Oruđe za očuvanja razuma ludo zaljubljenih. Možda može da se podvede pod neki od psiholoških odbrambenih mehanizama, nešto tipa prostodušne negacije očiglednih fakata iliti slepog potiskivanja realnosti. Pribegavaju mu persone koje jednodimenzionalno posmatraju svoju ljubavnu aferu, razmišljaju zaljubljenim srcem a ne glavom, idealizujući svog partnera koga bezumno vole, sumnjajući u svaku mogućnost da sa voljenom osobom može da se poveže neka negativna osobina, pojava ili događaj.
Prijatelj: Danas sam video tvoju Mariju sa nekim čovekom u restoranu. Smejali su se i ona ga je držala za ruku.
Muž: Pa, da. To je verovatno onaj njen kolega o kojem mi je pričala. Imaju tako običaj da izađu na pauzu za ručak zajedno.
---
Dete: Tata, mama me je danas vodila kod jednog čika Negovana. Čika Negovan mi je kupio buragov crveni ferari. Vidi tata kako je dobar. Znaš tata, on mnogo voli decu. Danas smo se mnogo lepo igrali, ja sam bio kaubojac i jahao sam čika Negovana. Mama nam se mnogo smejala...
Muž-otac: ........Znaš kako srećice moja, to je sigurno mamin prijatelj sa fakulteta, mislim da se tako zvaše, Negovan. Baš lepo što ste se igrali, treba da budeš ljubazan sa starijim osobama i da ih poštuješ.
---
Muž: Vodila si malog kod nekog Negovana? Ko je taj čovek?
Žena: A da, danas smo bili. To je moj kolega sa posla. Fin čovek.
Muž: Mislio sam da se kolega zove Zoran?
Žena: To je moj drugi kolega. Pa pobogu mili, nisi valjda ljubomoran, samo smo svratili mališa i ja, da mu ostavim nešto iz kancelarije - prilazi mužu i grli ga ljubći ga u vrat.
Muž: Ma nisam ludice moja malena, samo nisam znao ko je taj...
---
Privatni detektiv: Evo gospodine, ovo su slike njih dvoje kako zagrljeni izlze iz velnes centra. Evo ovde vaša žena izlazi iz hotela... par minuta potom, evo njega kako napušta hotel. Ovo su njih dvoje na klupici u parku, možete videti da mu ona sedi u krilu. Mislim da nema sumnje gospodine, supruga vas vara.
---
U sutrašnjem broju Blica - U svom stanu na Zvezdari ubijen Negovan K. Pretpostavlja se da je najverovatniji uzrok zločina ljubomora.
---
Za nauk - ne primenjivati metodsku skepsu koja samo gomila frustraciju. Preseći odmah i bez upotrebe hladnog ili vatrenog oružja, prostim rečima "Bilo je lepo dok je trajalo. Vreme je da se rastajemo" - ali koliko je to teško učiniti kada voliš, a?
Primer amaterizma. Verovanje da ako nešto prolazi na dalekom zapadu, proće i u zaostaloj Srbiji. Samo tu nastaje problem. Snimanje emisija koje se emituju preko grane često zahteva velika novčana sredstva i usavršeni stručni kadar. Novca nemamo to je jasno, ali još više brine koje mentole stavljamo u žiri i samo kreiranje emisija tog tipa.
*Zapad: Koperfild prolazi kroz Kineski zid, izvlači brod iz Bermudskog trougla...
*Srbija: Onaj iritantni debil sa Pinka smara ljude po parkovima pokazujući trikove sa kartama i izvlačenjem šarenih marama iz rukava...
*Zapad: U takmičenjima kulinarstva ljudi se ogledaju u poznavanju gotovo svih poznatijih nacionalnih jela, ne samo svoje već i drugih kultura. Kombinuju začine koji su većini od nas nepoznati i serviraju jela kao da im je Pikaso oslikao tanjir.
*Srbija: Nenad Čanak savetuje Suzanu Mančić kako da joj pire nema grudvica i setno se priseća kako se nekad dobro jelo uz pesme Panonskog govnara.
*Zapad: U emisijama muzičkog karaktera pojavljuju se mali nigeri koji su cepali saksofon od druge godine života i plesne grupe iz kvarta koje igraju kao da imaju pundravac u dupetu.
*Srbija: Ivan Bosiljčić se raspilavio nad kompozicijom nekog fegeta koji tuče u gitaru, ostavlja mu porukicu sa brojem telefona i moli ga da se posle emitovanja nađu nasamo. Tasovac iznosi svoje prekaljeno mišljenje nejebača i kritikuje lika koji svira usnu harmoniku jer zvuči drugačije nego u vesternima.
*Zapad: Najbolji mehaničari sređuju kola do neprepoznatljivosti. Ugrađuju sisteme za koje smo verovali da ih poseduje samo spejs šatl. Zna se ko je zadužen za farbanje, ko za dizajniranje, ko za sklapanje...
*Srbija: Ovde još nisam primetio takvu emisiju. Ipak verujem da će je uvesti uskoro i da će se svesti na čišćenje auta kirbijem.
*Zapad: Na zapadu ti uzmu ženu jer si im poslao pismo u kome tvrdiš da je požrtvovana majka, verna supruga, ali nažalost nezadovoljna svojim izgledom. Pošalju je na mali milion plastičnih operacija i kada se vrati može da menja Pamelu u Čuvarima plaže.
*Srbija: Uzmu tvoju ženu, uvale ti debelu ciganku od 120 kila, koja ima više očiju nego zuba i posle tri dana ti opet vrate tvoju ženu.
Svakodnevnica jednog prosečnog građanina Srbije.
Ustaješ ujutro i režiš na alarm: Pu jebem ti telefon, joj da mi je još samo sat da odspavam.
Dolaziš na posao i režiš na kolege, a povremeno i zalaješ, ali i podviješ rep: Koji si kurac prebacio one palete tamo, lepo sam ti rekao da ih prebaciš u drugi magacin! Hjoj, sa kim ja radim, pa jebemu gde je sad onaj novi, jel opet kasni? - u međuvremenu se pojavljuje šef - Dobro jutro šefe? Kako ste?
Na poslu ima jedna prelepa sekretarica oko koje svi obleću, između ostalog i vi. Režite na svakoga ko priđe toj kancelariji.
Vraćate se kući sa posla,osuđeni na GSP i režite na sve okolo i njuškate ih: Ja sam prvi video prazno mesto, marš otale!!! Joj je se ova namirisala! Gospođo, alo, probija vam znoj ispod tog parfema! Neki se ne kupaju u ovom autobusu! -neko iz mase dobacuje- Ćuti tamo, ni ti ne mirišeš bolje! Pored vas stoji čovek koji se oseti kao da ima govno u džepu.
Napokon bežite iz gradskog prevoza i dolazite kući. Sa vrata njuškate da osetite šta vam je voljena osoba spremila za ručak. Ulazite u stan i počinjete ritualno mahanje repom: Draga, daj ručak. Šta si mi pravila? Tada vidite da je za ručak pirinač sa nekim pilećim leđima i trticom, pogledate u vreću sa briketima i one silne konzerve hrane za pse koje vas je naterala supruga da kupite za njenu Čivavu, jer "fifi" mora da jede najskuplju hranu, i pitate se: Koliko to malo čudovište može da pojede? Shvatite da da ta mala aždaja jede bolje od vas, i daleko skuplju hranu nego vi.
Pokušavate da se odmorite posle posla, i tada ponovo lajanje. Neki od komšija u zgradi je baš tada odlučio da buši nešto: Jebo majku svoju, koji kurac sad postavlja?!?!?!
Za večeru njuškate onu istu šerpu što je bila za ručak na stolu. Deca su pojela i ono malo mesa što je bilo, a vama su ostavili koske.
Napokon veče, slinite i njuškate oko supruge, koja vam lagano govori da nema snage, ili da je boli glava. Objašnjavate da je nećete u glavu, i pitate je da ona samo legne da ćete vi sve da odradite.
Ne pomaže, ostaje samo da zavijate na mesec.
Pasji život, nema šta...
U tinejdžerskim časopisima imamo dosta ovakvih "draga saveta" rubrika. Ne znamo koliko su one korisne, koliko ih devojke slušaju, ali mogu biti zanimljive, kako za onoga ko piše, tako i za nekoga ko to čita, a nije mu namenjeno.
Ono što sledi uveriće vas da nije to ništa novo. Pred vama je Seksualni vodič za devojke iz 1894. Mnogo toga je i dalje aktuelno, recimo savet da pametna žena muškarca "nakon što je završio" odmah počne gnjaviti sa obavezama za sutra. Tada, vala, na sve pristajemo.
A glavni savet je - dajte malo, dajte retko i iznad svega dajte nerado. Moda toga doba, ili nešto više? Videćemo u primeru. Izvinjavam se na jeziku naših zapadnih suseda, odande je preneto. Inače mislim da je ovo ekskluziva.
Vodič između ostalog donosi i ove savjete:
Pametna mlada supruga dopustit će najviše dva seksualna odnosa tjedno (nakon nekog vremena taj će broj pokušati smanjiti).
Glumljenje bolesti, pospanosti i glavobolje ženini su najbolji prijatelji.
Većina muškaraca po prirodi je perverzna, i kada bi imali šansu, upustili bi se u niz odbijajućih radnji, poput abnormalnih položaja.
Sebičan i seksu sklon suprug lako će iskoristiti svoju ženu. Ključno pravilo braka koje se nikako ne smije zaboraviti je: dajte malo, dajte rijetko i iznad svega - dajte nerado. Inače će se nešto što je mogao biti pristojan brak pretvoriti u orgiju seksualne požude.
Pametna žena nikad neće dopustiti mužu da vidi njeno golo tijelo, te nikada neće dopustiti da muškarac pokaže svoje golo tijelo njoj.
Mnoge su žene otkrile kako je korisno imati spavaćicu od debele tkanine i pidžamu za svog muža - koje se ne smiju ukloniti tijekom seksualnog čina. Tako će se pokazivanje gole kože svesti na minumum.
Pametne žene znaju da je seks nešto što treba izbjegavati
Kada legne u krevet, žena treba ugasiti svjetlo i biti tiha kako ne bi privukla muža.
Ako se to ipak dogodi, treba mirno ležati, jer optimističan suprug bi pokretanje tijela mogao protumačiti kao seksualno uzbuđenje.
Seks, ako se ne može spriječiti, trebao bi se prakticirati u potpunoj tami.
Muževe se ne smije poticati - golotinja, razgovaranje o seksu, čitanje priča o seksu, gledanje fotografija i crtanje seksualnih slika su odvratne navike koje će muškarac lako steći ako mu se to dopusti.
Ako je muž pokuša poljubiti, žena treba lagano okrenuti glavu kako bi joj poljubac pao nedužno na obraz. Ako joj muž podigne spavaćicu ili je pokuša poljubiti, žena treba brzo spustiti spavačicu, dignuti se iz kreveta i reći kako mora na toalet.
Ako je muž pokuša zavesti pohotnim riječima, pametna će se žena dosjetiti nekog neseksualnog pitanja koje će mu postaviti.
žena mora biti potpuno mirna tijekom seksualnog čina. Mirno će ležati i bez obzira na okolnosti neće uzdisati ili stenjati tijekom odnosa.
Nakon što je muž završio, pametna će ga žena odmah početi gnjaviti sitnim zadacima koje želi da napravi sljedećeg jutra.
Pametne žene uvijek traže nove metode kojima će obeshrabriti muža ili mu uskratiti seks.
Do desete godišnjice braka mnoge će žene završiti s rađanjem i postići krajnji cilj ukidanja svakih daljnjih seksualnih odnosa s mužem.
Svadbena biografija ili, što bi naš narod rekao - svadbeni CV.
Dobar dan, tata, kako ste?
- Polako s tim tata, imaš ti svoje još uvek. Kako si?
Dosta dobro. Kako vam je Branka rekla, a verovatno i znate, ja sam došao da pitam za ruku vaše kćeri...
- Šta mi reče...
Znate, ja sam diplomirao ekonomiju na Univerzitetu u Beogradu, prošle godine sam odbranio master tezu pod nazivom...
- Dobro, de, jeb'o to...
Ove godine sam upisao doktorske studije...
- Posle to... Nego, gde ste mislili živeti, hoćeš kupiti kakav stan u Beogradu ili da se selite u Svrljig kod tvojih?
Pa, meni je Branka, verujem buduća supruga, rekla da živimo kod vas, pošto imate veliko imanje i...
- Znači, ovde da dođete?
Pa, da. Za mene je znanje i obrazovanje ono što čini čoveka, a ne kule i gradovi.
- Eeee, moj sine, slaba tebi svadbena biografija, tanko mnogo...
----------------------------------------------------------------------------------------------------
Dobar dan, čika Jovo, kako ste?
- Gde si, Radojice, stara kajlo, kako živiš?
Bajo slatki, malo mi falilo d'umrem po ovu vrućinu, ovlažio sam se, da prostite, k'o staračka pička!
- Ha, dobar si! Nego, da mi odma' pređemo na pos'o...
Jašta! K'o što znate, ja bi' da ženim vašu ćeru Branku...
- Ma, šta mi napriča... Nego, kakav ti je svadbeni CV?
Svadbeni šta?!
- Ma, svadbena biografija?
To mislite na porodično stablo?
- Aman, šta unosiš u miraz?
A, to... pa, moji imaju kuću na Ledinama, jednu u Malom Mokrom Lugu, imam imanje u Stepojevcu, jedan manji plac u Marinkovoj bari, po babi sam nasledio plac na Goču, sad treba da nam se vrati kuća u Novom Sadu što su komunisti posle rata uzeli...
- Radojice, zete, dođi da te tata izljubi!
A što se škole tiče...
- Jeb'o školu, ko se od nje usrećio! Kad pravite svadbu?
Pa, mislio sam na jesen, a videću šta Branka misli...
- Ma, šta ima ona da misli! A ti to u braku slobodno klepi, mora da sluša, k'o ova moja, nema tu zajebavanja!
Jašta!
- Ženo, zakolji dva komada iz Upravnog obora, našli smo zeta.
Prema narodnom pesniku, prvi srpski pregovori o sukcesiji i formiranju vlade. Trajali su slično koliko i današnji pregovori o formiranju parlamentarne većine, samo što je jedan jedini čovek mogao da pobedi i zasedne na presto. Okončao ih je specijalni posrednik, Kraljević Marti... pardon, Marko, koji je otkrio rupu na saksiji da je Dušanov sin jedinac jedini legitimni naslednik prestola.
Dobošar dolazi u neki grad u Srbiji.
"Dobro veče, poštovani gledaoci. Pratite vesti Carske kurirske službe za 23. januar 1356. godine.
Serez- Pregovori o nasledstvu blaženopočivšeg cara Stefana Dušana Nemanjića se nastavljaju i ne nazire se njihov završetak. Pošto je testament pokojnog cara nestao, pored njegovog sina, Uroša, trojica braće Mrnjavčević- Vukašin, Uglješa i Gojko, svako za sebe, takođe tvrde da imaju prava da zauzmu poziciju šefa države. Danas su na zahtev sve četiri strane upućeni odvojeni dopisi, kojima se kao specijalni posrednik u pregovorima angažuje Marko Mrnjavčević, inače Vukašinov sin.
Prilep- u specijalnoj izjavi za CKS, Jevrosima Mrnjavčević, Vukašinova supruga i Markova majka, rekla je da je svom sinu dala majčinski savet, ali je odbila da otkrije detalje. "Ja znam da će moj sin postupiti u skladu sa propisima", kratko je dodala gospođa Jevrosima.
Carigrad- u izjavi dostavljenoj našoj agenciji, vizantijski car Jovan V Paleolog je negirao da njegova vlada tajno lobira za određene učesnike u pregovorima za zauzimanje srpskog prestola. On je takođe odbacio navode da mu je Vukašin Mrnjavčević, u zamenu za priznanje njegove vlade, nudio ustupanje onih delova Grčke, koji su pre ratova tokom prošle decenije, pripojeni Srbiji.
Rim- "Papska kurija neće se mešati u unutrašnja pitanja Srbije, ali očekuje detaljniju istragu u vezi sa nerazrešenim pitanjem ubistva Stefana Dečanskog, kao i veće slobode za vernike katoličke veroispovesti", stoji u dopisu dostavljenom našoj službi. U nastavku se navodi da Dušanova ideja o zajedničkom pohodu Krstaškog pakta i Srpske vojske protiv Osmanskog carstva "nije realna"."
Dotrčava kurir, dodaje dobošaru novi papir.
"A sada jedna vest koju smo upravo dobili. Pošto je proučio običajno pravo i Zakonik blaženopočivšeg cara, specijalni posrednik u pregovorima o nasledstvu prestola, Marko Mrnjavčević, proglasio je Uroša Nemanjića za novog šefa države. Uroš Nemanjić, star 18 godina, naslediće tako presto svoga oca. Posle izricanja ove odluke, Markov otac, Vukašin, fizički je nasrnuo na svog sina. Ovaj se zaštitio prebegavši u lokalni manastir, a tom prilikom, Vukašin je usmrtio jednog monaha. Za ovog monaha se tvrdi da je patio od šizofrenije i tvrdio za sebe da je anđeo".
Odavno te je prošla svaka moguća euforija u vezi sa fakultetom, upoznao si uglavnom grad u koji si kao goluždravi ptić stigao da učiš školu i uputiš se u dalji život, družiš se sa ljudima sa kojima je vredelo družiti se, ne skupljaš više potpise, kolokvijumi te ne intrigiraju, jetru si načeo po stanovima, kafanama, ispred domova..Žao ti je što nisi više jebao, ali život je svakako pred tobom i da se nadoknaditi. Ne brineš više o budžetima, rokovima, znaš da će se sve nekako završiti i onda upadaš u priču oko traženja posla, iznalaženja ćaletovih veza iz vojske i škole, tralala..E, došao je trenutak kada treba da se zapitaš zašto si i upisivao fakultet pre svega? Ionako ništa nisi naučio osim popunjavanja uplatnica i pisanja molbi, čak se nisi navikao ni na redovno ustajanje, ili odlazak na predavanja obrijan i ispeglan. Dakle, nije li sve bilo uzalud? Ništa te ne čeka kad diplomiraš na tacni, ništa nisi zaslužio, ništa ti ne garantuju..Ali nemoguće da su sve te pare straćene na četiri, pet godina pukog obitavanja? E, pa nisu. Kako stvari povlače jedna drugu, a skrivena pouka stvari je često značajnija od one na prvi pogled vidljive, tako je i upisivanje fakulteta u stvari bio potez od značaja i vrlo bitan korak u tvom životu. A evo i šta te je sve naučio:
CIMEROVANJE : Ako si imao tu sreću ili nesreću da upadneš u dom, naučićeš na više težih načina koliki značaj imaju četiri gola zida, pod, jedan prozor i jedna vrata koja mogu da se zatvore i zaključaju. Ako si pak osetio čari stanovanja u stanovima sa jednim ili više ljudi neodgovornih skoro koliko i ti, dobro si upoznat sa činjenicom da se sudovi ipak ne peru sami od sebe, krš se pojavljuje na najneobičnijim mestima, a borba sa istim ni malo nije zanimljiva. Sve ovo te dovodi do jednog nepobitnog zaključka koji je zasnovan na četiri godine napaćenom iskustvu: nisu bili naši stari ludi kad su se ženili. Dakle, jednog dana kada u sred rasprave sa svojom klimaktičnom i unesrećenom ženom naletiš na pitanje - Koji sam kurac i oženio ovog zlotvora? - pred oči će ti izaći svi oni kućni poslovi na koje si zaboravio a koje tvoja draga supruga revnosno obavlja, i umesto da podneseš zahtev za razvod, otićeš kao i uvek do tada u kafanu na koje pivo, doći kući u dva, skljokati se na krevet, preživeti tri dana bojkota razgovora i život će po nekoj svojoj inerciji nastaviti da teče dalje.
ISHRANA : Sećaš se svega onoga što kao razmaženi klinac nisi hteo da jedeš? U drugom semestru ćeš zaključiti da i nije bilo tako loše, kada ti paštete, sapunjave salame i u redjim prilikama naresci i viršle, izbiju na nos. Do četvrte godine, kevina i babina kuhinja koju budu dovozili prolazni autobusi će i kod tvojih prijatelja postati deo repertoara svakodnevnog nadanja, i prerašće u svojevrsnu legendu. Dakle, na teži način si naučio jednu važnu lekciju : nisu bili naši stari ludi kad su se ženili. Zato jednog dana kada pogledaš svoju klimaktičnu, pohabanu i unesrećenu suprugu, biće ti lakše da progutaš sva ona govna koja se gutaju posle doručka a pre ručka i večere, uglavnom svim danima. I kada poželiš da joj prebaciš kako ne kuva ni blizu kao tvoja majka, setićeš se da kuva bolje nego tete u menzama, oćutaćeš, i rutina zajedničkog odgajanja dece će nastaviti svoje kotrljanje pod teretom inercije nakupljenog bračnog staža.
Pored toga da se računi ne moraju plaćati baš uvek na vreme, i da je pivo u staklo bolje od onoga u limenci, fakultet te u stvari i ne nauči baš nekim naročito korisnim stvarima. U stvari naučiće te, ali kada se oženiš, izrodiš decu i nadješ prosečno usran posao koji te čeka tamo ili ovde, te stvari neće biti često primenljive.
Dakle, ako si već oženjen i zaposlen, mrzi svoj posao, slušaj rokenrol i ceni entitet koji te pere, pegla, sprema decu za školu i povremeno ti nešto skuva. Ipak ni sa tobom nije tako lako podnositi svakodnevicu koja nas sve troši.
Neodlučnost u ključnim ili manje bitnim situacijama, koja će, kako god da okreneš, na kraju rezultirati kajanjem i prebacivanjem.
Medjugradska autobuska stanica, autobus samo što nije stigao. Ti i ljubljena supruga čekate prevoz koji će vas vratiti kući. Govno ti namiguje, samo što nije ugledalo svetlost dana - suzdržavaš ga u toplini svoga tela već pola sata. Ne nalaziš razuman odgovor na samopostavljajuće pitanje zbog čega jednostavno ko sav odgovoran svet nisi kenjao pre polaska. Možeš da čekaš i da trpiš, ili da na brzinu skokneš do staničnog toaleta i izbaciš tovar dva obilna tazbinska obroka. Postoje tri mogućnosti :
- ostaješ da čekaš, stiskaš dupe u sedištu i posle dva sata putovanja izletiš iz busa i potrčiš kući, nadaš se dovoljno brzo.
- odlaziš da se olakšaš ko čovek, propuštaš bus i bez većih briga čekaš sledeći koji stiže za sat i po vremena.
- ideš da se iskenjaš na brzaka i nadaš se da će te autobus sačekati dovoljno dugo da stigneš da utrčiš.
Činiš kobnu grešku i rešavaš da rizikuješ - izbor, na neodobravanje tvoje supruge pada na treću opciju. Saopštavaš ženi da, ukoliko autobus u medjuvremenu aterira na kolosek, šarmira vozača, napravi zastoj ili dodje da te upozori. Odlaziš da se iskenjaš, kopaš sitno po džepovima za žeton i ulaziš u memljivi, zapišani toalet sa nekada belim pločicama. Taman da se prepustiš ekstazi olakšanja, kad, prekida te uspaničena žena koja upozoravajućim pokličem doziva spolja. Šta ćeš, ostavljaš megdan sa fekalijama za drugu priliku, navlačiš pantalone sa kolena i u trku nakaradno zakopčavaš dugmad od pantalona.
Rezultat : zaustavljaš autobus na trideset petom kilometru puta, ulećeš u kukuruz, shvataš da nemaš čime da se obrišeš, besni kondukter uz pičketanje izbacuje tvoju ženu i vaš prtljag iz autobusa i ostavljeni ste u sred atara sa jedinom preostalom opcijom, da stopirate. Nakon dva sata negodovanja tvoje supruge (koje će se produžiti do prekosutra) staje vam narandžasta zastava iz osamdeset druge čiji vlasnik pristaje da vas poveze. U daljem delu puta vlada tišina čiju neprijatnost prekidaju povremena neobavezna pitanja.
Krajnje neophodna akcija prikupljanja materijalnih sredstava za osnovne potrebe naših političara. Stvarno, mogli smo malo da prestanemo da budemo okrutna stoka i gledamo samo sebe, i od svojih skromnih plata odvojimo jedan simboličan procenat onima kojima je novac zaista potreban.
Pa kako da nam bude bolje? Ti ljudi su gladovali tokom školovanja, dali sve od sebe da dodju na čelo države i pomognu našem narodu, i kako im se vratilo? Mrzimo ih jer ih gledamo kako u skupim odelima izlaze iz nabudženih automobila, odlaze na posao na kojem ne rade ništa i samo nas varaju i lažu.
A u stvari, sve je to službeno, i ti jadni ljudi dele marginu sa samohranim majkama, penzionerima, ratnim vojnim invalidima i izbeglim i raseljenim licima. Pa oni nemaju ništa!
Prijava imovine poreskoj upravi. Podnošenje dokumenata, na videlo izlazi skroman posed i bedni kapital naših sirotana:
Tadić - Moja porodica i ja se nekako krpimo, plata jeste dobra ali i nas je četvoro. Živimo skromno u iznajmljenom stanu, dvoje dece školujemo, od države su mi sledovala ova tri odela, službeno vozilo i šofer, i mesečni tretman u kozmetičkom salonu i solarijumu. To je sve. Odela mi krpi moja dobra supruga, ponekad iznajmim neko armanijevo kad idem u stranu posetu od svojih para, jer budžet nam je tanak. Ali neka, ne žalim se - ova država ima snage, još koja godina i staćemo na noge, pa će i meni i mojoj porodici biti bolje (ženi se krišom otela jedna suza, u kojoj je izrečen sav bol i težina odricanja majke dva studenta).
Nikolić - Evo ja sam dokumenta priložio : nemam predsedničku platu, ali proračunatom štednjom uspeo sam da kupim ovog mog polovnog yuga i mali plac u Lozoviku, za desetak godina skrpićemo i za neku udžericu. Ali nama je i to dosta. Sam sam svoj majstor, popravljam po kući kad zatreba, odradim neki grob kad uleti da se malo pokrpim sa strane, a ovo prase što sam pekao za Uskrs sam sa svojih deset prstiju do 60 kila dogurao! Ali kažem vam - kad srpska napredna stranka dodje na vlast, svaka srpska kuća će imati prase za svaki srpski praznik! Tradiciju i zdravlje moramo sačuvati.
Dinkić - Oduvek sam sanjao jednog audija, kuću u Parizu, vikendicu na Kopaoniku i lepo odelo da ga prošetam gradom, ali većina je ostala samo san..Još u studentskim godinama shvatio sam da ekonomiji naše zemlje treba oporavak, bilo je Srbija ili ja. I šta sam mogao? Vredno sam radio, a šta sam dobio? ŠTA?
Imam jedan stan od 40 kvadrata na Petlovom brdu! Belu tehniku sam uzeo na kredit! Ovo odelo nije moje, to sam dobio kao ministar! Dobio sam makar audi, ali to je samo službeno vozilo koje će mi biti oduzeto na kraju! I kada sednem u njega, vrati mi se komad mladalačkog sna, i ja shvatim da mi je ova zemlja uzela i sreću i znoj, a nezahvalni narod hoće moje suze i krv! Pa zar sam to zaslužio!
Vidno slomljen, ministar Dinkić roni suze, Djelić ga teši..Poreska komisija ostaje u šoku i neverici, posramljena jer je sirotinju nabila u ćošak.
Predsednik poreske komisije se hvata za glavu i tiho reče : "Jebote, kakvi smo to ljudi"?
Faza u životu mnogih muškaraca, za kojom obično sledi faza "domaćina". Javlja se obično kod nižeobrazovanih ljudi, mada nije retkost sresti ni visokoobrazovanog tečovana (u daljem tekstu – “emancipovaniji tečovan”). Veoma je česta pojava na našim prostorima. Glavne karakteristike jednog tečovana su sledeće:
1. Razdoblje - Faza "tečovana" počinje najranije u ranim dvadesetim godinama života, i traje sve do poznih tridesetih, kada se obično (ali ne i obavezno) prelazi u fazu "domaćina". Radi se obično o mladim muževima i očevima, mada nije ništa čudno sresti tečovana neženju.
2. Kolotečina - Odsustvo bilo kakve ambicije je glavna karakteristika jednog tečovana, koji se uglavnom zadovoljava kakvim-takvim nižezahtevnim stabilnijim poslom sa malo ili nimalo poverene mu odgovornosti, sa što više neradnih dana u vreme državnih i verskih praznika, velikim prostorom za nerad i zabušavanje - po mogućstvu, srednje plaćeni stalni radni odnos u državnoj upravi ili lokalnoj samoupravi. Posao u privatnom sektoru se prihvata samo ukoliko nema mogućnosti za ulazak u javni sektor, a niko od bližih srodnika nije u mogućnosti da ga izdržava. Promena ili (ne daj Bože) gubitak posla se smatraju užasnim stresom i katastrofalnim turbulencijama u životu jednog tečovana, koji ovaj uporno nastoji da održi u jednoj što je više moguće ravnoj liniji.
3. Spoljašnjost - Fizički izgled jednog tečovana je lako prepoznatljiv - obavezni višak kilograma (najčešće u vidu trudničkog stomaka, gabaritne karoserije, ultra mekanog podvaljka i sl.), neuredna brada, pogled bez oštrine, jedan opšti osećaj zapuštenosti. Casual varijantu odevanja predstavljaju majica bez rukava (popularna „siledžika“), šorts šuškavac i kineske „abidas“ papuče (kod emancipovanijih tečovana – sportske sandale iste marke), dok svečanija varijanta obuhvata sportske široke pantalone (bitno je da ne stežu) i široku košulju raskopčanu do trećeg dugmeta. „Lepša polovina“ jednog prosečnog tečovana ima veoma slične karakteristike po pitanju stasa, izgleda i odevanja, mada može biti i drugačije.
4. Hobi i interesovanja – Prosečni tečovan svoje slobodno vreme najrađe provodi „čačkajući“ oko automobila (ili bespotrebno perući isti, naročito na topao dan), idući na pecanje nedeljom u zoru (najčešće u društvu drugih tečovana), trošeći velike količine alkohola (najčešće piva) u društvu drugih tečovana na gajbicama ispred lokalnog dragstora (emancipovaniji tečovani u ovu svrhu koriste najbližu birtiju), cepajući drva ispred kuće sa prijateljima tečovanima, idući sa „lepšom polovinom“ u posetu rođacima, prijateljima ili kumovima (koji su, takođe, obavezno i sami tečovani), sa kojima se priča uglavnom o polovnim automobilima, četvrtoj škotskoj fudbalskoj ligi, ili politici. Na letovanje (koje obavezno podrazumeva „paradajz turizam“) se ide na Vlasinsko jezero, Ohrid, u Crnu Goru ili Grčku (važi samo za emancipovanije tečovane), dok su putovanja na selo „kod svojih“ redovna aktivnost koja se upražnjava barem dvaput mesečno. Svaka dalja destinacija (osim ako je u pitanju „tečovan-gastarbajter), kao i aktivnost drugog tipa (poseta muzeju, bioskopu, galeriji, koncertima, muzičkim i filmskim festivalima i sl.) ne dolazi u obzir. Omiljeni događaji u životu svakog tečovana su krsne slave, litije, svadbe, ispraćaji u vojsku, dečiji rođendani, mladenci, seoski i gradski vašari a, u nedostatku drugog, i parastosi i zadušnice.
5. Porodica – Prosečni tečovan je oženjen ženskom osobom sličnog ili nižeg obrazovnog nivoa, od koje očekuje da pre svega bude majka, domaćica i supruga, a ako nađe vremena, može imati i neki posao, a koja se uglavnom ne buni protiv ovakve perspektive. Obično ima znatni višak kilograma, neurednu kosu i godinama nepromenjenu frizuru. Deca vrlo često naslede mnoge osobine svog oca, ali to ne mora biti slučaj. U domu jednog tečovana najčešće, zajedno s njim, žive i njegovi roditelji, brat (često i sa svojom porodicom), neudata sestra, baba, deda, ili barem neka od ovih lica. Porodici tečovan pridaje veliki značaj, budući da ona zahvata oko 90% njegovog socijalnog života. Omiljena porodična aktivnost jednog tečovana je kolektivno večernje gledanje televizije (obavezno je u pitanju neki porodični kviz, 125. put reprizirana serija Siniše Pavića, Grand parada a, od skora, i rijaliti šou).
6. Automobil – Obično je u pitanju neki strani model s početka 80-ih (za koji tvrdi da ide kao nov, da jedva da je šta prešao, kao i da troši kao upaljač, ignorišući očigledno poodmaklu koroziju na blatobranima, kao i činjenicu da ga barem jednog mesečno vozi kod automehaničara zbog sitnijih ili krupnijih popravki), ili je neki od modela „Zastavinih“ vozila, mada je primetno znatno podmlađivanje automobila prosečnog tečovana otkad je država ukinula zabranu uvoza starih vozila sa zapada. Kakav je da je, mora ga imati, jer će se u protivnom osećati inferiorno u društvu drugih, „motorizovanih“ tečovana.
7. Politička orijentacija – Prosečni tečovan obožava da se bavi politikom. Neretko je i član neke partije, ili barem glasa za neku od partija. Uglavnom su u pitanju narodnjački orijentisane, kozervativne, desno usmerene partije, mada nije retkost ni da podržava neku od umerenije orijentisanih partija na vlasti, naročito ako je preko nje došao da posla. Liberalnije varijante ne dolaze u obzir.
. . .
Disclaimer: Idejni tvorac termina „tečovan“ je Milan Kostić iz Leskovca.
