Stodvadesetoprocentna zatamljena stakla, mračni, tamno crni detalj neiskusnih pokeraša. Tehnologija koju koriste varioci i posmatrači pomračenja Sunca.
Uspešno krije tikove u očima, zabrinutost, dobru ruku ili puštenu suzu za izgubljenim parama.
- Gospodine, zamolio bih vas da skinete naočare dok igrate. Uporno bacate čipove van stola i diler se žali kako ga terate da vam čita karte sa stola.
Jebena legenda.
Mi Srbi smo stoka ko stoka, pa Jovo nije poznat na nacionalnom nivou, već samo na regionalnom, tj. u istočnoj Srpskoj. Živio je tačno 100 godina (1886-1986) mada neki kažu da je upisan u knjigu rođenih kao dječak, tako da je prešišao i stotku. Imo je jednu ženu i 16 djece (11 sinova). Bio je travar sa Romanije i liječio ljude od Triglava do Đevđelije sa svojim travkama. Liječio je čak i sina američkog predsjednika Niksona (pozvo ga u Bijelu kuću, Jovo kupio avionsku kartu Romanija-Vašington-Romanija, došo tamo i ozdravio mu sina) Kad je imo 90 godina, sam je sebi podigo spomenik u prirodnoj veličini. Boliogakurac. Kad je napunio stotku, smorio ga život pa je izvršio samoubistvo.
Danas je sramota biti diler na tim prostorima, jer niko ne može da nadmaši učinkovitost Jovovih trava. Kad bi danas neko imo njegov originalan lijek, imao bi neprocjenjivu vrijednost, kaka Mona Lizina slika kaki kurci.
Posebno stanje uma i tela. Do njega dolazi kada se hedonista preobrati u Čarli Šina. Pukne mu film, poludi,krene da se šiba u venu prekrštenom pajdom, stavlja očinje imanje na selu pevaljkama među sise, guši se u belom i masti kurčevinu šesnaestogodišnjakinjama. Zdravstveni karton mu je debeo kao žabarski kuvar, krase ga herpes, triper i bolesti zavisnosti.
-Tebra, šta je sa Milisavom, čujem da pravi neka sranja sranja stalno?
-Lik je puko k'o polovan Dureks,živi kao rok zvezda, jebe neke klinke , al džaba kad taj ima više noževa u leđima, nego ja u kući , jure ga Ćomi diler i Panta Dileja za neko belo.
Predmet stalne zabune sa markom telefona "HTC" .
Dok neki pomisle na samu rep grupu pod nazivom "THC" , ostale lako zbuni "THC", sastojak marihuane i ostalih opojnih sredstava.
Ja (ulazim u prodavnicu telefona) :
-Dobro veče, hteo bih pogledam neke telefone, šta biste preporučili ?
Prodavačica (kao iz topa, naučila napamet) :
-Svakako da je hit Samsung EsFon, koji u paketu "1000 minuta i 1000 SMS-ova mesečno" dobijate za samo 34.999 dinara!
Ja: (u sebi,polako, polako, nisam došao na dranje kože nego da kupim normalan fon)
-A imate li šta od "THC"-a ?
Prodavačica (zbunjeno):
-"THC" ? Misliš na "HTC" ?
Ja: (fejspalm)
-Jeste, na njega mislimo.
Ona: (o Bože, kakav kreten, pokušava da me zajebava ovde) :
-Ima, naravno, "HTC Tattoo" koji možete da kupite za fantastičnih ...
______________________________________________________________________
Diler (ulazi u istu prodavnicu) :
-Ej, da nema nekog THC-a ovde ?
Prodavačica :
-Svakako da je hit Samsung EsFon, koji u paketu "1000 minuta i 1000 SMS-ova mesečno" dobijate za samo 34.999 dinara! (aaa čekaj, nije me to pitao)
Ima, naravno, "HTC Tattoo" koji možete da kupite za fantastičnih ...
Diler (prekida je)
-Ma bre, ne taj HTC ...
Poslednja stanica u karijeri jedne kurve.
Nekada je bila popularna, snimala su se izdanja visokobudžetnih filmova, Brezers i Nafti Amerika stajl. Vozili su je limuzinama, pio se prvoklasni šampanjac, mrljao se koks isključivo prve ruke.. Imala je udela u politici, kao diplomata i animator partijskih predsednika, prisutna u svim svršenim činovima. Svako malo, uletale su joj i masaže i diskretno druženje sa biznismenima i sličnim državnim činovnicima na moćnim položajima. Svašta joj je uletalo...
Kako neizbežni zub vremena mora sve dokačiti, tako ni nju nije zaobišao. Rok trajanja joj prolazi, a sa njim i preostale kategorije nestaju. Bila je sekretarica, kevakojubivoleodajebeš, tetka, direktorka, šefica, al' ne može doveka! Dodatni kilogrami su nadošli, a dečko, lokalni diler kreka, je pegla svakodnevno. Koks zamenjuje pajdom, uspokojava je. Na porno industriju je zaboravila, a i oni na nju. Snimi po neki socijalni sa čamugama, koji je izuništavaju palamarštinama da dve nedelje ne može da dođe k sebi, čisto da ima za buru. I tome dolazi kraj.
Vraćamo se gorenavedenoj Pan erotici i sličnim ''Osmosmerka-Skandi Svet level'' socijalnim časopisima. Već se u osnovnoj školi uveriš koliko očajna i koliko navučena kuravela mora biti da bi se slikala za većpomenute magazine. Od honorara ima taman da pazari pešes' lozica u plastičnim flašama na trafici i napije se na klupici u parku, gde na kraju i overava..
Merna jedinica. Broj ruku obrnuto je srazmeran kvalitetu.
Šomi: Od koga si ti nabavio ovo belo? Od Seke Sablić? Mogu da namirišem morsku svežinu Meriks oksiekšna.
Žare: Od Kize.
Šomi: Od kad Kiza diluje?
Žare: Ma jok, to on zna nekog lika što mu je rođak diler.
Šomi: Znači treća ruka u najboljem slučaju. A ja se čudim što ne valja...
Stara klinačka fora kada se probijaju u društvu. Početna stavka u prvom razgovoru upoznavanja. Prvo se nabroje svi lokalni krimosi iz ulice, pa se posle u zavisnosti od ekipe prelazi na šire područje grada. Po nekom nepisanom pravilu, onaj koji je "poznavao" najveću gradsku facu na kraju dobije batine od najslabijeg.
Parkić ispred zgrade. Klinci stoje kod koša i prepričavaju "pustolovine" sa dočeka.
K1: Ja sam sa matorima sinoć bio kod Giletovih (Gile je inače mini-gandža diler u ulici) - klici ga gledaju sa poštovanjem
K2: Moji su mene ostavili kod ujka Kristijana u lokalu , jer su išli na doček sa direktorom TV Avala. Znate Kristijana?
K1,K3,K4-5-6: UUU pa znamo, kako bre ne znamo.
Park, kao velika zelena površina predstavlja utočište mnogim ljudima različitih karaktera. Jedino što ih veže jeste taj park.
Diler:
Osoba sa pederušom koja gleda unaokolo i traži potencijalne žrtve. Opseg njegovih delatnosti su pare, trava i teške droge.
Penzioner:
Čiča sa kesom punom hleba, milerama, slanih zanimacija i kisele vode sa politikom u ruci.
Klinci sa ortopedskim pomagalima:
Roleri, trotineti i skejtovi. Nađe se i neki sa lopticom ali on već spada u:
Klince izolatore:
Klinac koji je odvojen od ostalih zato što nema ni skejt ni trotinet, ali zato ima lopticu pa mu ostali zavide.
Pobegulje:
Dve ili tri likuše koje su pobegle sa časa, imaju zanimacije tipa čips, smoki, mobilni telefon....
Blejači:
Likovi koji smatraju da je park njihov, sve bi ih proterali sem onih pobegulja i možda dilera, ako je trava dobra. Imaju sok, obično Koka-Kolu od dve litre, možda i pivo od dve litre. al su ga uštekali zbog:
Lokalnog klošara:
Osoba koja traži opuške po parku i sitan novac da kupi pivo. Oni blejači ga sigurno imaju. I on je nekad tako blejao. Deda ima hleb. Deda i dalje sedi na klupi, deda je žrtva!
Pandur:
Osoba koja obilazi oko parka i posmatra dilera i klošara. Posmatra i dedu sa politikom. Posmatra i klinca izolatora koji se menjao sa drugim klincem i dobio je trotinet a dao je lopticu. Posmatra i beleži.
Grafitari:
Likovi u skejterkama i kačketima koji čekaju da ode pandur i da dođe diler, pa da overe i onaj zid.
Slučajni prolaznik:
Ja. Sedim i čekam ortaka, čačkam mobilni telefon.
Golubovi:
Ptice koje uvek zaseru stvar.
Danas. Ne juče, ne sutra. Bežiš od mnoštva lica koje viđaš, a ne vidiš. Posmatraš ljude oko sebe, bezbrižne, okićene, ali prazne; pod maskom, pičke koje se skrivaju iza lažnih osmeha, jadnih priča i potreba za sažaljenjem. Zlato, novac i moć, nisu im doneli sreću. To više nisu ljudi, to su automati; mašine stvorene da napreduju i programirane da daju željene rezultate. Skup jeftinih i prodanih duša; osoba s kompleksom niže vrednosti, fabrički proizvedenih, ukalupiranih i upakovanih za prodaju po nabavnoj ceni na tržištu ljudskog šljama. Taze borci za nešto što je kul, a o čemu realno pojma nemaju. „S jedne strane gladni - s druge nahranjeni, na zemlji žive mrtvaci - ispod zemlje sahranjeni.“ Na ulici viđaš razne. Zapuštene prosjake što stoje kod trafika, čiji pogled ledi i tera te da pobegneš ne osvrćući se; njihove obrise i siluete, jedino što je od njih ostalo. Alkose, koji hodaju okolo bez pravca i cilja, cvokoćući zubima, praznih džepova i tužnih životnih priča. Susrećeš se sa očima koje su pospane, umorne od stvarnosti, u strahu od starosti, skrhane u trenu žalosti. Ljudima koji su željni osmeha i radosti. Ulaziš u autobus, u masu snuždenih faca što slušaju škripu vrata i stoje nepomično u velu sivila. Stari i mladi, paralela između dva sveta. Dečko sa kapuljačom spuštenom preko očiju, uznemiren a hladan, lokalni diler, heroj mladih iz tvog kraja, odrastao na betonu, pun fora k’o govno vitamina. Klinci više nisu isti, furaju naivu, vikendom izbezumljeni na tabletama i pivu. Osećaš gorak ukus u ustima, listaš prošlo vreme i pitaš se gde smo pali, ali nema buraz - jedno poglavlje u toj priči fali...
Ulicu zajebi rano, završićeš u škripcu. Svi odrastaju, a večno ostali bi deca...
Kao što je i vladareva gajba u to vreme bila najbolja u gradu, tako i ovo piće nosi taj epitet.
Opšte je poznato da je Knjaz bio hedonista, čovek od stila, duševan, pošten dovoljno da bocne kuma u Karotidu, grlat da iznapušava turskog Jelka Kacina, a bogme pratio ga je i epitet nepismenog alkosa. Te se postavlja pitanje koliko smo mi, njegovi verni potomci, njegov rod, narod, krv i čuvari svetog imena i dela besmrtnog Knjaza dostojni njegove aristokratske jetre. Nazvali smo kiselu vodu po njemu. EJ! SRBINE! KISELU VODU?
- 'De ćemo? Petak tebra!
- Pa kod Lošmija!
- U da, ono njegovo čudo je legendarno. Vidim jednoroge, cveće, baštu, potok i crne leptire kad uzmem gutljaj. Definitivno treba da uđemo u Lošmijev konjak.
****************
- Šta je ovo tebra?
- To je piće iz manastira na Kosovu.
- Čekaj brate, da li me zajebavaš da poseduješ ovo savršenstvo?
- To je nektar bogova sa Olimpa.
- Odakle tebi, porazu čovečanstva, ovo?
- To su flaširane supermenove suze.
- Ovo vino je jebeni Milošev Konjak. Od danas si moj zvanični diler.
