Klošar

U očima tatinih sinova i onih koji svoje slobodno vreme provode po luksuznim kafićima, klošar je onaj koji cirka svoju dvolitru sa ekipom u kojoj su takodje klošari. Ako uzmemo u obzir da ranije nije ni postojalo kafića, već da je to plod nastanka kapitalizma i radjanja vrste ljudi kojima je kinta u glavi više nego pička Ronu Džeremiju, videćemo da je omladina nekad uglavnom sedela u parku, na travi, na klupi i niko ih nije mogao nazvati klošarima. Naravno, postoji toga i danas, samo u mnogo manjoj meri. Za one koji su prešli na kafić moud, mnogo je bitno da li se sedi u separeu, šta se nalazi na stolu (treba biti što skuplje), kako ste se obukli itd. Pri takvoj atmosferi i sa gomilom ljudi koja gleda prethodno navedeno, teško da može postojati uživanje u pivu koje košta koliko i kutija kondoma. Međutim, za omladinu koja sedi u parku (trg, stepenice, spomenik, fontana), ništa od toga nije bitno, već da ima alkohola (piva, votke, ruma...) i vutre, za neke. Nema hijerarhije, svi smo isti. Eto, to su klošari. Pa, dragi moji, pišam se ja na te vaše kafiće.