Poznate reči koje je izgovorio Slobodan Milošević na jednom mitingu u Beogradu 1996. godine.Njegove pristalice su mu u jednom trenutku skandirale"Slobo, mi te volimo", na šta je Milošević prekinuo pripremljen govor i uzvratio rečima "Volim i ja vas".Ova rečenica je potom dobila mnoga tumačenja, parafraziranja i humorističke transformacije. Ostala je jedna od najčešće pominjanih rečenica druge polovine devedestih godina u političkom životu Srbije.Svakako jedan od simbola devedesetih.E Slobo,Slobo ubila nas tvoja ljubav...
Ne ponovilo se
Kontraverzna ličnost. Ljubitelj sahrana; pesnik i guslar; u slobodno vreme mitropolit.
Istorijat Radovićevih govora na sahranama počeo je sahranom književnika Danila Kiša 89'-e, kada je Amfilohije zaključio da bi za istoriju i sve prisutne bilo zanimljivije kada bi, uprkos Kišovom zahtevu, nad njegovim odrom održao dug i zamoran govor o estetici.
Tradicija se nastavila govorima na sahrani Zorana Đinđića i majke Radovana Karadžića.
Podstakao je obnovu i podizanje (kao i spuštanje (pogledati fotografiju)) velikoga broja crkvi i manastira.
primer zaista nije neophodan.
"Pobeograđeni" južnjaci koji povratkom u svoj rodni kraj sole pamet ljudima kako se akcentuje neka reč, koji se padež gde upotrebljava i koji je red u rečenici.
Ipak ih odaje nesvesno iskazivanje nekog tipičnog južnjačkog izraza ili "gramatičkog" oblika.
Južnjaci vole da ih zajebavaju ne zato što ih uče pravilnom izgovoru, nego zato što su se pokondirili, lupaju beogradskim banderama i misle da ako su jednom na duže otisli u BG, mogu da promene svoj govor u potpunosti i to sa ljudima sa kojima su do tad bili dupe i gace.
1) Lupač beogradskih bandera: "Bilo je lepo na Pčinji, samo su me komarci izeli!"
(ma koliko pravilno akcentovao i govorio, odaje ga nesvesno korišćenje ove zadnje reči).
2) Ima i gorih oblika, ali ja ću opisati kroz vic:
Ciga Južnjak: "Au, be, asmo pele, kurikadža" (zadnja reč nema akcentovanog glasa).
Ciga Južnjak koji lupa beogradskim banderama: "Au, pa ne kaze se "kurikadža", nego "kurikAdža" (akcenat na velikom slovu). (smešnije je verbalno opisati).
3) Iako si u Nišu, isto možeš da lupaš beogradskim banderama, što je idiotski.
Južnjakinja priča telefonom idući glavnim šetalištem Niša: "Evo me u PobediNI" nit se tako kaže u Nišu, nit u BG-u, nego ova misli da je pametna kad kaže drugačije nego tipični južnjak:
"U PobedinU". Nažalost pravilno je "PobedinOJ"...jebe nas taj dativ, uf...
Podizanje kažiprsta i mlaćenje njim uz govor je uvek označavalo moguće batine ili pretnju. Neki to rade da bi izgledali opasnije, a neki prosto uživaju u tome. Uživanje je prešlo granicu, pa su kažiprstom počeli mlatiti i dok normalno pričaju, sve u nameri da će slušalac sa strahopoštovanjem slušati njihovo baljezganje. Ova pojava se ustalila svuda, sad se može videti i na svim političkim skupovima, kako pojedinac diže prst i priča, a raspuštena masa ga obasipa aplauzima i ovacijama.
Uvek je bolje podići kažiprst, nego njegovog desnog komšiju!
'Ščim' je isto što i 'sa čim' sa zajebano izvršenom glasovnom promenom gde je 'sa' prešlo u 's' (sčim) pa onda 's' u 'š' (ščim). 'Ščim' je toliko prešlo u govor da ga koristimo svakodnevno; lepo zvuči i efektno je. Međutim, u kombinaciji sa 'nemam' stvara tako negativan odgovor na koji nema više pitanja; samo 'ščim' može da bude efektno retoričko pitanje kad na postavljeno pitanje imaš isti odgovor više puta.
A: 'Ščim ćeš palačinke?'
B: 'Ždžemom'
_______________________________________________________________________
A: 'Tresi guzu, tresi. Ajde malo sisiće.'
B: 'Vidiš da nemam ščim da tresem, pedofilčino. Mlečni zubi mi tek ispali.'
_______________________________________________________________________
A: 'Ideš na letovanje?'
B: 'S koje pare bre?'
A: 'A na zimovanje?'
B: 'Ščim sine, ščim?!'
To vam je oblik bolesti na sajtu, kada na četu ,usled nedostatka ljudi, kucate imaginarne reči u "Vukajlija govor", i četujete sami sa sobom...
Izgleda šašavo, ali nisam sam na četu...
http://vukajlija.com/govor/nek-kaze/15225
Istoričari bezuspešno tragaju za tom Maricom. Da li je Marica bila radodajka pa su svi znali da se ona zbuni kada vidi kriv kurac, ili je imala muža koji je imao pravo spolovilo i bila mu je verna do groba i u tom slučaju kako su svi znali kakav palamar ima njen muž?
Jednom kada se reši misterija nastanka izraza preći će se na daleko veći problem kako je ušao u svakodnevni govor. Uzgred, da li znate neku Maricu i kakvo je njeno poznavanje krivljih kobasa? Možda je to neko prokletstvo koje ide sa imenom?
šatrovački govor je žargon u srpskom, hrvatskom, bošnjačkom i makedonskom jeziku. Rasprostranjenost šatrovačkog u regionima primene srpsko-hrvatskog-bosanskog jezičkog prostora je neravnomerna. Najviše se koristi u većim urbanim centrima - Beogradu, Sarajevu i Zagrebu - zatim manjim gradovima Srbije i Bosne i Hercegovine, Slavoniji i Istri. Šatrovačkog gotovo da nema u Zagorju i Crnoj Gori. Široko je rasprostranjen i u svakodnevnoj upotrebi u neformalnom govoru, pogotovu među mladim ljudima, ali i među onima koji žele da "ostanu mladi". Ime "šatrovački" dolazi od romskog "šatra" što je dakle u početku označavalo romske reči koje su ušle u srpskohrvatski jezik.
# kežva - žvake
# mojne! - nemoj
# tebra - brate
# ganci - cigan
# ljakse - seljak
# zipa - pazi
# tenkre - kreten
# Tarmi Rićmi - Mitar Mirić (turbo-folk pevač)
# vugla - glava
# vutra - trava
# vopi - pivo
# vozdra - zdravo
# konza - zakon
# dbalfu - fudbal
# vuspra - sprava
# Šone - Neša
# Šomi - Miša ili Mišo (muško ime ili nadimak)
# Kiza - Zoki (nadimak muškog imena Zoran)
# Ćofi - Fića (nadimak muškog imena Filip)
# Rema - Mare (nadimak muškog imena Marko)
# Fiste - Stefi (nadimak muškog imena Stefan)
Besmrtna recenica Martina Lutera Kinga iz govora koji je odrzao na mitingu 1963-e.
Ceo govor i sam Martin Luter su bili komplikovani i neshvatljivi za politicare i ideologe, a i sada su, jer nisu pozivali i mogli da budu iskorisceni za nasilje i rat, sto je jako pogodilo senzibilitete mocnika pa je doticni morao da ranije ode sa zivotne scene.
Tako su mirno mogli, bez za njih Luterove iritantne galame, da nastave da daju prednost svojoj gluposti i profitabilnom napakoscavanju ostatka Sveta.
Dobar i jednostavan način da u trenutku kakve verbalne rasprave ispadneš pametniji. Onako arhaičan duh govora može ostaviti pozitivnu impresiju na slušaoca. Sasvim je dobar metod nastavka kontinuiteta proseravanja kad nestane informacija i argumenata, ali ako je priča prazna, nema neka vajde, ili što bi Saruman u tom duhu rekao: "It matters not".
Nije loš kec u rukavu kad je neka umetnička spika u toku, onako da se, što se kaže, umese i sam umetnički pristup u govor.
Gledala sam pre neko veče "Eni Hol" Vudi Alena, baš mi se svideo. Onako, baš je alenovski, sa svim njegovim karakteristikama. Kako se tebi čini?
- Vudi Alen - genije je! Oduševljen njim sam ja, genije je pravi? Gledala jesi li onaj njegov "Hana i njene sestre", meni omiljeni je?
Jesam, među pet najboljih. Ti si prava neka umetnička duša, reklo bi se...
- Polaskam sam ja! Dobra i ti si, znanje imaš baš!
Šta misliš o Finčeru, ja njega mnogo gotivim?
- Pizdurina on je! Gledao sam film njegov neki ja, razočarao me je! Voleo sam ga i ja, u dušu pogodio me je!
Nego, hoćeš do mene na kafu?
- Za kafu uvek jesam ja!
Znaš, tetka mi nije gajbi...
- Aha, znači u Bosansku Krupu otišla tetka... situaciju menja to!
