"Podbadači" i provokatori koji provociraju non stop, dok im se jednom ne spusti da zavezu za citav zivot!!!
Provokator iz prikrajka : "aaaaa vidi opet ove, samo jede, po citav dan nesto gura u ebe, pa malopre si pojela sendvic sta sad opet gulis to"
Devojka:"E brate, volis li burek?"
Provokator:"?? Volim sto??????????????????
Devojka:PA DA TI GA KUPIM DA NE JEDEŠ GOVNA PO ČITAV DAN"
Adekvatno pitanje. Kad se u rano popodne, posle lude noći sa prekidima filma, probudiš u naručju groba koji te zaljubljeno gleda.
-AAAAA!!!
-Ljubavi šta ti je?
-Šta šta mi je? Šta si ti?
-Pa upoznali smo se sinoć. Ja sam Mi...
-Ne pitam te ko si, nego šta si ti?
-Šta sam? Pa sinoć sam bila, citiram. ''Tvoja muza'', ''buduća majka tvoje dece'', ''ostvarenje svih tvojih snova'', ''nešto najbolje što ti se desilo'', ''vrhovna bog...
-DOSTAAA!!!
Vrhunac uvrede, izražavanje ultimativnog i potpunog gadjenja prema osobi kog bilo pola, seksualnog opredeljenja, rase i godišta.
Ili čista defanzivna taktika klinaca i klinki kojima su svi totalno provalili simpatiju.
-Aaaaa, brate, šta je bilo ono juče sa Majom? Kod koga ste završili?
-Kakva, bre, Maja, ne bih je pipnuo štapom preko interneta.
-Sonja, vidi onog tamo frajera, šta kažeš?
-Idi, bre, jesi poludela, ne bih ga pipnula štapom preko interneta.
Posledica nekog strašnog događaja, prave poplave, izlivaju kanalizacije. Najčešće to deca rade.
Klipan: Tata, kupi mi sladoled.
Ćalac: Što? Pa imamo kući sladoled.
Klipan: Ali ja hoću taj.
Ćalac: Ne može.
Klipan: Aaaaa kupi! :pušta jednu krokodilsku suzu:
Ćalac koji bi najradije puk'o šamar, da bi izbegao da klipan izgleda kao da se upišao pita: A koji ćeš?
Osoba na čijem se posedu nalazimo.
-Ajde, požuri, penji se..
-Stani bre čoveče, sto me guras..?
-Pa hocu i ja da prođem gore.
-Ne može, sjebaće se grana.. Ubraću ti ja..
-... Ajde... Hoćeš li baciti?
-Stani da uberem sebi.
-Naići će čovek, a posle smo najebali.
-Neće bre, stani.
-Ide ČOVEK!!!
:puca grana:
-Aaaaa! Majku ti jebem!
:preskače se ograda, paljba:
Ovaj izraz se upotrebljava onog trenutka kada Vam se pripiša i želite u WC.
Tip1: Brate, gde je ovde WC?
Tip2: Niz hodnik pa levo. Što?
Tip1: Ma zove me predsenik, da se pozdravimo.
Tip2: :stakojikuracfaca:
Tip1: Piša mi se čovece.
Tip2: :trenutakspoznaje:, Aaaaa!
Nakon nekog vremena izlazi Tip1 iz WC-a.
Tip1: Razgovor sa predsenikom je bio veoma konstruktivan!
Kao prvo, potpuno debilan natpis na vratima pojedinih radnji. Podrazumeva se da ćemo vrata otvoriti i bez uputstva...
Kao drugo, koliko smo debilan narod ni uputstvo nije korisno pojedincima...
GURAJ-VUCI
Mušterija: Ma šta je ovo, je l´to radnja zaključana? (vuče nazad svim silama)
Alo tiiiii, otvaraj, vidim da si unutra! (lupa šakom u vrata)
Prodavačica: Gospodine, piše vam lepo na vratima da gurnete vrata napred!
Mušterija: Aaaaa, a što lepo ne stavite kvaku, nego natpis mesto kvake?
Merilo neurednosti u detinjstvu i prvim razredima osnovne škole. Naime, učitelji pretežno starije generacije su imali običaj da tvrde da kako se đak odnosi prema svesci može da daje detaljan odraz njegovog karaktera. Uši na svesci (delimično presavijeni ćoškovi stranica sveske) koje se najlakše hvataju, bilo nepažnjom pri zatvaranju sveske, ili pri čestom iščitavanju zbog okretanja stranica, su najčešće uzimane kao merilo neurednosti, pored sopstvenih beleški i interpretacija, dok se s druge strane krasopis u kome se od slova do slova ponavlja i u različitim bojama podvlači ono što je školski autoritet diktirao uzima kao odlična i poželjna osobina.
Učitelj: Perice, ti si mi nešto mnogo nemiran na času. Pređi u drugu klupu i sedi pored Milice. Ona je dobar đak, to će pomoći da se smiriš malo.
.
.
.
Perica: Hoćeš da mi se potpišeš u svesku? Pravim leksikon. Na.
Milica: AAAAA!!! IMA UŠI NA SVESCI!!! EVO OSEĆAM KAKO DOBIJAM KOLERU!!! UMRI STOKO!!!
Onomatopeja zatucavanja sitnog deteta bukvarom.
Plaćeni raznosač pica (često zagorelih).
- Halo, mali, jel može porudžbina za večeras u 9 u Sremsku 22?
- Aaaaa, vi ste ona stara ... mislim, stara mušterija?
- Da, ja sam. Nego, htela bih da probam večeras nešto novo. Odaberite vi po mom
ukusu, da se iznenadim!
- Nema problema gospođo! Večeras u 9 vam šaljemo Žiku, našeg novog raznosača.
U davnim vremenima kada je žensko međunožje bilo veoma zajebano za videti a kamoli uraditi nešto ozbiljnije povodom istog (tipa, proniknuti ili tako štogod u pravcu tom; prim.pesn.), džentlmenska terminologija za "čeljade sa matericom" koje je već dovoljno odraslo da bi joj pomenuta (materica tj.) za nešto i poslužila. Gospođica sa slovom G niže sebe. Mlada dama sa potencijalom. Stasala.
Elem, nešto prostiji čovek bi možda naslovnu kategoriju definis'o i sa "počela da krvari", ali zadržimo se u daljem tekstu na nivou vokabulara koji bi ipak daleko više pristajao ljudskim primercima koji su živeli u vremenskom kontinuumu u kojem je slavjanoserbski bio opštepoželjan način sporazumevanja prilikom ugodnih sedeljki, večerinki i ostalih salonskih hepeninga sa obaveznim fortepianom međ' naslednim stilskim nameštajem.
Sve ovo, naravno, nedvosmisleno stavlja jednu gospodičnu u provinijenciju gradskog - i isključivo gradskog - života, a s tim u vezi stoji i apsurdno niska statistika priraštaja stanovništva u odnosu na onu pri "seoskim uslovima razmnožavanja". I dok je po selima ženama redovno letelo perje jerbo su ih normalni muškarci čerupali kako i gde su stizali (je l' jeb'o nekad neko od vas u senu, ždamo?), u varoši su gospoda čitala jebenog Bajrona, išla da pogledaju najnoviju - mada prethodnim uvek neobičnu sličnu - komendiju od Stevana Sremca i onda odlazila u vizitu kod milostivih matrona, prečasnih sudija, visokočerstvujuščih profesora i inih, kojima je svima bilo zajedničko to što su imali mladu pičetinu kod kuće koju su ovi prethodni iskali da nataknu. Da, da - to su bila ta vremena kada su prostitutke, sobarice, kuvarice i eventualno dadilje najviše doprinosile psihičko-fizičkom sazrevanju jednog dečaka u odraslog čoveka, sa prilično ogromnim akcentom na ovo fizičkom.
Ako ni zbog čega drugog, neka im je onda u to ime - VEČNA SLAVA!
1907 god., neimenovana veća varoš na teritoriji Srbije...
- Gospodična Matijević, da li biste bili tako ljubezni da pođete sa mojom malenkosti u jedan špacirung? Nešto bih se sa vama unterhaltovao, milostiva...
- Ah, kako da ne, gospodine Pederkoviću, bila bi mi velika čast da vam pričinim to zadovoljstvenije!
2007 god., stan neimenovane porodice koja je otišla na neimenovani ranč i ostavila svoju 18-ogodišnju neimenovanu ćerku samu u njemu...
- Želim te, Dalibore!
- Šta je, gospodična? Svrbi li te...uh, što mrzim kad me zajebe jedno jebeno slovo, aaaaa!!! Ništa, ae skidaj s...aha, već jesi...
