Sve mi je jasno, ali da neko ima potrebu da po vozilima gradskog prevoza, klupama u parku, učionicama, haustorima, zgradama i ostalim objektima lepi slike i piše grafite sa porukom slobode za personu koja je izvršila krivično delo ubistva u pokušaju, tako što je gurala čoveku UPALJENU RAKETU u usta, to ne mogu da razumem i verovatno nikad i neću. Sam po sebi, nameće se logičniji zaključak
đa možda oni traže pravdu u vidu duže zatvorske kazne.
Za čega 10 dina tebra? Mis'im, fin dečko, malo se iznervir'o.
U očima tatinih sinova i onih koji svoje slobodno vreme provode po luksuznim kafićima, klošar je onaj koji cirka svoju dvolitru sa ekipom u kojoj su takodje klošari. Ako uzmemo u obzir da ranije nije ni postojalo kafića, već da je to plod nastanka kapitalizma i radjanja vrste ljudi kojima je kinta u glavi više nego pička Ronu Džeremiju, videćemo da je omladina nekad uglavnom sedela u parku, na travi, na klupi i niko ih nije mogao nazvati klošarima. Naravno, postoji toga i danas, samo u mnogo manjoj meri. Za one koji su prešli na kafić moud, mnogo je bitno da li se sedi u separeu, šta se nalazi na stolu (treba biti što skuplje), kako ste se obukli itd. Pri takvoj atmosferi i sa gomilom ljudi koja gleda prethodno navedeno, teško da može postojati uživanje u pivu koje košta koliko i kutija kondoma. Međutim, za omladinu koja sedi u parku (trg, stepenice, spomenik, fontana), ništa od toga nije bitno, već da ima alkohola (piva, votke, ruma...) i vutre, za neke. Nema hijerarhije, svi smo isti. Eto, to su klošari. Pa, dragi moji, pišam se ja na te vaše kafiće.
Opis lika krajnje sumnjivog izgleda. Zajedno sa svojim najboljim ortakom opušteno sedi na klupi u parku, obučen najčešće u šuškavac, polako vukući poslednje dimove Pal mala i ispijajući flajku Jelenka. Neretko preko glave fura kapuljaču od duksa ili jaše, ostavljajući sebi tek toliko prostora da ispod oka može da šmeka mlade devojke koje su rešile da iskoriste prve sunčeve zrake i prošetaju se prilično oskudno odevene.
- Tebra, divi ove dve cupice, joj, kako bih ih rado posedovao.
- Gleda me ova plavka ispod oka torima, potajno me želi, osećam. Razvalio bih je na jedan.
- Dobar dan momci, lične karte moliću.
Reč koja nekadašnje jebače baca u depresiju. Sa setom se prisećaju kako su nekada bili švaleri koji su privodili najbolje ribe u svoju gajbu, čekali jutro sa društvom na klupici u parku u društvu flaše piva, a danas su zapušteni matorci koji moraju da plaćaju račune, idu na smarajući posao, brinu o ženi i deci i drže celu kuću na svojim leđima.
Imo sam strašnog petla
bio je pravi đavo...
Eh, mladosti....
Država koja je nastala raspadom Ondašnje Jugoslavije a kasnije se raspala na Srbiju i Crnu Goru.
Oni koji je dobro pamte kažu da si u to vreme mogao da prespavaš na klupi u parku, ne primetiš da te bilo ko dira i kad se probudiš shvatiš da ti je pokradeno sve osim kartice za biblioteku i karte za Deep Purple.
Ako pođemo činjenicom da je čovek kao biće pretvarač predivne hrane u smrdljiva govna sa predispozicijom da mu tuđe govno uvek lepše miriše no njegovo rođeno, dolazimo to istine iza optimističnog izraza - Sve će to narod zasrati ko golubovi spomenik u parku. A i po inteligenciji masa nije daleko od goluba koji kenja po kulturnoj baštini dok ga piči delirijum što se olakšao.
Ovako fudbaleri-košarkaši-ostali prebogati sportisti opisuju karakterne osobine svoje sadašnje supruge. Sve su one njih čekale sa treninga, promrzli su čekali gradski prevoz,zajedno preživljavali svaku povredu i poraz, sedeli u parku sa gajbom piva, sanjali o boljim danima.Sve su se one svađale sa sudijama zbog sumnjivih odluka, sve su one plakale kada baja promaši penal-trojku-slobodnjak.Sve su ih one hrabrile, stavljale led na skočni zglob, zbog njih su i saznale da postoji mišić primicač. I nije bio to što su mislile.. I sada kada je batica potpisao ugovor, uživaju u blagotetima svoje vile u Madridu-Milanu-Firenci-Bilo kom kliše mestu , gledajući svoju dečicu Leu-Matiju-Hansa-Kristijana-Ateu kako rastu.
Okrenite bilo koji nedeljni časopis...Ja ne mogu...Sve je tako savršeno.
Poznat stil sedenja na svojim ukrštenim nogama.
Tako skromno, neprovokativno, nehipsterski, tako studentski, dok onako delješ pivo u studentskom parku sa svojom klošarskom ekipom. Student si i klošar si.
Ili si nekomercijalni gitarist koji svira "Neko te ima noćas" za svoju kalakurdiju jer su studenti i tako nekomercijalni, dok sede onako na zemlji. Prosto, tako studentski.
Reči najčešće upućene izrazito debelim osobama i sudijama na sportskim priredbama tipa fudbal rukomet i košarka. Najšešće se čuje na zagrevanju kada se zarevaju i sudije koje znoj oblije posle pretrčanih 10 metara. Dobacivanje ovih reči moze se čuti i kada se sedi u parku sa društvom i u tom trenutku pored vas protrčava pozamašno debela osoba oblivena znojem i sva crvena...
- Brate vidi sudije kako je debeo.
- Aha brate pazi ih oznoiše se posle 10 metara.
(zatim se šuje sa tribina)
- Ej sudijaaa trči malo, skidaj salo, razvijaj mišićeee!
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
- E brate šta kažeš da večeras odemo do grada da malo muvamo ribe a?
- Ma hoćemo brate, nego vidi debelog što se oznojio.
(sa klupe iznad se čuje)
- Neka, neka trči malo, skidaj salo, razvijaj mišićeee!
Najveći jebač u ekipi. Ako ekipa izgubi, boli ga tuki, on je sedeo na klupi i nije ništa zasr'o. Ako pobede, njega još više boli đoka, jer će dobiti svoju premiju. Još više se isplati biti rezerva u nekom malo boljem klubu. Gledaš lepo celu sezonu iz prvog reda, a ne pucaš pare za utakmice. Povremeno da neku izjavu za novine, isere neku rečenicu o stanju u klubu, i eto; nastaviće da greje klupu, a narod ga neće zaboraviti.
Sve u svemu - klupa ruls
