Daske koje su život značile kada si bio u pubertetu, jer si ispod njih mogao da čuvaš onu video kasetu, a da mama i tata nemaju pojma o tome.
Današnja deca žive dobro čak i sa laminatom, jer su video kasete stvar prošlosti, a računari i internet nepresušni izvor materijala.
Pre 20 godina:
- (iz hodnika) Sine stigli smo kuuućiii! :) - Evo me... (lomiš se da izvadiš kasetu iz video plejera i sakriješ je pod parket...)
Danas:
- Sine, šta to radiš? (mama ulazi u tvoju sobu) - ALT-TAB - "Gledam nešto na Vikipediji za školu mama..." - Aaa, dobro. Samo budi vredan, ide mama do grada nešto. - Ok, mama, ćao. ALT-TAB.
Neuviđavni komšija koji u rano subotnje/nedeljno jutro počinje da tandrlja čekićem ili nekom sličnom napravom po cevima od radijatora, ne obazirući se pritom ni najmanje na tvoju potrebu za snom. Naziv duguju činjenici da je popularan naziv za igrače engleskog Vest Hema - "čekićari".
Jedva sam dočekao subotu da mogu da se naspavam ko čovek, kad negde oko 7 neki vesthemovac navalio da čangrlja, nisam mogao ni oka da sklopim!
Bokal utehe, kada su u pitanju reči, fraze, rečenice, koji se čestom upotrebom razlio na više od jedne, prvobitne primene. Ne rešava baš ništa, ali dobro dođe. Kao neki džoker. Kao da se greješ svećom - od grejanja nema ništa, al' jbg placebo radi svoj deo posla. Jeste, ostavila vas je, jeste, sjebani ste, ali eto...
Žene su, kako red nalaže to morale da razvodne. One "depiliraju nausnice"... Eee, kurac snajka, dlake su to, i to iznad usta, a mi muški ako se u nešto razumemo to su ti pravi simboli muškosti! Možeš bre da mesiš pogaču ko tri Jakovljevića, ili da se 'beš ko da si sa zmijama u krevetu rasla, ako imaš brkove, imaš brkove!
- Ostavila me kurva! Kako ću ja sad bez nje? Kako!?!? - Ma boli te kurac, ionako ima brkove. - Brate, nema brkove, znaš je već tri godine i dobro znaš da nema brkove! - A dobro de, neko joj u porodici ima brkove sigurno, dovoljan razlog da ne budeš s njom. Oš bombon?
Šantićeva pesma napisana krajem XIX veka, aktuelna do današnjih dana. Decenijama, jedini argument države da spreči odliv stanovništva iz matice. Kad malo razmisliš, očigledno da nije bilo dobro pod Turcima, ni u Kraljevini, ni u komunizmu, ni u socijalizmu, a ni sada, u ''demokratiji'' nije ništa bolje. Kad svi ekonomski i politički instrumenti zakažu, vlast 'vata na sentimentalnost i na ''Nema raja bez rodnoga kraja''. Ali, ta knjiga je davno pročitana...
:na šalteru za izdavanje pasoša:
- A što će tebi, sinko, novi pasoš? - Traže u Južnoj Africi radnike na građevini, viza se dobija lagano, pa rekoh... - Ajde, bre, dečko, pa ti misliš da je tamo mek sira? Vidim, nostrifikovao si diplomu ETF-a, a ovamo bi da mešaš malter čamugama? - Pa jeste, ali dreždim na birou već 3 godine, niko me ne zove ni za posao elektro-montera, a ja, evo, već gazim tridesetu, živim sa roditeljima, baba mi daje za cigare... - Pa dobro, valjda imaš neku vezu u opštini ili ministarstvu, bogamu? - Eto, nemam. A i muka mi je od stručnjaka preko veze i političke pripadnosti. Idem negde gde će se ceniti znanje i rad. - Vidim, učen si čovek. Ti, naravno, znaš onu: ''Sunce tuđeg neba, neće vas grijat ko što ovo grije, grki su tamo zalogaji hljeba...'' - Drži, bre, ove slike i uplatnice i ne jedi govna, matori.
