...već onaj koji ga ima. Tužna činjenica koja između ostalog jasno oslikava trenutno, ali i viševekovno stanje u državi i društvu. Ljudi velikih apetita često iznalaze nemoralne načine za postizanje svojih ciljeva, dok genijalni umovi (ujedno i nesuđe zvezde vodilje jednog naciona) čitavu tiradu posmatraju pognute glave.
:U jednoj od knjiga M. Crnjanskog:
-Vidiš li ti Petre šta nam kraljica radi? Golo i kljasto dobija zemlju, a od Srba se traže vratovi za prispele amove. Rusiju više i ne sanjam. Poravnaše mi se krstovi.
-Pusti ti moj Trifune to. Ne jaše konja onaj kome stoji, već onaj koji ga ima. Pakuj stvari pa da idemo ka Rusiji. Možda i ja uzmognem da nađem ženu zelenih očiju.
Odgovor na ortakovu izvalu "Rekao sam ćaletu da ne parkira tu",kada vidi neku bembaru ili mečku od 300 konja na ulici.I da ne zaboravim,naravno audy.
Pitanje koje ti ćale postavi kada mu saopštiš da planiraš da učiniš nešto što se kosi sa njegovim modelom idealnog ponašanja. Ne mere to tako dok si pod njegovim krovom.
- Ćale, danas ću da se tetoviram.
- A gde ćeš večeras spavati, sinko?
__________________________________________________________________________
- Matori, upisujem policijsku akademiju.
- A gde ćeš spavati?
__________________________________________________________________________
- Ćale, zapaliću kuću.
- A gd...
- A gde ćeš ti spavati, ćale, kad kuća ode u tri lepe? Opaaaaa!
Pitanje koje ti postavi neko ko je puno stariji od tebe kad mu smetaš ili mu zajebeš nešto.
Ako odgovoriš potvrdno on će 100% da ti kaže "jebem li ti tetku".
dolazi klinac smarač kod komšije koji popravlja kola
klinac smarač: dobar dan komšija,šta to radiš
komšija: ma zajebava me ovaj auto,nemam pojma šta se pokvarilo
klinac smarač: možda je pumpa za gorivo
komšija: ma nije,proverio sam
klinac smarač: možda su svećice
komšija: mali el imaš ti tetku?
klinacsmarač: imam,što pitaš?
komšija: pa jebem li ti tetku,pusti me da radim!
Pouka a i izraz uzrokovan nekom negativnom rezultatu ili lokalnom nesrećnom događaju,naravučenije ispale.Potpuna suprotnost od "upala mi sekira u med","zgazio si u govno od konja","usro ti se vrabac na glavu".
-E juče sam bio sa Tamarom po gradu, išli smo na piće
-i jel si uradio nešto?
-ma propala mi kašika u džem.
- Danas sam bio kod šefa i pitao za unapređenje,i pogodi šta mi je rekao?
- šta?
- "jel oceš ti da ti kašika propadne u džem?"
Tokom ranih 60ih godina prošlog veka kada su televizori bili skupi, a samim tim i retki, obično je postojao jedan te-ve prijemnik u celoj mesnoj zajednici ili selu koji je bio u vlasništvu najimućnijeg člana iste (čitaj: najveća komunjara). Pošto je postojao sam jedan od ovih aparata celo selo bi se sjatilo u tu jednu kuću da se prati Dnevnik ili neka utakmica, a gazda bi uredno svima naplatio gledanje - iliti gledarinu. Početkom 70ih su već počeli masovnije da se prodaju, te je ovaj vid uslužne delatnosti iskorenjen...
... Ili ipak ne?!
Mesto u kom se još uvek naplaćuje gledarina je mesto gde kad vide auto donose vode da ga napoje, a lekar stiže na 40 dana. Toliko zaostali da imaju jedan televizor, koji je neki gasterbajter poslao svojim matorcima koji ubiraju prihode ovako.
Mesto do kojeg ne vozi ni jedan bus. Mesto koje nije na karti. Mesto koje je bogu iza kosmodiska. Mesto gde Tito nikada nije umro.
Mesto gde se još naplaćuje gledarina.
- Sine oćemo kod dede u selo? Odavno ga nismo videli.
- Si normalana kevo?! A?! Poslednji put mi je tražio 10 maraka što sam gledao RTS na onom EI Niš televizoru iz '62, crno-beli, bez zvuka.
- Pa star je on... A popravili su zvuk.
- Kevo, marke mi je tražio. MARKE!
Izraz koji je koristi kada iznenada naletimo na nekog starog poznanika. Nikada mi nije bilo jasno šta to znači. Uvek pri tom zamišljam neku raspalu zidinu iz koje izleću slepi miševi, i koja samo što se nije srušila. Naši ljudi su skloni da ovu reč ,,stari,, trpaju u svaku čorbu. Gde si, stari? Majka mu stara! Šta ima, matori? Gde si, budjavi? Moja stara mi se nešto razbolela. Kako su ti starci?
Najčešće direktor preduzeća ali svakako 100 %-tni vlasnik uloženog kapitala. Izraz se, između ostalog, koristi kao sinonim za vlasnika preduzeća razvrstanog u malo preduzeće koje broji do 9 radnika.
Opšta klasifikacija gazde:
I tip - tzv. Dobrica. To je čovek koji je napustio neku propalu društvenu firmu ili je u najgorem slučaju pobegao od ozloglašenog poslodavca - gazde (vidi tip III), skupio nešto para i pokrenuo sopstveni posao. Pošten, ležerno obučen, autić star 10-15 godina, brižan. Za saradnike bira svoje rođake ili osobe po ’’toploj’’ preporuci prijatelja. U preduzeću je on zadužen za širenje topline i pozitivne klime ali i za najveći deo odrađenog posla. Njegov moto je: neka ja ću, a ti samo prati šta se dešava i obaveštavaj me. S jedne strane, idealan, za psihički mir ali s druge, svakako nije jer ne može da mu se ’’ukrade’’ znanje pošto insistira da sve radi sam – sam svoj majstor.
II tip – tzv. Senka. Čovek kome je tata otvorio firmu a on preuzeo ili je sam otvorio, opet od tatinih para (iz tatine slamarice ili je rasprodao imovinu). Samouveren, obučen po poslednjem kriku mode, vozi uvek nov auto, sebe smatra za vrhunskog top menadžera belosvetskih razmera (ima konsultanta ali ga vešto krije), ima izgrađen sistem vrednosti samo njemu jasan. Vrbuje saradnike isključivo preko HR agencija. Mnogo radi ali i proverava efikasnost svojih saradnika ne direktno već iza leđa, uz pomoć sopstvene krtice. Ćuti i ne priča mnogo, niti hvali niti kudi, već presuđuje - daje otkaze ili povišicu bez većeg obrazloženja. Moto mu se teško može definisati ali bi mogao da bude: kad izmerim ću ti kažem. Pozitivna strana rada kod/za njega je to što traži rezultate ali ne opterećuje, dok s druge strane postoji večita dilema i neizvesnost: da li je nešto dobro ili loše i da li sledi otkaz ili povišica.
III tip – nema tzv. naziv. To je u bukavalnom smislu gazda kako imovine tako i svojih saradnika. Najzastupljeniji tip gazde u Srba. Obučen u farmerke i duks ili omiljenu trenerku, vozi 5-7 godina star auto, većito nadrkan i skeptičan, priča sam sa sobom, za pojasom nosi utoku, čoke ili sličan bič i u sve se živo na ovom svetu razume a zapravo sve pogrešno tumači ili ti ne ’’vata’’ vezu ni sa sopstvenim mozgom. Izuzetno je edukovan i načitan sa svojom jedva završenom srednjom gde mu je svaka druga reč psovka a svaka treća: ’’razumeš?’’. Stalno je pod kreditima i u dugovima, svaki posao sam upropasti a za neuspeh uvek okrivi svoje robove (saradnike). Počeo je 90-ih nešto da ’’mulja’’ noću (benzin i sl.), skupio lovu i sad kad se konačno dokopao poštenog biznisa on ne kapira zašto ’’u subotu u 15h ne radi niko’’ da njemu istog trenutka obezbedi pozamašnu količinu materijala/robe. Saradnike bira sam, jer je najiskusniji u svemu, preko raspisanog oglasa na lokalnoj TV stanici a u najboljem slučaju, ako trenutno ima para, daće oglas i preko Infostud-a. Na samom razgovoru za posao je med i mleko tako da budući radnik pomisli: Bože, kakav fin čovek. Međutim, radnici za njega kratko rade, do 6 meseci jer non-stop nešto ispituje i po 5 puta za jednu istu često nebitnu stvar, expert je (top level) u psihičkom malteretiranju, vrlo često galami zapravo se toliko dere da odjekuje 20km naokolo a uz put izgubi i glas. Za njega ne postoje pravila poslovanja, on zakon sam tumači po sopstvenom nahođenju i nikad mu nije jasno zašto nešto mora tako (čitaj: po zakonu) kad on valjda zna najbolje. Kada udeli platu (minimalnu, naravno, koja ide isključivo na ruke uz kašnjenja od 3-5 nedelja i to samo deo) očekuje da se radi 10-12 sati 7 dana u nedelji i pravi opštu frku ako se u prvih 15-20 minuta na početku radnog vremena pije kafa jer zna se kad počinje radno vreme a kafa se pije kući. Moto: šta bre? Ko bre? Ma jebaću im mater! Negativna strana je toliko očigledna a pozitivne nema.
P.S. Preduzeće koje broji 10 i više radnika ima poslodavca, menadžera, šefa...
Učiniti uslugu, pa i preko toga. Preko ’leba pogače dati. A često ni to ne bude dovoljno.
- Jesi čuo da je tvoj kum Pera odlučio sam da kreči ove godine?
- Ne spominji mi budalu, k’o boga te molim! Došao je u ponedeljak, traži merdevine. Ja dam. Ponovo dolazi u utorak i traži valjak, kaže nije pri parama. Ćutim i to dam. Sredu je preskočio, eto ti njega u četvrtak. Milka sama kod kuće. Traži onaj makspol što mi je ostao od proleća, treba mu da zamaže fleke u hodniku. I moja luda žena umesto samo to da mu da, ona mu dade i konja da ne ide peške! Izvadila i onaj ljubičasti toner što mi je ostao od krečenja dečije sobe, pa mu i to dala jer se sažalila kad je rekao da nema čime da osveži dnevnu sobu, smučilo mu se belo. I sad samo čekam da me zovne u nedelju da mu i okrečim, pa da bude komplet!
1. konstrukcija u južnoslavenskim jezicima, koja upravo govori ono što, kao želimo reći na ljepši kulturniji način;
2. uvertira pred nešto što trebamo reći, ali nam je u prvi mah neugodno
1. Ti si ono što se kaže - glup
2. Meni se, ono što se kaže, sere na te stvari
