Umotvorina, poslovica, doskočica ili pak pesma koja se u narodu odomaćila. Hol of fejmerka takoreći. Iako je reč "stara" 62.5% karaktera koji čine ovaj izraz, ništa od navedenog ne mora biti zaista staro ili vremešno, dovoljno je da ih neko smatra za deo svoje ili zajedničke istorije sa osobom kojoj se obraća.
-Dobra ti ova rakija kume! Prava, domaća! -Jeste kume, ajmo još po jednu pa da opletemo onu našu staru: Đe si bila, đe si danguuuuuubiiilaaaa, dangubilaaaaa tri bijeeeela dana! ------------------------------------------------------------------------------------------ -Brate, razmišljam se da li da šutnem Mariju, počela je da mi opasno trza na žuč, ali de u ova krizna vremena da nadjem nešto bolje... -Torimau, znaš kako kaže ona stara: Dve su strane peškiru. Jednom si brisao kosu, drugom dupe. Koja je koja znaćeš tek kada počneš da brišeš lice.
Nekada su ovako djeca zvala svoje roditelje, oca-stari, majku- stara, a danas se sve cesce ove rijeci cuju u svakodnevnom razgovoru, posebno omladine, ali i osoba starije dobi...
Jovan: Staraaa jel` gotov rucak? Majka: Za pet minutaaaa!!!!
Stefan: Djess starii?! Marko: Oooo stari nisam te vidio sto godinaa!
Milica: Nije los ovaj tip...sta mislis? Dragana: Stara mojaaa otkidaaa...
Najtačnije značenje ove fraze je - pitam te, da te pitam ja. A pošto to postoji samo u nas Srba, ne može se objasniti drugim narodima vrednost i upotreba ove fraze u rečenici... Tačnije, nema neko određeno leksičko značenje u rečenici ali pojačava utisak svega izgovorenog.
U slobodnijem prevodu (ili bolje rečeno sličan je izrazu)- 'pička mu materina' ili tako nešto... Stim što 'pička mu materina' može ići i u odgovor na pitanje, a 'majka mu stara' isključivo u pitanje.
- Radiš li ti nešto na ovom svetu, majka mu stara?! - Evo kao nešto kucam, pička mu materina, da kažem da sam i ja nešto radio danas...
-Daj bre, Aleksa, pa idi uči malo, jesi tačan? Ponavljaćeš bre godinu, a mi te više nećemo finansirati, da znaš! Ima da se vratiš kući i da čuvaš ovce! -Evo kevo, samo da nadjem malo vremena, razumi me, nije ni meni lako, svako veče druga cura, jebiga. Naporno je to.
Faza pred finalno odredište svake žene. Kada ispucate sve bonove kao baba i kada prestanete da obavljate ordinarne babske funkcije kao što su: pravljenje palačinki, mekika, uštipaka, proja, lepinja itd. Kada starost zada poslednji udarac i kada praunuci umesto "bakuta" počnu da vas oslovljavaju sa "stara baba" znajte da ste konačno slobodni! Jedina briga koja vam ostaje je da li ćete se probuditi ili ne, ali i to vas ne dotiče jer i u fazi "stare babe" možete da proživite još 15-ak do 20 godina bez briga i nerviranja.
Ćale:"E vidite deco ovo je moj 7. rodjendan, ovo su moj čika Jovo i moja stara baba Draginja... E, a ovo je već 20 godina kasnije, tu smo vaša majka, ujka Zlatko, stara baba Draginja i ja"
Klinjo:"Tata, tata kako to da baba nije ostarila????"
Ćale:"Ma sine ona se uvoštila, ja od kada znam za sebe ona tako izgleda. Čak sam počeo da sumnjam da je gorštak!! Nadživeće i mene!"
U neka bolja vremena, kada su Jugosloveni išli preko vikenda da se kurče po Rumuniji, jedu kavijar i piju skupocene šampanjce, dok su ti isti Rumuni gladovali, gradili hotele pored kokošinjaca i molili boga da im predsednik umre, nastala je ova izreka koja je označavala to da je nešto u izuzetno lošem stanju.
-Mikice, evo ima ovde wc, hoćeš da pišaš? - Brate, bio sam prošli put, malo se nisam ispovraćao, wc im je u gorem stanju nego rumunska klonja iz vremana Čaušeskog.
-Tata, tata, vidi šta sam napravio od šper-ploče za tehničko! - Auuuu, sine… sklepo si ga kao Rumuni klonju dok vladao Čaušesko. Majka i ja smo išli tamo da jedemo kavijar, a tvoj čika da firca Rumunke za boks Drine…a oni sad u Evropi, majke im ga nabijem… Dragice, jel se sećaš kad smo poručili onaj šampanjac i lososa, a oni mislili da smo vlasnici nekog rudnika? Eh, druga su vremena bila tad. A ti, da ponovi sklopiš to, ti zalepi keca za to sranje!
Baba-devojka u dugoj i stabilnoj vezi. Kad popije po koju i sama prizna da se oseća kao stara krpa. Dečko verovatno jeste fin tip ali godine pobeđuju zaljubljenost i strast. Njene gaće su sve duže i duže... Gde su ti tange sestro? Veza je rutina i šablon. Nervozna, pa razmišlja da li je u pms-u. Bolje se zapitaj zašto sinoć niste imali seks. Omiljene poze - leđa o leđa i dupe uza zid. A šta ćeš, naporan je dan bio... Samo ste zaspali, onako mrtvi umorni.
- Šta si prebledela kao krpa neka? - I jesam. Stara krpa. - Eh... spavajte goli sledeći put. Možda pomogne.
Posebna vrsta dijaspore, koja je emigrirala dosta davno, najkasnije do polovine 70ih i bitno se razlikuje od onih gastosa koji su zapalili od 80ih na ovamo. Za razliku od garniture koja je zapalila tek kada se smračilo u bivšoj Jugi, a koja je makar u manjoj ili većoj meri još uvek vezana za svoj zavičaj (tu je neka vikendica, stari stan, stara majka, stara škola, stara ljubav,...), stara garnitura je odavno sasekla sve veze sa svojim poreklom. Mada su takođe zapalili iz ekonomskih razloga, oni nisu kretali trbuhom za kruhom, već uglavnom zato što im se nije dopadao sistem u tadašnjoj zemlji. Sami su u velikoj meri zaboravili jezik, njihova deca ga nikada nisu ni progovorila (naročito ako su iz mešanih brakova), uglavnom su dobili novo državljanstvo i preuzeli nove obrasce ponašanja. U velikoj većini slučajeva, prema nekadašnjim zemljacima ne pokazuju nikakvu bliskost/srdačnost/toplinu.
Mika i Laza se voze u potrazi za prenoćištem negde kod Berna. Mika: Sine, lepo sam ti rekao da krenemo ranije, ovako ne bismo pukli još kinte, jer si se ti umorio za volanom... E, eno, tamo lepo piše "Übernachtung", to ti je prenoćište. Hajde koči. (izlaze) Laza: Au... Pazi ovo, na interfonu ime "Miladin Petronijević", koji smo useri nemam reči, u ovoj vukojebini da naletimo na Srbina... zvrrrrr... Miladin: Ja, guten abend, zi šprehen mit Petronijević... Mika: Ja, guten abend, her Petronijević, vir zind aus Zerbijen, vir zuhen da prespavamo... (trenutak tišine) Miladin: Komen zi dan bite! (ulaze) Mika: Nemam pojma da li me je skontao da smo Srbi Laza: Brate, sa takvim nemačkim te niko ne bi skontao... (stižu na ulaz) Miladin: Guten abend! Mika: Guten abend... Laza: Dobro veče... Može srpski? Miladin: Uffff... Mogla srpski, ali ja to malo zaboravila. Davno bila tamo... (stižu na recepciju) Miladin: Dakle vama trebala Übernachtung. S obzirom da vi kasno stigla, mi imala samo još pansion od zehcih frank po osoba. Laza: A je li, da te pitam, možeš ti nama kao zemljacima neki popust da središ? Miladin: Ufff... Das get niht hir... Mika: Kaže da neće moći... Dobro ništa, evo, neka bude 60 franaka, samo da znate, do sada su nam naši uvek svuda činili za cenu... Miladin: Mi ne bila više naši.. Ja emigrirala odmah posle osnovna škola, još 68. godina sa moji geštorbene roditelji. Moja žena je Švajc, moja deca odavno Švajc. Ne oseća emocija, vi sada druga narod, ja sada Švajc...
Vreme o kome se govori u pluskvamperfektu. Nepovratna vremena koja su bleda senka prošlog i nemoguća misija za sadašnje vreme.
Na izraz su najčešće trajno pretplaćene kukumavke, nerealni pesimisti, vezane vreće i izgubljeni slučajevi.
-Eee, u srećna vremena, sednem u juga i odjurim do ribe...ona, srećna bre što me vidi, ja srećan svaki put kad jugo upali. Krenemo, nije bitno gde, i lepo nam!!
-Kume, ne seri, sad imaš oktaviju, kresne ti svaki put, kresneš i ti svaki put kad ti se digne i kad naleti neka pglu klinka...a da si pametan, bio bi srećniji da ne ganjaš što nije tvoje i ne sanjaš što nema reprizu.
