Ogranak Pakla koji trenutno operiše na zemlji. Stvoren kako bi se smrtnici pripremili za temperature, gužvu i osoblje koje ih čeka posle njihove blagovremene smrti.
Bus kasni sat vremena kad ga čekaš, (ponosno) dodje ranije kada trčiš na njega.
Tri busa za isti pravac dodju u isti termin, sledeća dva sata pustinja, sve sa onim čudnim biljkama koje se kotrljaju.
Neka vozila Beogradske Laste čak imaju i klimu umesto Promaja sistema, ali ti busevi ne puštaju djake sa mesečnim kartama, iako na istim kartama piše da bi morali.
Kondukteri žive na dijeti zamišljenoj da poveća širinu struka i nivo telesnog smrada do predhodno nezamislivih granica.
Raspored dolaska autobusa tako zamišljen i kodiran bojom, da si Džon Long Silver ne bi mogao da nadješ šta tražiš.
Sve u svemu, celo iskustvo putovanja Lastom je jedna velika orgija mazohizma.
Šesto čulo koje istreniranom nindži najavljuje opasnost.
Kod nas bi mu pored ispadanja kroz prozor pomoglo da izbegne sledeće: padanje piksle na glavu, da ga penzioneri ne istuku u redu za nešto, da ga ne ubije promaja i ne crkne mu krava, da ne pokaže trag u snegu, da kao oštećen ne dobije batine od policije a posle i zatvor jer neko mora da lega, da ne plati kaznu za parkiranje, da stvarno dobije stan od Saše Popovića, da ga ne prebiju lopatom bržom od šurikena, da mu ne nakarikaju Infostan za 10 godina unazad, da mu dete ne plaća kredite i da ga žena, naravno, ne vara. No nindže ne postoje na ovim prostorima inače bi sva autohtona zla sa ovih prostora odavno ustukla i uplašila se svoje nemoći.
Najčešće izgovorene reči u životu jednog hipohondra.
H: Zdra’o Mare, šta ima?
B: Evo brate, raspadam se, boli me kič…
H: I mene brate moj, tvrd mi krevet i šibnula me promaja! Moraću da zakažem skener, nema mi druge!
B: Jel ti mene zajebavaš some jedan! Ja ležim u ovom koritu nepomičan i ležaću još šest meseci, jedva sam živu glavu izvukao iz saobraćajke koju si TI izazvao, dok si po džepovima tražio lekove za glavobolju, jebala te glava, da te jebala!!!
H: Šta se ljutiš odma’? Nisu bili lekovi za glavobolju, nemoj da mi malerišeš, glavobolju više nemam…nego sam tražio one za želudac, znaš da imam helikobakteriju, a to je jako opasno!
B: M'RŠ BRE!
-Što si vozio ćaleta kod lekara juče?
-Ma stigle ga godine, prostata ga zeza nešto.
-Ja mislim i mene isto! Moram da idem da se pregledam, pod hitno!
-Milice, odakle tebi prostata?!
Koristi se kada hoćemo da određenoj osobi nagovestimo, sugerišemo na priliku koja joj se pružila a ona nije svesna toga.
- Dobar dan, Joke! Kako si? Čujem da ti je muž Dragan nešto nazebo pa reko, da ga malo posetim...
- Dobar dan komšija, uđi, uđi... Jeste, nešto je slab, izgleda promaja, šta li...?
***
- Ooo komšija, kako, bre, tebe da smota? Vid' te kol'ki si!
- Eee moj komšija,bolest ne pita...
- Pa jesi na bolovanju?
- Jesam, jesam...bar to da imam..
- Pa šta ti kažu u bolnici?
- Najmanje petnaest dana ležanja, tek onda bih mog'o da razmišljam o povratku na posao, s tim da redovno pijem lekove..
- Nemoj bre da piješ lekove, produži bolovanje, kad ti je Bog dao, pa plaćeno ti je sve..
- Komšija, jel ti mene zajebavaš?......
Srpski ''walk of shame''. Vraćanje iz grada u ranim jutarnjim časovima sa PI promilom alkohola u krvi - dakle, ne manje od 3,14. Obavezno propraćeno naletanjem na komšiju koji polazi na pijacu. Komšiju džukelu. Komšiju koji će kasnije tokom dana, dok ti umireš od mamurluka, ''slučajno'' navratiti na kafu do tvog ćaleta, i izdrukati te da si jedva pogodio ulaz od zgrade, pošto si urinirao po istom.
zvono na ulaznim vratima: ZVRRR ZVRRR...
- Pomoz' Bog, komšija, kojim dobrom?
- Evo komš'o, svratio na kafu, nismo se videlI od prošlog svinjokolja... Kako si ti? Gde ti je ona sinčina tvoja, tatina vojničina? Video sam ga jutros u pola 7 kad sam polazio na pijac kako povraća ispred zgrade, mora da je pojeo nešto pokvareno u gradu sinoć, jedno pe'-šes puta? Izgleda i neka vrtoglavica da ga uhvatila od promaje, držao se za gelender obema rukama.
- Ma kakva kurac promaja bre, opet se napio k'o svinja, smrdi mu soba na rakiju ko itison u grobljanskoj kafani!! Dokle će da me bruka više po komšiluku dok se klati po ulici k'o 'armonikaška muda!? DOKLE BRE?!?! (skače na noge, i viče prema kuhinji) ŽEEEENOO, GDE JE ONO DEDINO BUDAČE??
Ući u štos, odnosno podrediti sebi sistem. Steći rutinu u nekom poslu. Izraz se obično primenjuje prilikom spremanja nekog testa, odgovaranja, učenja za ispit, ali je primenjiv i u svakodnevnom kafanskom životu, prilikom pijanstva.
-"Ej bre, Slavko, pa srči to pivo, mnogo zaostaješ, ja sabio već pet komada, i sad pređo' na špricer, a ti još cirkaš drugo. Konobar, šukni jedno ovde, ubi promaja".
-"Ma dosadna ova kafana... A i ti sipaš k'o u nerotkinju, konobar non-stop šuče pivo za naš sto... Evo, dok se malo zalaufam, stižem te ja kod drugog litra šljive".
--------------------------------------------------
-" 'de si bre, Cone, nema te da izađeš iz kuće već tri dana... Opet neko spremanje ispita?"
-"Ma pusti me bre, imam Ustavno prekosutra, a krenuo sam juče. Stići ću valjda, samo da se zalaufam".
-"Jeste da, stići ćeš do oktobra".
Pakao LIVE. Prolazak kroz svih devet Danteovih krugova, uz mnogobrojna zadržavanja, čisto da ne bude suviše dosadno. Ukoliko nista mazohista, predlažem vam da uzmete autobus i lepo k'o čovek izvršite svoje putovanje.
Voz polazi u 16:05. Polazi kurac. U najboljem slučaju će krenuti sa pola sata kašnjenja i to ukoliko imate sreće. U svakom slučaju, na njega ne možeš da zakasniš, čak i da hoćeš. Tako da ovo možeš posmatrati i kao prednost. Sediš u stanu, sačekaš da se završi Kalčo do 15 do 5, pa polagano kreneš. Ili neka špansko-tursko-rumunska serija. Svejedno. Taman dok Hose Diego bude ubijao svog suparnike Onura i dok se ispostavi da mu je to brat, možeš na miru da se spremiš i kreneš na stanicu.
Kada paklena mašina konačno dođe u stanicu, sprem' se za Mortal Kombat. Ti vs. Baba Sa Kantom Punom Sira! Plus njen additional weapon: ceger napunjen najsvežijim povrćem! K.O. You lose! Baba se probija prva u vagon, zauzima mesto i samozadovoljno spušta kantu i ceger pored sebe, zauzimajući tako i drugo sedište.
Ok, našao si mesto iza babe. Sediš na stolici iznad grejača. Baš te briga, napolju je +30, neće grejati sad. Greška! Uprkos zdravoj logici, leti grejači rade punom parom, tako da je unutra kao u najboljoj sauni. Zimi pak, grejači ne radi, tako da delimično shvataš kako izgleda živeti u iglou. Jadni Eskimi. Prozor naravno ne pomišljaj da otvoriš, jer se i deda iza tebe vodi zdravom logikom da smrad nikoga ubio nije, a promaja mnoge ljude. Koje samo on zna. A da, baba je ogladnela, pa je sad morala da uzme parče sira i malo praziluka da mezne.
Navikli ste da voz konstantno napreduje. E, niste se vozili Beovozom. Više puta pijane mašinovođe umeju da omaše skretanje, tako da isto toliko puta ceo voz vraćaju u rikverc. Malo napred, malo nazad, pa dokle stignemo. Stajemo inače kod svake bandere. A nemali broj puta se desilo i da se ljudi bace pod sam voz. Nije mi jasno zašto bi se neko bacao pod Beovoz, al' aj. Ponekad pomislim da se to upravo ljudi iz voza bacaju ne bi li sebi prekratili muke. I onda tako stojiš u mestu 3 sata, dok ne dođe neki drugi voz. Putnički, fala Bogu. Nije ni on brži, al' bar ne staje na svakih 500 metara.
Stižete u stanicu tačno 2 sata kasnije od predviđenog vremena.
Hvala što ste se vozili Beovozom, prijatno!
More mrš u pičku materinu!
Čovek koji jede za trojcu, a gladuje nikad. Vilica mu je uvek u pokretu, pa čak i kad spava, što je posledica non-stop konzumiranja hrane tokom dana i noći. Smatra se da bi uginuo ako nešto ne baci u kljun na svakih pola sata. On ima zeludac umesto svih organa, te hrana oko njega nestaje kao ženska linija posle braka. Prehranjivanje ovog stvora košta više nego njegov fakultet. Jedina koja ceni njegovu crnu rupu u stomaku, na koju je i on sam ponekad ponosan, jeste njegova baba, dok svi ostali tri puta razmisle da li ga treba pozvati na večeru.
Ortak1: Care, dobro mi došao! Uđi čekamo te celu noć!
Orak 2: Hvala brate, kasnim jebi ga, gužva, ali evo doneo sam još piva!
Ortak1: To majstore! Sad nam ništa ne fali!
Ortak2: (pozdravlja se sa svima) Čekaj... gde je Bobo debeli?
Ortak1: Jesi li ti normalan! Gde bre da prehranim to čudo?! Taj bi pantljičaru prejeo da je ima, a meni se još pored ovog studentskog životai i ne štrajkuje glađu!
Ortak2: Ih bre, kakav si! Jeste da jede ko promaja, ali ipak nas je spasao na kolokvijumu, ajde pozovi ga da budemo fer!
Ortak1:(mrmlja sebi u bradu) Dobro 'ajde, zvaću ga! Ali prvo sačekaj da pozovem opet ove, da naručim još dve porodične!
Najviši stepen sjebanosti. Budiš se, i priklještiš tukidida. Jaukneš i od tog trenutka osećaš da danas nije tvoj dan. Nekako se odteturaš do kupatila.,hramljeći na jednoj nozi. Usput udariš u par ivica i natakneš se na kvaku. Staneš ispred ogledala, i primetiš da je prljavo. Sad su već one sitne stvari počele da ti idu na živce. Gledaš u ogledalo sa određenom dozom gađenja i čkiljenja na jedno otvoreno oko. Neobrijan si. Raščupan. I zdibaš gore od tri nepokrivena leša na promaji. Ajde pod tuš, šta ćeš. Ali jebiga, nema tople vode. Proklinješ položaj u kojem si se probudio i ulaziš u kadu. Ladno, u pičku materinu. I, kako je sreća htela, keva otvara prozor i udari promaja kroz kupatilo. Smrzneš se k'o pička, i dereš se na Lika Gore: ''Jel ti zanimljivo ovo?! Da me jebeš ovako,a''?! Izlaziš iz kade, zamalo izbegnuvši poljubac sa podom, zato što je neko prosuo vodu. Razdereš se na najbližeg člana porodice. Sad ti je lakše. Vreme je za brijanje. Ali, kako je majka losiona htela, nema afteršejva. Jebeš brijanje. Razbuđen i malo čistiji, odlaziš do sobe da se spremiš za školu. Baciš pogled na sat. Kasniš. Proklinješ onog koji je izmislio satove, i časove, i tvoj već iziritirani nervni sistem nekako tu uglavljuje i seme i ''mrtvog Pantelića''. Žuriš da 'vataš bus. Busa nema. On kasni. A, bogami, i ti. Šta ćeš, uzmeš, sprintaš do škole. Nekako stigneš pre zvona, sa obe odvezane pertle, zadihaniji od planinara na 7000 metara, i znojaviji od ''onog malog debelog što ne zna da laže''. Pretrčavaš ulicu, i gaziš pravo u baru. Odoše patike. E, u pičku materinu i sa današnjim danom. Stižeš na čas, mokar i izmoren. Svi te hvataju ispod oka. Sedaš u predzadnju klupu, i moliš se da dan prođe što brže. Ali, slaba vajda. Prozvan si po dnevniku. ''Profesorka, stvarno nisam obnavljao, naučiću za sledeći..'' Bandera. Pu, jebemti, ko te napravi. Sada već mrtvog Pantelića zamenjuje cela profesorkina porodica i jedan nevini zid koji ti je zapao za oko. Nekako proguraš školu. Hvalim te bože. Pun si dobrog osećanja, kao da samo nabolje može da krene. Eh, da je tako jednostavno. Opet nema busa. Šta ćeš, gde ćeš, vraćaš se peške kući. Usput te zaustavi jedno desetoro male prgave dece sa ispruženim rukama. Teraš sve to u kurac, grišće te savest sutra. Samo da se dokopaš ulaznih vrata. Ali tuki, taboravio si ključ. Zvoniš komšijama. Neko je dovoljno glup da otvori. Ulaziš u zgradu, pališ svetlo, kad cvrc, pregorela sijalica, i sapleteš se o prvi stepenik. Kuneš se da ćeš da spališ celu Elektrodistribuciju jednog dana. Aleluja, kući si. Keva te čeka sa standardnim ''Kako bilo u školi, sine?''. Samo odmahuješ rukom, bacaš ranac, i legaš na krevet. Preživeo si.
I niko te ne kapira, samo ti znaš da si danas ustao na srednju nogu.
Skraceno od komsija ali se uglavnom koristi kao naziv za radnika prodavnice u komsiluku,prodavac u trafici ili nesrecni covek koji prodaje mirisljave papirice,minty zvake i stare stripove ispred osnovne skole.Na taj nacin izrazavamo prisnost i neku vrstu postovanja no ipak treba ograniciti upotrebu ovog nadimka kako nebiste izgubili pola sata slusajuci razne dogodovstine pomenutog.
De si komsi jel imas dve po pedeset sitno i papirnate maramice za nos?
Komsi:Za tebe komsija imam evo juce mi stigle neke maramice iz uvoza,jesu malo skuplje ali i mirisu na limun.Juce bas kad su mi ih dostavljali dos'o komsija Rade da casti za unuka pa sam zaboravio da stavim na raf...ma znas kako ona njegova snaja bila 10 dana u bolnici doktori je nesto vucarali po odeljenjima..ma uzas bozji....
Dobro dobro komsi zurim za bus ..cao
Komsi:Ajd zdravo sine samo zatvori lepo vrata vuce neka promaja a i ladno napolju,navuko sam neku prehladu pa moram kod lekara a u radnji nema ko da radi znas kako je.....
