Ključni razlog zašto neke profesije nisu dobro plaćene. Policajci, vatrogasci, učitelji u osnovnim i srednjim školama kao kompenzaciju imaju kao apstraktno sredstvo plaćanja čast, mušketirski kodeks i opsadni mentalitet.
- Ne mogu više ovako. Svaki dan ti je torba u glavi. Loše si plaćen, ne cijene te, dapače, mrze te. Dokle ćemo više ovako?
- Dušo, znala si ovo od početka. Ovo je plemenit poziv. Sigurnost i povjerenje.
- Dragi, kako ti se sviđam? Žarim li i palim?
- Gasio sam požar tri dana, spasio sam ti očevu vikendicu. Da si Monika Beloluči u najboljim danima, ugasila bi mi raspoloženje. Da si barem rekla budi moja voda ili Antonio, vruće mi je, jebem te nekreativna.
- Mukica.
- Kada ćemo imati svoj stan?
- Ne znam, pregovaramo sa sindikatom o povećanju plaće za 2,25 do 2,75 posto.
- Gdje ćeš s tim novcima, Rockefelleru? Hoćemo cijeli život biti podstanari? Hoćemo dignuti kredit za stan? Jamac da bude možda tvoj plemeniti poziv?!
- Ne brini se, nećemo. Kako cijene divljaju, nećemo još dugo moći biti podstanari.
- Neću živjeti opet kod tvojih.
- Ništa onda. Izbacit ćemo Džekija iz kućice pa se ti komodaj.
Veoma česta pojava u društvu. Vezuje se najviše za radnike Ministarstva unutrašnjih poslova (odnosno policajce), mnogo manje (u civilnom životu) za oficire, podoficire i profesionalne vojnike u Vojsci, a u poslednjih nekoliko godina i za radnike obezbeđenja.
Neverovatno je kako uniforma, značka i pištolj podižu sliku o samome sebi. Kada vidiš kako do juče te iste osobe, sa nogama čvrsto na zemlji počinju da dižu sebe, da stvaraju nenadjebivu sliku o sebi i svojim mogućnostima prosto poželiš da te zemlja proguta da ne moraš više da ih slušaš. Kako samo takve osobe sada dok pričaju imaju blago podignutu glavu, kako odmeravaju reči i lagano pričaju neverovatne gluposti i nebuloze, kako im je držanje puno nekog ponosa kao da su se iskrcali u Normandiji, kako im je gestikulacija rukama tako izveštačena i kojom pokušavaju da daju značaja svemu što kažu.
Naravno, čast izuzecima kojih ima više nego ovih "zaposednutih" tripom neke važnosti. Ali, ovi što misle da su neko mudo, da su nešto posebno zbog toga što nose uniformu i imaju značku stvarno svakome sa malo mazgo idu na živce. Malo su se valjda zbunili, zaboravili da je to samo posao koji obavljaju i da nemaju ništa od glumatanja koje ničemu ne koristi.
Ultimativni stepen muževnosti. Dalje nema. Karla i kraj. Jednom kad se stekne, titula ostaje zauvek, da se unuci i praunuci diče svojim slavnim pretkom koji je imao tu čast da ga uporede sa ništa manje slavnom bivšom tužiteljkom Haškog tribunala. Jer ne može se svaki muškarac porediti sa Karlom. Ta titula pripada najmuževnijem od najmuževnijih. Nije to ni Alfa-mužjak. On je mnogo više od njega, tačnije, mnogo ispred alfa-mužjaka. Reći nosiocu ove titule da je mudonja, kuronja, šmeker, frajer, švaler ili bilo šta drugo je čista uvreda za njegovu čast, ugled, porodicu, oca koji ga je takvo muževnog napravio i majku koja je rodila takvog muškarčinu.
Jer on je muževan kao Karla del Ponte
Doteran, fin, lepo odeven, kaputić, vamo tamo. Takođe i kulturan, zna da se ponaša.
- 'De si bio tako obučen? Neka predstava a? Cava?
- Što pitaš? Bio do ortaka po neke knjige.
- Pitam, kao da si iz pozorišta.
Modni dodatak koji se odlično slaže uz patike "skejterke" i vrećaste pantalone. Dobar je za sedenje i čuvanje prostate za stare dane, jerbo odvaja trticu od betona.
(napomena: čast i čest pravim skejterima - živeli!).
Svaka žena ima način da drugoj ženi na javnom mestu, a da niko ne provali, pokaže veličinu spolovila s kojim je imala čast da se nadje...hm...oči u oči...
Cica1:"Kako je bilo sinoć?"
Cica2:"Tri puta smo...hahaha..."
Cica1:"Ma, lažeš! Pričaj sve! Koliki mu je?"
Cica2 dodiruje kažiprstom leve ruke vrh nokta srednjeg prsta desne ruke, a onda prelazi njime preko dlana sve do tačke gde se dlan završava. Poznato je da je Cica2 svirala klavir i ima duge prste.
Cica1:"Nije loše, nije..I?"
Posle dužeg objašnjavanja Cica2 pita Cicu1:"Nego ništa mi ne pričaš o Mikuju...A njemu koliki je?"
Cica1 kažiprstom desne ruke prođe preko sredine vrata:"Dovde,sestro,dovde!"
Štreber kome je pripala čast da kao najbolji učenik škole otvori ples sa kraljicom mature, te je bestidno iskoristio priliku da se trljajući o' istu dokopa svog prvog bezručnog orgazma.
Unapred talentovani i superiorni na svoje vrsnjake, oni, pored toga sto zive u izobilju svega i svacega, imaju otvorena vrata ka svim mogucim studijima i pozoristima. Nisu (cast izuzetcima) nista bolja od ostale dece.
-Mala Dzoan ce biti novi superstar poput svoje mame! Na zvuke muzike odmah mrda nozicama!
Prvi narod koji je imao tu čast da mu zastavu ističu u celom svetu i na svajoj većoj raskrsnici, i to u elektronskom formatu. Doduše ne sijaju sva tri svetla u isto vreme, ali to ne umanjuje stvar.
Svaka čast. Modifikovana verzija mnogo popularnijeg "alal ti kurac". Koristi se prilikom interakcije sa pripadnicama lepšeg pola. Ne preporučuje se upotreba izraza u prisustvu devojke kojoj želite da ga munete.
- Alo, debela, to ti već deseti ćevap, diši malo.
- Nije, nego dvadeseti. Hnjo, hnjo.
- Id u kurac, mene posle šestog steže u grudima. Alal ti pička.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Vidi, mogu da stavim celu bananu u grlo.
- Au, Marija, alal ti pi...
- Molim?
- Ništa, ništa. Hehe.
