Mesto gde se uspeh ne prašta, gde je ponos postao mana, a inat zaštitni znak. Mesto gde stari žive od sećanja, a mladi od danas do sutra. Mala zemlja koja se polako ali sigurno raspada po brdovitom balkanu: njen narod slep, a bogat sa dva pisma; zgažen sto puta, a i dalje se ne okreću jedni ka drugima, već protiv. Uporni da uče na svojim greškama.
Živi u ubeđenju da je ceo svet mrzi, iako dobra većina i ne zna gde je. Godinama "zamrznuta", koju su počeli da odkravljuju. Na aparatima živi od stare slave. "Samo sloga Srbina spasava" nije izmišljena jer smo složni - da je tako, taj slogan ni postojao ne bi.
Glavni grad Beograd - država u državi. Jug Srbije i dalje tužan. Na istom je i Kosmet, koji uz sav trud nije njen jer, nije zemlja čija je, neg' čije ovce pasu. Na severu Vojvodina koja polako diže ruke.
Mesto gde cveta lutrija, a kladionica je svaki treći lokal, odma' do banki, pekara i roštilja. Narod lenj, navika posle godina vladavine najvećeg "bravara", da se ništa ne radi a dobro živi. Iako toga više nema, a navika još je tu. I, uvek je tu "biće bolje sutra", nikada danas... i tako zauvek...
„nebeski narod“
Tačno ta rečNebeski narod13 definicija →
Devojka koja reklamira Garnijer, Niveu ili jebemliga koju kremu protiv bora. Ona sa naboranim kerom, šar pej kurac-palac. Počela cura da se maže kad su joj razdvojili prirodu i društvo na dva predmeta, nekoliko godina kasnije koža glatka i meka kao dobro urolana sarma. Hoće devojka da bude lepa, počela na vreme. Šta bi bilo da nije?! Katastrofa! Lice bi joj na maturi bilo izborano kao muda obrijana mašinicom za kosu posle osmočasovnog rada na mešalici. Posedovala bi lišajeve po obrazima i mahovinu iza ušiju, morala bi sve to šmirglom strugati da bi se bar lokalnom vulkanizeru digao na nju. Tad ne bi mogla da snimi reklamu. Istu bi morala da snima neka uboga starica koja je preživela tri rata, gladne godine, dva muža alkoholičara i jednog sina narkomana, sankcije, sve serije Siniše Pavića i rak debelog creva. To bi bio pravi test za kremu protiv bora. Neće baba to da snima, jebe joj se da obmanjuje narod. Zna ona da se te bore ne bi ispravile ni da je uštirkaju celu. Rekla bi, nisam se ja majko izborala što nisam mazala kremu, već od muke. Tako je baba, od muke. Od koje kurčeve muke da se izbora klinka sa reklame, aman ima jebenih sedamnaest. Što joj novi dečko prerano svršava, što se loži na profesora fizičkog ili zbog karijesa na trojci.
Kako kaže moj deda:
-Sine kad vidiš ženu bez bora beži od nje. Ta se nikad nije smejala, nikad nije plakala, nikad nije bila nervozna, nego uvek hladna i dosadna kao kamen. Nema emocija. Nema ih ni kamen, zato je gladak.
-A krema protiv bora deda?!
-Uf, jebem ti kremu...od tih što se mackaju po celi dan...tek od njih beži!
Obeležen si za vijek i vjekova. Zalepljena ti je etiketa na sred čela po kojoj će te ljudi prepoznavati širom sveta. Čak i kad ne budeš kriv, prst optužbe će biti uperen ka tebi kao glavnom i odgovornom za sve nedaće i neprilike, jer je narodu željan pravde i pronalaženja nekoga za okriviti, ali narod nema vremena da traži novog krivca, pa će se okrenuti starom. A to si, pogađaš, ti.
I ma koliko se trudio da se pokažeš u novom ruhu, negativna aura koju si ranije stekao će ti konstantno visiti nad glavom, ne dozvoljavajući ti da se oslobodiš dosadnih duhova prošlosti.
Saša Popović: Lukas, daj malo kokaina, da se smirim pred emisiju.
Coa Lukas: Jedi govna Sale, znaš da sam prestao odavno sa tim sranjima.
Džej: Ne seri tebra, ciba nam loma lobe da podmažemo otvore.
Lukas: Kažem vam, prestao sam da se radim tim sranjem.
Nada Topčagić: Aha, imaš nešto jače? Može, uz vinjau će odlično da ide.
Lukas: KOJI VAM JE KURAC, JEBENO NEMAM JEBENI KOKAIN!
Lepa Brena: Kakva je ovo galama?
Saša: Šmrkas ostao bez zaliha, krizira.
Džej: Ma kurac ostao bez zaliha, nego čuva sve za sebe, štekara.
Lukas: E, naduvate mi se kare svi. Jeste, ne dam, hoću sve sam da pošmrčem, nikome ne dam ništa! Ništa! Crknite strejteri!
....
Kurir: Drogirani Lukas poručio kolegama da crknu!
Mudrost svojstvena samo :
1. Lešinarima - Jedenje crkotina
2. Igračima poker aparata - Dobit na tuđoj nesreći (vrebanje aparata na kome je neko pukao veću svotu)
3. Političarima - Šlepovanje uz nekog koga narod gotivi, zarad jeftinih glasova.
Svečani doček pod nazivom "Nađa, hvala ti", 3. avgusta u 22 časa na Gradskom trgu u Pančevu. Prilika da joj se političari Pančeva uvuku u dupe i naobećaju svega i svačega, za slučaj nekih nepredviđenih izbora u skorije vreme, pa da narod vidi njihovu humanost.
Političari, sjašite više sa ovog talasa uspeha kojem nikako niste doprineli! Naprotiv!!
Osoba koja je u stanju da za minut iskenja više nego što polugodišnja proizvodnja Pampersa može da primi i pretvori u neiritirajuće pihtije.
A on iritira, itekako. Objasniće nam kako je jedino rešenje za ulazak u EU da svi pljugnemo Seržu Bramercu, da se naguzimo Oliju Renu i da nas spenkuje Ketrin Ešton. A možda će nas ubediti da smo mi nebeski narod i da nam Jevropa uopšte nije ni potrebna,jer su nam, jelte, Rusija i tradicionalni prijatelji Iran i Libija sasvim dovoljni da prosperiramo i uživamo u neviđenom blagostanju. Sve zavisi od toga ko mu održava tekući račun.
Njegova svaka pojava na TV-u uzrokuje sušenje dva ara kišnih šuma u Amazoniji, jer nisu u stanju da proizvedu dovoljno kiseonika koliko on potroši u svojoj oratorskoj inspiraciji. Prosečnog gledaoca uspe da natera da se preuranjeno rastane sa svojim želudačnim sadržajem.
Međutim, njegova profesija je i dalje obavijena velom tajne, postoji tu neki dublji smisao njegovog postojanja, nedokučiv nama, običnim smrtnicima.
Svaka sličnost sa raznim kritičarima, psiholozima, sociolozima svega i svačega je apsolutno slučajna...
Ajduci se vraćaju, kao što se bili Hajduci pre sto godina. Sad se vraćaju Hajduci. Hajduci su postali u hajdučkoj dolini. Dooolina, hajdučka dolina gde hajdukuju i pobegnu u šumu. Eeee, znači Hajduci su postali. Znači postali - to su, oni su narod! Hajduci su narod.
Jedno drugoga džanderišu, jedno drugoga skidaju golog, jedno drugoga- to su Hajduci, znate? Uzmu sve i svašta rade. Prema tem, to su Hajduci mnogo opasno koje nastala svet i zemlja. Hajdučka.
To su Hajduci koje napadamo. Džendarišu, aaa... poneveravaju... divlji. CENE DIŽU, skidaju narod! To su Hajduci. Završili smo sa Hajducima.
U celini i celosti. Zeleno. Nadrealizam.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
Žika Obretković daje zdravicu... Na Bulevaru.
Svim našim lepim prijateljima,
Našim drugovima.
Našim saradnicima. Žika zdravicu.Novogodišnju.
Srećna Nova Godina, sa vinom,
Pečenjom, sarmom, ćurećinom i pićem...
Sve raznovrsno.
I mlade ženske...
Ono što baš zabole političara za njegov narod.
"Fail" serija RTS-a iz 1992-95. godine, još jedna u dužem nizu. Nastala je kao domaća aluzija na američkog "Policajca sa Beverli Hilsa", što se i napominje u prvoj epizodi. Zamislite situaciju: granica zatvorena, hiperinflacija nikad veća, kriza u svakom sektoru društva, besparica, uz samu granicu sa Srbijom besni krvavi rat... i televizija jedva spaja kraj sa krajem. I sada, postavlja se pitanje, šta državna televizija može da učini da se narod makar nedeljom uveče malo opusti od svakodnevnih trzavica? Odgovor je: da snimi seriju u kojoj ima svega osim realnosti. Pa makar i na staroj celuloidnoj traci, obzirom da je uvoz video-kaseta (odnosno magnetoskopskih tejpova) zastao.
U seriji je glavni junak policajac Boško Simić, koji na najspektakularnije načine uspeva da reši svaki slučaj, bez obzira na naređenja nadređenih. U realnom životu, neki pandurski džulov lično ne bi žrtvovao ni nokat na malom prstu zarad nekog slučaja, ukoliko mu ne narede, a verovatno da bi ga i tada mrzelo da pomeri guzicu.
Taj isti Boško Simić živi sa petoro dece iz četiri braka u svom stanu na Petlovom Brdu i izdržava ih od svoje policijske plate. Nijedna žena nije uzela ni jedno dete kod sebe, iako sve pojedinačno daleko bolje zarađuju.
Te iste žene su, bezrezervno, ujedno i najbolje prijateljice međusobno. Zajednička osobina im je ljubomora i strah da se Boško ponovo ne oženi.Takođe, sve te žene, iako su vidno sve daleko obrazovanije od Boška, pristale su da se udaju za pukog policajca.
Sve je gluma, pa tako i Voždovac glumi da je Petlovo Brdo.
Kada god glavni junaci zaustave taksi, zastaje im jedan isti taksista- Zoran Cvijanović, koji se, ako treba, i iz Zemuna teleportuje na Petlovo Brdo.
Što se tiče dece, sa izuzetkom Branke Katić, sva su neviđeno nevaspitana.
Ona-što-je-igra-Katarina-Radivojević je nezrela, da iako dobija za zadatak da plati struju, vodu i telefon, kupuje dečku gitaru, usled čega porodica ostaje bez osnovnih komunalnih potreba. A i Boško, gde joj dade pare...
Mlađa kćerka zapela pa hoće konja. I hoće konja. I hoće konja. I to ne bilo kog konja, već nekog koji je za klanje, koliko je star. Boško jedva nekako uspe da joj ga nabavi (zbog toga je čak i zaglavio u zatvoru, ali nema veze, ubrzo je izašao), a ona umesto da se trka, posle izjavi kako samo hoće da kaska sa njime okolo. I umesto zasluženih batina, otac joj na kraju biva neviđeno srećan...
David=no comment. I debilna deca su dobila svog delegata na TV-u.
A i Ona-što-je-igra-Branka-Katić je super. Studira violinu i uda se za taksistu. Nemam ništa protiv, ali kada se tako nešto dogodi u realnosti, protrčaću potpuno go svojim krajem, pod punom krivičnom odgovornošću.
Crnogorci izledaju kao da su stigli iz Teksasa.
Pored svoje 4 bivše žene, Boško je uspeo da smuva i jednu psihološkinju, jednu lekarku i dansku ambasadorku. Još malo pa sustiže Čaka Norisa.
Konačno, i Beograd i Srbija izgledaju nenormalno dobro i uglancano u seriji, a radnja kao da je smeštena jedno pet godina ranije, kada se ipak znatno bolje živelo (btw, i muzika liči na onu iz "Alf"-a, koji je par godina ranije bio hit).
Kako su to režiseri u jedno Biblijsko doba uspeli da postignu, mora da se proučava na svim Dramskim akademijama.
Narod koji je oplavio celu evropu,rasprostranjeni su po svakom kvadratu Nemacke,Austrije itd.,poznati po smaranju klinaca i pedofiliji.Ima ih vise od milijardu,vladaju fejsbuk mrezom i opsedaju nase devojcice.Nekima su cak i ,,bf-ovi''.Nas narod ih naziva ciganima,balijama,mudzama itd.
-Dva drugara dobra stara. Obojica mnogo vole svoj narod. I imaju dobre komunikacije sa svojim narodom. Kastro se povuko doduše sam (nije smenjen). Umeo je da drži govore svom narodu sa TV prenosom naravno po 6-7 sata. Malo mu pozli, zameni ga sestrić (sadašnji el prezidente), pa on opet nastavi...
-A, Hugo je skromniji. On ima jednom nedeljno emisiju gde ga njegov narod zove telefonom u TV programu uživo i on im daje savete kako da vežbaju, kako da se hrane, kako da smršaju.... O politici ni reči. Neće da sekira svoj narod.
