Šlajmara koja se skuplja celu noć u predelu između nosa i grla, pa ujutro odma' posle jutarnjeg mokrenja navlačiš i izvlačiš k'o neiživljen da pljuneš smetnju, koja ometa svaki pokušaj normalnog disanja, u lavabo, kadu ili bide, ali zbog jutarnjeg slepila zaboraviš gde si pljunuo i ostaviš tako dok se ne stvrdne i zalepi k'o ubetonirano.
Majka:"Milane, dolaz' 'vamo"!
Sin:"Šta sam sad uradio"?
Majka:"Šta je ovo po bideu"!?
Sin:"Šta ja znam šta je".
Majka:"Ne seri puno, znam ja šta je. Koji ti je đavo pa da pljuješ u bide, je 'l tako teško u WC šolju!? Nisam ti ja tu da čistim tvoje ispljuvotine"!
Sin:"A neću više, nemoj se dereš, pa nisam ubio nikoga".
Majka:"Al' 'oćeš! Vid' na šta to liči, pogledaj boju, možda je i radioaktvno. M'rš to čistit', ne mogu ja to koliko je zabetonirano. Vodu, četku i uživaj"!
Pozajmica (u tom trenutku) propalog kladioničara, kako je dvadeset dinara minimalni iznos za uplatu. Za njega puno (jer će od toga ionako da napravi soma), a za vas malo. Obično kaže da će vratiti duplo, ali se nikad ne vrati ništa.
Kladioničar ili uzima dvadeset dinara samo jednom, ili skuplja od više pojedinaca po nekoliko puta kako bi na kraju nagomilao trocifrenu brojku.
- Daj dvaes kinti za kladžu molinte!
- Dao sam ti juče!
- Juče me zajebo Runi, retard, al danas sigurno prolazi nameštena tekma!
Ovaj izraz obicno cujemo od oca,ili bilo kog majstora,bilo kog zanata.
Medjutim svi znamo da to nikada nece biti upotrebljeno I da je to samo djubre.Od zanata do zanata zavisi sta se skuplja.Nekada parce lima,cevi,ili stara matica.Ne retko se tu nadje I lanac od ponike,polomljena motika I crevo sa vise rupa,nego odbrana nase fudbalske reprezentacije.
Otac:Mali,skloni ovaj lager od ves masine
Brat:Cale sta ce nam lageri,a jos su polomljeni
Otac:Bojane,objasni budali da ce mozda jednog dana to trebati
Brat:Hoce,hoce tebi za kolica
Otac:Sta kazes
Brat:Kazem,evo istog trenutka
Ko je bio super djak zna o cemu pricam,na kraju skolske godine(konacno)koju si zavrsio uspesno,odlican sa svim peticama,dodje red i na zasluzenu nagradu i kao i svake godine dobijes blago receno sranje,obicno je to neka knjiga koju smo vec citali u lektiri iz prethodnih razreda i to ona sto najvise smara,a ti na kraju mislis se koji kurac si bio odlican sa svim peticama kad si samo dobio jos jednu muku,gde smestiti ovu knjigu a da ne stvara prasinu?
Razredni staresina:,,Zoran Kozic...bravo Zorane svaka ti cast na uspehu evo tebi jedna knjiga i da do godine budes ovakav".
Zoran:,,Hvala razredni trudicu se...(u sebi)ma nosi se bre i ti i direktor opet jebeni,,Pop Cira i Pop Spira",imam kod kuce deset takvih,znas kad cu sledece godine da budem 5.0,kad Mile Kitic postane civilizovan...
U očima posmatrača koji ne zna da je u toku ispit, niti da dotični prepisuje, u najmanju ruku ceo pizor izgledao bi kao da umno poremećena osoba pati od paranoje i šizofrenije, a prinuđena je da sedi u mestu.
Prvo vrši opservaciju, bulji u ljude oko sebe, a onda nešto krije ispod ruke, pa se manijakalno češe, skuplja i širi noge, okreće se oko sebe i non stop trza glavom u različitim pravcima, zavisi gde se u tom trenutku nalazi autoritet!
-Kolega Milanoviću! Je l' se to vama vrat ukočio pa tako trzate??
-Pa... Ovaj.. Od promaje!
-Gledaj u svoj rad, nemoj da mi se bacakaš tu kao neandertalac!
Mame, babe, tetke, strine i slične koriste izraz da mladim devojkama daju do znanja da su "zrele za udaju" (nema veze što jadno dete ima najviše 12 godina i još uvek se igra školice) onda kad one skuvaju kafu iz puke pristojnosti, ili podgreju večeru, pospreme sto ili obrišu prašinu. Drugim rečima, osoba ženskog roda ne mora da bude ni punoletna, treba samo da skuva kafu da bi je na sve strane udavali za kojekakve ...
Devojčica (skuvala je kafu i stavlja poslužavnik na sto pred mamu i mamine drugarice): "Izvolite!"
Mama i drugarice (uglas): "Jaoooo ... divno ... svaka čast ... još malo pa ćemo da te udamo ... čitava cura za udaje ... bla bla bla"
Devojčica (za sebe): "Jebote ove nisu normalne!" (veže kikice i odlazi u dvorište da češlja lutke)
Mravi imaju mravojeda a prašina Praška! "Smrt prašini, sloboda domaćici!" - parola je ovog nemilosrdnog borca za čistoću! Šunja se po kući, ispituje sumnjiva područja, upada u prašinaste odaje kao Gestapo, hvata na spavanju i presuđuje po kratkom postupku! Nema te mišje rupe u koju se može zavući prašina a da je tamo ne pronađe prašinojedac!
Tako to izgleda na papiru i teleshop reklamama.
U praksi kupi prašinu kao i svaka druga nepotrebna i beskorisna stvar koju sklonite u ćošak.
Reč „đuntilo“ pominje se kod nas još oko 1880-ih, kad ljudi nisu imali prave piksle kao danas. Pušilo se svuda, a kad nestane mesta za pepeo, koristilo se šta god padne pod ruku. Čaša, tanjir, poklopac od lonca. Umesto da stalno objašnjavaju „daj mi nešto umesto piksle“, narod je počeo da govori: „Dodaj mi đuntilo.“ To je značilo bilo koji predmet koji može da posluži kao zamena za pepeljaru. Vremenom se ta reč izgubila, ali ostala je kao zanimljiv primer kako se ljudi nekad dovijali i pravili svoje izraze.
Kaže se da je u starim Beogradskim kafanama postojala i pesma u kojoj se, onako usput, pominjalo đuntilo. U toj pesmi, pevanoj uz tamburu, opisivalo se veselo društvo koje pije i puši, pa neko u šali zatraži: „Dodaj, staro đuntilo.“
Pod lipicom, granom zelenom,
skuplja se narod u veselje,
pesma tiha niz sokak se vije,
šargija tamburom pesmu zbori.
Oj, narode, natoč’ još pive,
nek pesma traje dok sunce siđe iza planine
Kad cigarilo izgori celo,
„dodaj mi, brate, đuntilo!“
Pod lipicm, granom zelenom,
skuplja se narod u veselje,
pesma tiha niz sokak se vije,
šargija tamburom pesmu zbori.
„Nemam pepeljaru, ima l’ ko djuntilo pri sebi?“
Poslednji pokušaj pušača u bedi da nađe način kako da se snađe za cigaru. Posledice toga su mnoge bolesti, a i ako se pušač izvuče od bolesti, sigurna posledica je brukanje u gradu, ili mestu na kome ih skuplja. Mada, ni ti pušači nisu glupi i najčešće šalju svoju decu, ali time prave još veću glupost i na neki način kvare ugled svoje dece u društvu koji je i ovako slab.
-Idi sine, odi na autobusku, sakupi tvojoj mami malo pikavaca...
-*Ali mama...*
Kolekcija narezanih DVD-ova(ili arhaičnijh CD-ova) sa filmovima od pre 2 ili više godina koji čuče i skupljaju prašinu u ćošku. Najčešće je istražujemo pri mesečnom(da ne kažem godišnjem) spremanju sobe ili kad se setimo ostvarenja koji nikako nismo stigli da odgledamo pa u potrazi za jednim jedinim diskom napravimo opšti haos. Pojedinci sve više vremena provode u pregledavanju lične kinoteke nego u skidanju novih snimaka imajući u vidu eksponencijalan pad kvaliteta filmova iz godine u godinu.
