska u kupovinu. Dođeš gajbi s posla oko 18.25 h, mrtav umoran, usput si u autobusu fatamorganisao izuvanje cipela, pranje nogu i zakasneli ručak, da bi te ukućani dočekali nestrpljivo k'o kurirsku službu samo da ti uvale još jedan "mali" zadatak, onako "usput" i "časkom".
Ja: Stig'o sam! Keva: Eee sine, 'ajde dok si obuven da skokneš časkom do prodavnice da mi uzmeš testeninu, ulje, vegetu, brašno, kakao, cimet... Ja: Opa, polako! A šta je s njom? (pokazujem na sestru) Sestra: E, odjebi, mrtva sam umorna, bila sam na faksu ceo dan! Keva: Pusti nju, znaš da uvek zaboravi nešto da uzme. Ja: Pa zato postoji spisak, a ionako po ceo dan kuca po tom mobilnom, može jedan usrani spisak da ukuca za cirka 12 sekundi. Šta je s ćaletom? Što on nije iš'o? Keva: Spava, umoran je, imao je danas neki izlazak na teren. Ja: Ma do jaja. Radi po komunjarskom radnom vremenu i pored toga ne stigne u jebenu prodavnicu da svrati. I još spava poslepodne. Ja ako vidim sunce preko dana ja sam srećan, a vas bole... i što me koji kurac niko nije zvao, ili poslao poruku? Keva: Sine, umesto što se raspravljaš, mogao si dosad triput da odeš i da se vratiš. (argument posle kojeg stane vreme) Ja: Ajde... daj pare. Keva: Ajde ti od svojih para, vratiću ti kad mi legne plata. Ja: Naravno. Baba: Sine, ajde, ne bilo ti zapoveđeno, svrati der do apoteke, uzmi mi jedan ranisan, ubi me želudac. Ja (u bradu): Ako te ne ubije želudac, ima ko će da se potrudi... Keva: Što si bre tako bezobrazan?! Ja: A što ona ne ode malo da protegne štap? Ujutru zna da trčkara po domovima zdravlja sa svojim saborcima. Jebote lebac, s kakvim lenčugama živim... DOBRO BABA UZEĆU TI LEK! A ti kevo, bolje da si spremila nešto dobro za ručak jer sam gladan k'o vuk! Keva: Sve današnje smo pojeli, ost'o je pasulj od prekjuče, saću stavim da se podgreje. Ja: O jebo vas pas, jedete k'o popisna komisija! Aj ćao! Sestra: Uzmi sok!
Naziv neke od ekipe na vecini turnira u malom fudbalu
-Halo,hteo bih da prijavim ekipu. -Naziv ekipe? -Jedva smo se skupili. -Pa znam da ste se jedva skupili,ali kako se zove ekipa? -Pa tako,jedva smo se skupili...
1) A:”Batice, je l’ bila gužva juče na koncertu?” B:”Gde nije? Gurali smo se k’o goveda u stočnom vagonu!”
2) A:”Čujem da je juče bio pun Sever?!” B:”Brate, bio je pun k’o oko! Gurali smo se k’o goveda u stočnom vagonu, ali je bila atmosfera do jaja. Pazi, kad’ su bile samo dve tuče za celu tekmu! ”
3) A:”Kako sam najebao juče na poslu... Poslao nas šef da nešto završimo u Smederevu. Najebali smo k’o žuti na putu.” B:”Jebote, kukaš k’o da ste išli do Sibira!” A:”Išli smo nas petorica, niko nema ispod 100 kila, a šef nas poslao Jugom, jer malo troši. Gurali smo se k’o goveda u stočnom vagonu!”
-Kao dete smo voleli da kopamo nos, a to sada ne radimo (Znači da je autor dete i da se rastura od kopanja) -Kao dete smo voleli da vičemo gotovo kad završimo naša putešestvija u kupatilu (šta da kažem...)
