Iznenađujuće zabavan način da date na zapršci dosadnim rutinama na koje smo svi osuđeni. Nema nikakve veze sa slušanjem bilo kakve muzike koja odzvanja iz masnih slušalica, već je u glavi, savršeno ukomponovana melodija koja dan čini prividno zanimljivijim i drugačijim, a gluposti kao što su jurcanje za busom sa odgovarajućom muzičkom podlogom postaju epska dešavanja.
Naš junak ustaje, izujedan mamurlukom priseća se polako gde je i šta je radio, izlazi iz stana sa vrlo uspešne žurke vrteći odgovarajuću stvar od O(j)azisa u glavi, koja ga pritom u sopstvenim očima čini nezakonito zajebanom facom. Shvata da se nalazi na Senjaku i polako se spušta nizbrdo ka Sajmu.
Međutim, njegov prevoz dolazi na svake tri do četiri godine, te sumnja u glavi započinje sledeću melodiju iz Cig...Pirata sa Kariba:
00:00 - Još uvek šeta laganim korakom niz brdo, blago nervozan, psuje javni prevoz u bradu;
00:44 - Čuje škripu Ikarbusove aždaje, instinkti mu govore da je to njegova aždaja, trči;
01:31 - Zarđala Ikarbusova aždaja mu proleće ispred nosa, međutim on ne zapada u očajanje jer na dupetu aždaje pišu brojevi koji nisu njegovi, nada opstaje, stiže novi autobus, sveže ispoliran, udoban i sa njegovim brojevima;
02:02 - Kurac! Žuti niotkuda opsedaju autobus. Fluorescentne nemani preteći gledaju u narod koji ostaje na stanici i psuje im sve živo i mrtvo. Naš junak još uvek ne doživljava nervni slom, u daljini se kroz maglu ukazuje tramvaj, ali stanica je ograđena, saobraćaj gust a podzemni prolaz jebeno mučenje. Trči kao nezdrav;
02:26 - Pentrajući se uz stepenice drži korak sa tramvajem. Ne zanima ga gde će ga odvesti, uleće, ridžovana nema, mrdnuće se od Sajma, biće bliže domu, skloniće se sa zime, pobeda!
Zika koju puštaš kada privedeš ribu na gajbu (kako bi je jebao dabome), pravo iz kluba, dok je još omamljena. Još joj zuji u ušima, još je željna dobrog provoda, pustiš joj nešto hoćno, na šta se ribice lože po klubićima tipa fensi, tipa kreolku Rijanu "Please don't stop the music", odvrneš bas, i da viš kako kukovi kreću sami da se njišu...
Materijal za isterivanje roditelja iz sobe.
Melodija koja vam se, pod uticajem medija i poznatog bioskopskog hita o kepecu među visokoletačima, uvek javlja u glavi kad postignete nešto što je za vas bilo naporno, bilo to natezanje sa internet primarijusima u zamračenoj sobi ili, pak, prerezanih 5 kubika drva na planinskom vrhu gde ćarlija košava mila od koje dobijete stalaktite u gaćama.
Na- na- na- nanananana- na...
Plastične sise i glas na struju.
Ex-Yu rok.
Sinonim za metal.
"Šta je ovo, opet puštate onu vašu ubi dete muziku?"
Zvuk kreštećih, volume 120% na produvanim zvučnicima, trubačkih orkestara na koji svršavaju ljubitelji Guče, jeftine rakije i Gorana Bregovića.
- Ah, kakva je blagodet za moje uši ovaj orkestar iz Zagužanja.
- Ne čujem te ništa jebeno.
To je kada iz svake muzičke kutije proizvedene u istoriji (u Kini, naravno) svira jedna te ista Za Elizu, kada na svakom malo "napaljenijem" sportskom dešavanju (npr. Dejvis kup kvalifikacije u BG) piči Karl Orf i Karmina Burana, kada na TV uz slike dunava ide i, naravno, valcer sa tog istog, lepog i plavog. Dodao bih i neselektivno ubacivanje semplova klasične muzike u napete filmske scene i, kao vrhunac, najodvratniju stvar koja može da se uradi: postavljanje kratkih isečaka klasičnih kompozicija kao zvono na mobilnom telefonu.
U autobusu... Zvoni telefon. Čuje se, kao posledica sveprisutnosti kineske robe na tržištu, ona preforsirana Za Elizu. I to snimak sa radija/kutije/TVa.
Pesma, album ili kolekcija audio snimaka koji u tebi uklanjaju svaku lošu misao. Podižu ti nivo onih dobrih droga što ih organizam pravi sam u sopstvenoj kuhinji tamo negde u sredini mozga i čine te vanredno srećnim.
Ne euforično srećnim, ne ekstatičnim, samo srećnim kako nisi dugo bio. Onako kako bi zapravo svaki dan morao da se osećaš.
Sluške na ušima, leva noga na grejalici, glava blago oslonjena na naslon sedišta. Voz ide na sever ali ti si okrenut licem prema istoku da ti jutarnje Sunce pravi onu crvenu senku na spuštenim kapcima dok slušaš svoju muziku za dobro raspoloženje, a na usni ti lebdi lagani poluosmeh.
- Jó reggelt láthatnám az útlevelét?
- Tessék.
- Turista vagy üzleti úton van?
- Üzleti úton vagyok.
- Van valami elvámolnivalója?
- Nincs semmi elvámolnivalóm.
Nemam brate ništa, nemam čak ni povratnu kartu. Udri pečat u pasoš, pa da ga uramim. Sad ide jedna bašbaš dobra pesma...
