Izraz koji upotrebljavamo kad smo i više nego zadovoljni onim što smo uradili.
Ih, kako sam ovo popravio... dođe mi da samom sebi kažem "Vi"!
„zajedno smo pišali u pesak“
Mini-otvor između prstiju kroz koji smo, kad smo bili klinci, gledali horor filmove.
Zgodan fazon za brza letnja upoznavanja, ako se odigra pravilno i precizno, tj.ne mnogo napadno.
Grupa riba nema šta da radi i maltretira mladiće koji mirno šetaju duž obale u predvečerje dok ne fiksiraju pravi plen. Umesto da puste odabranu grupu mladića da uživaju u zalasku Sunca, drske devojke se kao u prolazu javljaju i dobacuju: Zdravo!!!
Mladići, kao malo zbunjeni jedva odgovaraju i nastavljaju da tumaraju i uživaju u najlepšem delu dana. Devojke, praiskonski lovci, puštaju divljač da se opusti još malo u čarima prirode.
Pri sledećem susretu opet kažu „zdravo“, sad uz otvorenu primedbu:
-Zar se vi nas ne sećate????????!!!!!!!!!!!
-Pa ne,...mi..ovaj...
-Eee, mi smo one koje su vam se javile pre pet minuta....
....i frka počinje........
(Odlomak iz knjige Sex & Sea)
Termin koji koristimo za neku osobu za koju nam je naša baba rekla da nam je navodno rod.
Baba: Vidiš sine, on nama dođe neki rod.
Ja: Kako bre baba rod?
Baba: Znaš, njegov čukundeda i tvoj pradeda su još davno jednom zajedno brali šljive. E, a pošto nisu imali dovoljno za rakiju, sestrić tog čukundede je poznavao polubrata sestre tvog pradede. On im je dao 100 kila šljiva, pa su oni njemu morali da daju balon rakije. Jel' ti sad jasnije sine?
Pitanje upućeno konobaru pred fajront u kafani.
Mile, dođi 'vamo!
Donesi nam još po jednu i saberi kol’ko smo ti skrivili večeras.
Nesvesno priznanje da ti je veče bilo toliko besciljno da nisi imao izbora nego da sa N/N ortakom/ortacima muku prekratiš nalivanjem velikim količinama alkohola.
Nije problem u samom konzumiranju alkohola, to je već toliko usađeno u našu kulturu da roditelji gledaju sa ponosom dete koje se prvi put vrati kući ucirkano, već u činjenici da nemaš alternativu alkoholu, nemaš konverzaciju koju bi začinio pićem.
Auuuu, brate, kako smo se odvalili sinoć...
I?
Ma odvalili se kao đubrad!
Da, ali šta ste radili?
Pa napili se!
Da, kontam. Ali ŠTA ste sem toga radili?
Paaaa... Olešili smo se totalno!
I?
Brate, bruka, Mare se ispegl...
DA, ali... Ma, jebi se.
Kulturan način da požurite dosadne goste da napuste vaš dom.
E sad znate gde smo, pa navratite kad morate, pardon - možete. Mi bi trebali do grada sada nešto.
Što bi naši stari rekli: "Sišli s konja na magarca." Dan, koji je u očima ljudi izgledao kao 4. maj 1980. još jedna ikona dobrog primera je tada pala u vodu i ostavila nas je da sami tumaramo kroz život. Moj otac i dan danas napravi lapsus pa za sto eura kaže sto maraka.
Marka, jedinica za nešto dobro, super i odlično. Da je kojim slučajem Filip Višnjić živ, sigurno bi u nekoj pesmi opisao napaćenog ratnika kako pozajmljuje sto maraka od ratnog profitera.
Kada smo računali, računali smo kroz marke, dinar nas nije toliko zanimao, pa i on da je propao lakše bi nam bilo. Švabe nismo voleli, ni danas se situacija nije promenila ali marka, to je nešto drugo. Ušla je k'o školska simpatija u naše živote i postala deo folkora. Sto maraka sa likom Klare Šuman, kompozitorke i pijanistkinje, za koju mnogi nisu ni znali u Srbiji ali su je svi voleli. Njeno pojavljivanje je usko vezana za našu golgotu devedesetih, prvi put ištampana 1. oktobra 1990. Kao da je napravljena da nam u nemaštini i totalnom rasulu donese malo toplote i nežnosti. Imati sto maraka u džepu, znači biti gospodin čovek. Nije postojalo to što nije moglo da se kupi sa sto maraka, Fića, Stojadin, Jugo, otići na more ili u banju... novčanicu koju kao da je sam Bog napravio.
A onda su došli oni.
Putem medijske torture počeli da nas uveravaju kako je evro totalno okej. U to niko nije mogao da poveruje, čak ni penzioner koji je gutao sve što mu se servira sa javnog servisa RTS, skontao je da nešto tu smrdi. Odreći se nemačkog standarda, lepote plave novčanice bilo je ravno samoubistvu, za nas je to isto k'o da smo se odrekli Kosova. Da se našao neko da povede ljude u rat za marku, sigurno bi dobrovoljaca bilo širom zemlje.
I došao je evro.
Rmbačiš od jutra do sutra za dvesta eura sa kojima ništa ne možeš da uradiš, dok platiš sve obaveze tebi ni cvonjak da ostane. Nema više mora, ludih provoda po kafanama, nema više gospodina u tebi, osramotili su te, tog dana kada su marku zamenili za evro kao da su ti život zamenili, sve je nekako krenulo da ide nizbrdo a ti još ne možeš da se navikneš. Majku im jebem kapitalističku!
Šaljiv komentar na nečije tobože detinjaste pretpostavke.
Laki:”Batice, video sam Ljubu sa nekom crnkom u gradu. Je l’ mu to riba?”
Srki:“Riba? Ljubina? Laki, pa ozbiljni smo ljudi! Verovatno si ga video sa švecom.“
Pitanje koje ćete dobiti nakon, po vama neobaveznog seksa sa sasvim ili delimično nepoznatom devojkom.
Ti: (Navlačiš pantalone, upasavaš kaiš) E', pa, čujemo se... Baš mi je bilo super...
Ona: (Drži te za ruku i gleda zaljubljeno) Nego, šta smo mi sad?
