Najčešća komparacija u srpskog naroda. Šta god da se dešava, to se uvek poredi sa konjem, iako u 91% slučajeva nema veze sa konjima.
Pada kiša ko konj.
Crta ko konj.
Svaki dan ide na svirke ko konj.
Zima loše utiče na Jocinog mladjeg brata, koji boluje od leukemije ko konj.
Alfa i omega srpskog posluženja. Tandem koji se javlja svakom prilikom u kojoj domaćin želi da oda utisak gostoljubivosti. Kafa je tu osnovno posluženje koje se u neku ruku podrazumeva, ali kad domaćin predloži i rakiju to može oboriti gosta s nogu.
Ukoliko je domaća ljuta, ponekad i bukvalno.
-Kume, jesi l' za kafu il' rakiju?
-Kume, ta dva pića mi ne razdvajaj.
Opasno odomaćenje jedinke - klase “dupe na babinom raspalom Jugodrvovom dvosedu, noge na tabure”.
To je znak da si i zvanično postao inventar institucije, bilo da je u pitanju lokalni bircuz, “Licna” DOO sa p.o. ili komšinkin dvoiposoban stan. Čestitam, trebalo je proći kvalifikacije i steći pravo na sopstvenu, ličnu kafenu kombinaciju.
Jer nije svaka kafa ista, ne, ne. I standardnih kategorija ima onoliko, a kamoli još i da nešto namišljaš.
Imaš onu osnovnu podelu: grča, slatka. A onda imaš i abortušu, pa srednju žalosnu, pa slatku, a tanku, ko čaj, pa namensku, zagorelu arabiku-sikterušu. Pa sa jačim kajmakom, da utoku možeš staviti da pluta ozgo, srčani zalisci te zažigaju kad popiješ. Ili bez, poluprovidni kal.
E, a kad zaslužiš personalizovanu kafu, izašao si iz šablona serijske proizvodnje, dobio unikat, takoreći ručni rad. Nećeš biti pitan “kakvu piješ” po pedesettreći put. Nema šta da objašnjavaš da u stvari hoćeš srednju sa trećinom kašičice šećera i lečak mleka u veliku šolju plus ratluk s orasima, nema potrebe. Samo kažeš da je za tebe i druga strana te ispoštuje.
Ekskluziva je to, treba je zaslužiti.
- Dobro, šta ćemo prvo… Duco, daj nam ovako: tri gorke, jednu slatku i jednu za mene. Hvala.
- Šta bre “za tebe”? Aaaaaaa, pa, dečko, otkad ti to piješ ličnu kafu? Po meri…
- Uzela mu je izgleda meru…
- Manite me bre, ljaljani, ja sam ovde stalna mušterija.
- I mi smo, pa ništa. Gukni bre, kako je bilo?
- Pravi džentlmen nikada ne priča o tome…
- Ti džentlmen?
- I to što kažeš. Pazi, potpišem ti golfa pre neki dan pred domom kulture, a Duca se tu zadesi i onda ja...
Sjajni tandem koji ide u paketu kada se odlazi u goste.
Domacine srecna slava! :ljubi 3 puta:
- Hvala! :namesta obraz: :preuzima kesu u ruku:
Malo pohladno ovde kod tebe.
-Sad cu papuce da ti donesem. :zagleda u kesu u sobi:
:Misli u sebi:
E bas mi je falilo secera u kocki
Napitak koji ima realni deo vode i imaginarni deo kafe.
...često je bio u ponudi u studentskim kafeterijama.
Stavi manje vode da bude jača.
Situacija koju moze podneti samo osoba koja ne pusi! Jer i ne shvata kako je to piti kafu bez cigare.
Provereno.
Može se naći, u raznim ustanovama, na aparatima po ceni od 30 dinara. Tolko je toksična da može da izazove spontani pobačaj.
Najčešći predmeti trgovine među komšijama u kriznim vremenima.
-Komšinice, dolazi mi sestra imam kafu al' nemam šećer pa ako imaš dve kašičice. Vraćam ti čim Milun primi platu.
-Ma imam šećer al' nemam zejtin. Tražila sam svuda po komšiluku. Persida ima al' ne da. Samo čekam da joj zatreba šampon. Da nemaš ti možda?
-Imam. Dam ja tebi šoljicu zejtina ti meni tri kašičice šećera.
-Što tri? Reče dve?
-Pa opet poskupeo zejtin komšinice.
Radnici zaposleni u državnim (društvenim) preduzećima koji obavljaju sve poslove osim onih koje bi trebalo: ogovaranje, pretraga internetom u potrazi za zabavom, igranje solitaire-a na kompu,čitanje novina i debilno debatovanje, kočenje i usporavanje vrednih ljudi oko sebe, i naravno pušenje i ispijanje kafe u enormnim količinama, kao da je to vrhunac uživancije a oni bezkompromisni hedonisti. Još jedna od ostavština komunizma. Nekada drugovi i drugarice, a danas službenici, birokrate, sekretarice, šalteruše...
Primeri su svuda oko nas, bilo koja državna firma, bilo koje naseljeno mesto, svuda važe tri pravila: Nerad, Nered (anarhija) i naravno, treća sestra, Nedisciplina. Uvek je mala plata, nikad nemam vremena jer moram da..., šef nikad ne valja i naravno pljujemo državu i sistem koji nam je sve to omogućio.
