Kompliment koji se upućuje mentalnim sledbenicima jednog relativno simpatičnog američkog bića named Charles Bukowski ili njegovog alter ega Chinaskog, tj. Budalskog, nakon nekog poteza koji bi mogao da uđe u neki omaž pričama o običnom ludilu ili zabelješkama matorog pokvarenjaka.
Doduše, prisustvo izvesnog Džoganija i nekad davno izvesne Sladže bacaju izvesnu senku na ovu paralelu "na Dž" i poredženje se seli u turbo dance arenu, mnogo dalje od underground truleži koju potiskuje alkohol iz flaša uvijenih u papirne izgužvane kese.
„relativno“
Tačno ta rečRelativno8 definicija →
Sport koji zazivi svake jeseni. Moglo bi da se uvede i takmicenje u ovoj disciplini ali posto ga relativno dobro placaju po predjenom metru, ova disciplina se najvise u nasem narodu pojavljuje kao novcano isplativa opcija. Glavni rekviziti ove discipline su panj, sekira i drva (oblice). Disciplina dozvoljava i kreativno iskazivanje u vidu sto pedantnije poslaganih drva, strategije koja ne dozvoljava labave cepke koje bi mogle u nekom momentu da se sruce na glavu lozioca koji se u tom momentu opskrbljuje ogrevom.
Stara igra sa loptom koja potiche iz Cherigovica (BiH).
Zbog brdovitog i nepristupachog terena koji je uzrokovao delimichnu izolaciju lokalnog stanovnistva od ostatka sveta,igra je relativno kasno popularizovana (krajem 80-ih) i to od strane Dr.Neleta Karajlica i Nadrealista.
Sama igra se sastoji u tome sto igrachi koji formiraju krug dobacuju loptu jedan drugom sve dok neko ne kaze "Hrkljush!".U trenutku kada je ova rec izgovorena,igra se prekida,a igrac kod koga se lopta nasla je pobednik.On slavi,dok ostali po kazni moraju da se udaraju "shtosom u chelo".
Ovo je posebna veština koja se uči godinama, a primena zavisi od prilike.
U svakom slučaju, vraćanje kusura uvek počinje najkrupnijom novačnicom, i vremenski razmak do svake sledeče novčanice se uvek duplira. Time konobar računa da će se gost "smoriti" i reći "u redu je".
Neke od specijalnih varijanti:
a) Kad kusur od oko sto dinara počne da vraća u metalu !
b) Kad je gost relativno mlad momak sa devojkom. Tad konobar "potpuno zaboravi" da vrati kusur, računajući na nesigurnost momka i njegov strah od eventualnog blama. (Eh, kad se samo setim ...)
Model cipela koje su šverceri u doba SFRJ donosili iz Trsta i prodavali, ne znajući da su napravljene od kartona i predviđene za obuvanje preminulih u kovčegu. Da nešto smrdi u tome da se cipele, naizgled normalne, prodaju džabalesku, svako ko je znao italijanski relativno je lako provalio. Međutim, ostale mušterije su to shvatile tek nakon što su kupile par scarpe per i morti i napravile par koraka, a ako su ih nosili na kiši nisu morali ni da prave korake pošto su se rascvetavale u roku od dva minuta.
Mušterija koja zna italijanski
"Jaoj da vidiš komšija kakve sam nabavio cipele u Trstu! Vrh novi model! Čuvena marka scarpe per i morti! Podelio sam ih celoj mojoj familiji!"
"Što si delio? Jel ti to neka kuga nastupila u porodici?"
"Kakva bre kuga?
"Pa ako nije kuga, ne znam šta je u pitanju, pa deliš po familiji cipele za mrtvake! Ja jesam star, ali se fala bogu osećam dobro! A ti da se nosiš sa tim tvojim cipelama! Mene si našao da sa'ranjuješ pre vremena, mamu li ti švercersku!"
Mušterija koja ne zna italijanski
"Jaoj da vidiš komšija kakve sam nabavio cipele u Trstu! Vrh model! Čuvena marka scarpe per i morti! Podelio sam ih celoj familiji!"
"Čuo sam za tu marku! Pa pošto su?"
"Ma džabe! Inače su 900 dinara, ali samo za tebe 500, pošto si mi komšija!"
"Pa to stvarno džabe! Ajde daj mi četiri para, da kupim za familiju!"
(posle sat vremena)
"Pa šta si mi ovo prodao prevarantu jedan! Poznata marka do mojega! Poslao sam sina da mi kupi pivo u njima i vratio se u čarapama! Evo i ja dok sam stigao do tvog dvorišta isto se raspale! Da mi vratiš pare odmah, proleteru jedan!
Divan grad pun istorije, na jugu Italije, koji je jedna od idealnijih turističkih destinacija za letovanje, ali trenutno ne istraživana dovoljno od strane srpskih turista.
U Napulju nije nikako 'elitno' letovanje, ali je jako opušteno (što se ceni kad idemo na odmor).
Italijani na jugu dole su malo opičeni, i beda vlada nebeska, ali je zato sunčano, lepo, druželjubivo i jeftino.
Malo izvan grada, policajci sede na ćošku sa pištoljima naslonjenim o nekom krnjavom zidu i piju pivo. Areodruma relativno nema, kad izađes iz aviona - prođes pored dvoje graničnih ispektora koji čavrljaju o tome šta im se desilo prošlog dana, fudbalu ili kako je jebeno vruće.
Njih dvojica se uglavnom oslanjaju na to da su vaša dokumenta proverili pre nego što ste seli u avion.
Vozači autobusa nemaju neku konkretnu destinaciju, tako kad uđete u autobus i pitate 'gde ovaj bus ide', majstor vam uglavnom odgovara ''gde ideš, ću te odbacim do tamo'.
'Health and safety' su relativno nepoznati pojmovi u Napulju, ali to dodaje šarm ovom gradu.
Ljudi su druželjubivi i gotivni, i ako ne razumete italijanski oni će sa vama i dalje pričati i objašnjavati istoriju i kulturu i koristiti sve strane reči koje znaju u nadi da se sporazumete.
Najbolje ga je doživeti van turističnih agencija, ekskurzija itd.
Napulj je mozda siromašan u smislu para, ali je bogat u svemu ostalom.
Napulj, eve nas!
Lik koji se ne seća kada je poslednji put ugledao svetlost dana. Često boravi po relativno sterilnim prostorima, da ne kažemo podrumima (svetlost jelte može da naškodi tim svim predivnim kristalčićima koji se tu čuvaju), mućkajući i bućkajući stvari da bi ljudi koji borave na svetlosti to mogli da iskoriste i da... Pa... Nastave da borave na svetlosti što duže i kvalitetnije. Poštujte te blago jezive, anemične pacove, ovaj ljude.
-Aaaaa, koliko je svetlo!
-Normalno da je svetlo, pa usred smo proleća.
-Kako sve lepo miriše...
-Je li bre, čoveče, kada si ti poslednji put bio napolju?
-Pokušavam da se setim... Error, data unavailable...
-Prestravljuješ me, majke mi.
Lista pravila napisana na papiru u nekoj ustanovi gde sigurno ima pravila koja uopste ne vaze i apsolutno su nebitna, dok sa druge strane postoje pravila u ustanovi koja nisu napisana a kojih se treba pridrzavati.Pravila su napisana presvega u cilju zafrkavanja novajlije ili novog pridoslice od strane ljudi koji vec duze vreme borave i saziveli su se sa tom ustanovom u kojoj borave, ukoliko novajlija nije upucen ili relativno slabo upucen u to kako stvari funkcionisu.
Pa, to smo relativno svi mi koji svakog dana ustajemo svesni da je taj novi dan još jedan dan u nizu teških i mukotrpnih borbi. Ali, poenta je da koliko god bili svesni da je dan koji je tek počeo veoma težak, mi imamo nade i snage (koje crpimo ko zna odakle) i guramo napred što bolje možemo. Jeste da preživljavamo uz pomoć štapa i kanapa, ali bar uspevamo da sa osmehom i zezanjem udarimo virtuelno topče problemima.
P.S. a tu je i pivo i kikiriki pride.
Likuša koja bi sve uradila da dobije "Like", jer joj isti znači sve. Najčešće ima IQ niži od teže retardirane osobe i vjeruje da je jedna od direktnih potomaka Afrodite, zbog svoje kvazi ljepote. Do zaključka o porijeklu sa Olimpa ih je dovela bolest NPL, što označava narcisoidni poremećaj likuše. Nakon dobijenog "Sviđa mi se-a", lajkuša počinje sa lučenjem hormona glupalina, koji u spoljašnju sredinu oslobađa disanjem i tako prenosi NPL na druge, do tad relativno normalne likuše.
