Zadnji pravac arhitekture operisan od bilo kakve vrste kreativnosti i originalnosti, pa arhitektura, kao i današnja muzika, gubi svoje mjesto među granama umjetnosti.
„operisan“
Tačno ta rečoperisan1 definicija →
Operisan od blama, takoreci bezblam, koji svoj blam, ponekad spontano ponekad namerno, prenosi na prisutne svedoke i to radi sa narocitim apetitom.
Pre par godina, na ortakovom rodjendanu, sticajem okolnosti, nasla se muskozenska ekipa od 7,8 muzicara sa akademskim obrazovanjem.
Svi kulturni, fini, ugladjeni, aristokratskih manira, pa ti pomalo bude i neprijatno u njihovom drustvu, jer se osetis kao bastovan medju prefinjenom elitom.
Uklopili se drug i ja nekako u atmosferu, i nismo nimalo mirisali na uljeze, naprotiv, pocelo i da nam prija... Kad dva lika izvadili violine i opleli po nekim rukovetima, il sta ti ga ja znam po cemu, uz malko modernije izvodjenje.
Sve bi bilo ok, da muziku nije cuo slavljenikov brat, koji je sprat ispod u kuci, muzikom bio valjda dekonjcentrisan u bacanju majmuna.
Inace, brat je totalna kaleja, i ja ga gotivim.
Cim sam ga ugledao na vratima, zabezeknutog ali iskontrolisane mimike, pocelo je da mi kuva i tu vec krecem da se suzdrzavam od smejanja.
-Divno! Carobno! Smem li da pogadjam? Mocart!? Ne! Shopen!? A da, glup sam, taj je peglao po klaviru...
Cajkovski, Horvat, Boskov...?
Likovi se ljubazno smeskaju, al ne prekidaju svirku.
Slavljenik i ja se pogledamo, i krecemo sa telepatskom konverzacijom i govorom ociju, razumeli smo se od reci do reci, bez ijedne izgovorene, otprilike ovako nekako:
Ja-Nabijem i njega i tebe, pa zar mu nisi rekao da se ne pojavljuje?
On-Brate, rekao sam mu!
Ja-Au bre, bice zajebano, bezim ja kuci, ko te jebe!
On-Nemoj brate, molim te, ne ostavljaj druga na cedilu, umrecu sam.
Ja-Ok(vec preznojen)
On-Ok(kao, laknulo mu)
Elem, to gore gde smo se nalazili je prilagodjeno potkrovlje, pomalo klaustrofobicno za veci broj ljudi, svi stisnuti u toj tesnoj prostoriji optocenoj samo lamperijom i sa jednim krovnim prozorom.
Tu je, naravno i WC u koji je brat bezblam uleteo, i ortaku i meni vise nije bilo smesno, samo smo se stisli i sklupcali i u sebi vristali:
-Neee, nee, brate moolimmm teee, neee...
U trenutku kad sam odlucio da ustanem i da ga izbacim iz WCa, vec je bilo kasno...
Zvuci koji su dopirali iznutra, bili su frankenstajski horor, i nimalo se nisu uklapali uz zvuk dueta violina koji je do tad jedini narusavao tisinu:
-Bbbrrrljljooooo, ggrrrljljoooo, ppprrrrdd, kkenjnjnj, ufuf, ahah, stenjnjnjstenjnjnj
sinhronizovani zvuci od blama operisanog proliv kenjaca, nadjacali su koncertno izvodjenje.
Meni je odbrambeni mehanizam odreagovao tako da zamenim tezu:
-Kud bas danas proliv!?
Ako me je neko i cuo, niko nije odreagovao, svi su gledali unezvereno kroz onaj krovni prozor, a slavljenik je bio toliko crven u licu da je mogao da se maze na hleb umesto ajvara.
Jedan po jedan, cutke, a uz horor zvuke, ugladjeni gosti su poceli spontano da ustaju i izlaze, i niko se nije nit smejao, nit pisnuo, nit zubima skrinuo.
Za minut, prostorija je bila ispraznjenija od stomaka iznudjivaca blama.
On je operisan od bilo kakvog vida automatizacije. Sve voli da radi ručno (manuelno), uprskos tome što tako crnči k'o Alija Sirotanović. Umjesto da lagano pritisne dugme koje će pokrenuti proces automatskog upravljanja ili da bar malo razmisli o onome što radi ne bi li olakšao sebi rabotu, on radije voli da zapne k'o sivonja, sturi se dok uradi neki posao, a onda kasnije kad dobije bruh može samo da se žali upravi vodovoda.
- Nemoj me jebat! Ma je li moguće?!
- Nije valjda da se opet pokvario?
- Izgleda da jeste. PU, majku mu! I gdje sad da ja nađem mehaničara u ovoj vukojebini?
- A i ti se dig'o k'o na kurac da s ovom vijarom idemo na more. Daj da zovemo šlep službu, imam negdje broj.
- Šta je s glavom? Da na to pare trošim? Aj da guramo!
- Da guramo? Čovječe, vidiš li ti da smo udaljeni od civilizacije k'o Bosna od Evropske unije? Samo mi još treba da crknem u ovoj divljini. Čekaj da zovem šlep službu.
- Ja ću da guram, a ti čekaj Boga svog ako hoćeš!
- Koji si manuelac, e!
Narodna umotvorina operisna od kunilingusa.
- Mogla si malo da podrežeš među!
- Nikad to ne radim.
- A i mokra si k'o Panonsko more.
...ususussususus.....pu....
- Ne valja se pljuvati pa lizati!
- Ma ko kaže! Samo granje da razmaknem.
Suptilan način da svom drugu koji je operisan od fudbala kažete da nema blage veze i da se ponašao kao ameba koja čeka kraj utakmice.
- Dodaj Miroslave, zašto si cava?
- Ma ajde molim te, ti si promašio igralište, vjerovatno si trebao biti na šahovskoj tabli sada. Ćuti i igraj, kada lopta dođe do tebe samo šutaj u njivu.
Sarkastičan odgovor žene koja ili ima loše odnose sa mužem ili je on jednostavno potpuno operisan od romantike pa se nikada nije setio da kupi svojoj lepšoj polovini cvet.
- Jao Milena što mi je muž doneo lepo cveće danas s posla. Pravi je muškarac. Jel kupio tebi Žarko neki cvet? Ipak je Dan Zaljubljenih.
- K'o!? Žarko!? On!? Pa gde će se taj balvan setiti da mi kupi cveće. Nema ništa od toga. Kupiće mi eventualno venac ako geknem pre njega i to je sve što ću od cveća da vidim s njegove strane.
stanje u umu kada postanes operisan od mobilnog telefona. Prodje vise sati, a da se ne osetis kao da ti fali neki ud- samo zato jer telefon nije kraj tebe.
Slikovit opis osobe operisane za bilo kakvu sportsku aktivnost. Pretežno se odnosi na olimpijce, ali ponekad ni oni malo redovniji nisu zaobiđeni.
- Čoveče, pa 'ajde bar dodaj ako ne možeš dobaciti do koša.
- Pusti ga, brate! Vidiš da ne vidi koš od table. Sledeći put ćemo ga zvati kad budemo igrali domine.
Onaj koji preferira toplinu doma u odnosu na (opasne i indecentne) čari spoljašnjeg svijeta, zbog odgoja zasnovanog na tradicionalnim vrijednostima ili socijalne anksioznosti i sličnih kvazibolesti modernog doba... ili jer je jednostavno operisan od života.
A: A đe ga je onaj mali nijesam ga vidio otkad sam otišo u Njemačku... a da, da, neđelja danas, mora da se otrijezni malo momčina he he.
B: Ma jok, Mladen ne voli to. Baš je onako kućevan. Eo ga taman ustao, đe si Mladene, javi se ujaku.
C: Žnjiiiiiiiiiiiiiiii.
Osoba poreklom iz brdovitih, slabo naseljenih predela.
U suštini i nije toliko loš čovek, ali kada dođe u neko gušće naseljeno mesto, je totalno operisan od osećaja za komšiluk, verovatno zato što isti nikada do sad nije ni imao.
Lista nekih stvari koje dotični radi:
1. Preglasno puštanje muzike svoga rodnog kraja sa radija u bilo koje doba dana. Često se desi i da zapeva.
2. Obično se bavi nekim bučnim poslom: varenjem, rezanjem itd... I ne libi se da ustane u 6 sati ujutro i udarnički krene sa radom.
3. Obično drži u svome dvorišu veliki broj životinja, pogotovo pasa koji svake noći prirede celovečernji koncert.
4. Svake nedelje, iako u mestu odavno postoje đubretari, skupi sve što mu ne treba na jednu veliku gomilu i napravi ogromnu lomaču koja zaguši celu ulicu.
5. Često pravi svojevrsna okupljanja brđana bez ikakve najave i povoda, i tada muzika glasno trešti ceo dan i celu noć.
6. Međusobno se glasno dozivaju i pričaju sa velikih udaljenosti, pri tome se derući iz petinih žila.
7. Ponekad grade kuće koje imaju prozor sa direktnim pogledom na komšijsko dvorište.
