Nesvesno i bez predumišljaja verbalno bocnuti sagovornika u bolno mesto na duši. Podsetiti ga na problem koji mu već duže vremena stoji na grbači. Stati mu na žulj, što bi pros' narod rek'o.
- E, matori, ćemo u Jakovo večeras? Đuska, cirka, pičke, ovo-ono...? - Žemo, brate, žemo... - 'Oćemo tvojim kolima, a? - E, ne staj mi na muku, molim te, znaš kako me ćale iznabad'o prošli put kad sam mu zab'o golfa...
Devojka koja prosto sija u mraku. Nalazi se u top 10 na svakih milionče ljudi. Toliko je savršena da joj ćaleta zovu Fotošop. Smatra se da je nevina jer ne može da se zamisli dovoljno dobar Bred Pit koji bi njoj parirao. Izvajano žensko biće koje zaustavlja vreme i grabi sve poglede kao što se ulje grabilo devedesetih. Linija između njenih guzova je početni meridijan zemljine kugle. Jednostavno, devojka čija stolica ne može da se zamisli. Nju ni najmaštovitiji ne mogu da zamisle na VC šolji kako uz bolne grčeve izbacuje iz sebe maminu gibanicu. Njena pojava je neveziva za tako grozne stvari. Posle nje kupatilo miriše narednih 12 dana, šta god ona radila unutra.
- Koooooooooliko je lepa!!! Ovo nije ni pička, ni bicuri, ni kučkica ni riba već.... Brate, savršena je ko savršen dan!! - Jel možeš da je zamisliš u TOI-TOI-u kako lebdi i stenje i briše posle ovu bezobraznu guzicu ? - Hah, nemoguće tebra, kapiram da istovaruje zlatne poluge iz anusa, njoj papir ni ne treba!
Ova recenica se koristi kada sagovorniku pokusate da objasnite koliko vam je svejedno za nesto sto morate da uradite ili sto ce da vam se desi,jer kako god da to uradite najebacete.
"Moram sutra da zapalim sa hemije,jerm ima da ubodem keca,ako me hemicar prozove"! "Jebiga,prozvace te sledeci cas ,pa ce da ti uvali keca" "Ma znam,isto mi je S' kurca na plot ili s' plota na kurac,ali cu sutra barem da odem na Adu sa onom malom iz IV/2"
Izraz za sve više zaboravljenu tuču bez pomoći prijatelja i dodatnih sredstava. Dobiti na ruke znači prebiti nekoga samo zahvaljujući pesnicama, bez nogu, palica, cigli i svega što bi moglo nekome od aktera pružiti prednost. Sinonim za ferku. Po priči naših roditelja (tačnije očeva, osim ako se nečija keva takođe nije makljala kao luda) posle takvog isprobavanja snage akteri su uglavnom odlazili na piće. Naravno plaćao je onaj ko bi izgubio ovakav duel. Danas pak ovakvo odmeravanje snaga više skoro i ne posotoji. Ako imate nesreću da se sukobite sa nekim, računajte da nećete imati priliku da se odmerite na ruke. Pre će biti da će vama ruke polomiti.
- Peđa čujem da si imao neki pičvajz sa Maretom. - Dobro si čuo. Pošibali smo se na terenčetu tokom fudbala. - Što bre? Ustvari čekaj, nije ni bitno zašto. Gde ti je uopšte bila pamet da sa njim uleđeš u problem. Znaš i sam kakvu ekipu ima. - Znam, ali ovoga puta nije bilo njegove ekipe. Sporečkali smo se oko gluposti na fuci. Jeste aut, nije aut. Klasika. Sve bi bilo u redu da mi nije spomenuo kevu. Upozorio sam ga, ali me izgleda nije shvatio ozbiljno pa mi se onda prebacio na sestru. E tada sam ga uhvatio i tako isprebijao da će zažaliti dan kad ga je majka rodila. Na ruke nije toliki mangup koliko se pravi. - Da li si normalan bre? Ima da te odrobija sa onim njegovim kretenima kad te pronađe. - A ja mislio da će piće da mi plati pošto je izgubio. Znam Pajo, pa sam rešio da odem na selo da iskuliram dok se situacija malo ne smiri. Nisam baš raspoložen za karanje u bulju.
0,5-1 ‰-amater nivo Ovo je više brukanje nego sto se može nazvati pijanstvom.Popio si dva piva, uhvatila te murija, kukaš kud ne popi bar više.Mnoge bi bilo sramota da im u prijavi piše samo 0, 6 ‰npr 1-2‰ medium Nivo rezervisan za pubertetlije-početnike na punoletstvima. Dvojica se vraćaju zagrljeni: -Doootakooo sam dnoo životaaaaa!!!Brateee koji si ti car!Svi ostali su pičke al ti si moj brat, nisi sisa kao oni !E zato te volim, zato ovo moramo da ponovimo!Sad ću za mog brata da okrenem znak stop kontra! 2-3 ‰profi Nivo karakterističan za svadbe i ispraćaje. U restoran od nekud valcer hodom ulazi upišan lik.Polako mu odbijaju poslušnost osnovne motoričke funkcije.Služi ga još samo ruka kojim gura hiljadarke pevačici u sise dok desnim okom amblenduje šurnjaji.Mlada i mladoženja su odavno u drugom planu.Deca ga snimaju telefonom za you-tube.
preko3,5‰ master Starog oca u 4h ujutro iz sna je probudilo neko melodično zviždanje koje se ponavljalo.Ustaje uplašeno, odlazi do dnevne sobe gde zatiče sina jedinca kako sedi na laminatu pored svoje povraćke:
sin:Pa de si bre Mr Proper zovem te pola sata!?Aj ne bilo ti zapoveđeno, počisti ovo da ne vide matori.Ja odo da prilegnem malo nešto sam sav ko kurac!
Ako smo poranili na voz, idemo na po jedno. Zakasnili na bus, idemo na po jedno... Na po jedno a može i dva, tri (piva)...
Na času vožnje usporavamo pred raskrsnicu... Instruktor: I šta sad? Vozač: (snimi kafanu na uglu te ulice) Šta, šta ćemo?! Idemo na po jednu! Instruktor: Da me vidi šef, dobio bih otkaz...
Pre jedno 5-6 godina, kada je tehnologija pojeftinila i postala dostupna širokim narodnim masama i time im, kao što uvek biva, pružila mogućnost da ispolje svog unutražnjeg jašara na jedan potpuno novi način, na ulice Beograda, zamazane šlajmom iz koječijih usta, po prvi put je zakoračio predstavnik nove i dotad nepoznate vrste - slušač muzike na mobu bez sluški, čovek koji širokogrudo deli svoju muziku sa svojim voljenim sugrađanima, odbacujući koncept slušalica kao isuviše sebičan. Bez obzira gde se nalazio, na ulici, u prevozu, u školi, u kraju, kod kuće, na njegovom satu je uvek vreme za puštanje zike na mobilnom. Površni posmatrač bi zaključio da on toliko voli muziku da jednostavno nije u stanju da iskontroliše svoju želju za puštanjem i slušanjem iste bez obzira na to što od didžej opreme ima samo telefon, ali površni posmatrač bi pogrešio, kao što uvek greši jer je površan, a pravo stanje stvari se nikada ne može sagledati tek tako, površina se uvek mora zagrebati da bi se došlo do srži problematike, inače se ne izvučeš.
Slušač muzike na mobu bez sluški ne voli muziku. Ne da ne voli muziku, on zapravo ne voli ništa, on ne oseća strast ni prema čemu, životu pristupa krajnje površno, nikada ne oseća duševnu glad i želju za nečim novim, nikada ne oseća ništa sem jebenog životinjskog nagona ka jelu, piću, spavanju, kenjanju, pišanju, jebanju i slušanju lakih nota u pozadini, lakih nota koje predstavljaju tako prikladan saundtrek njegovom plitkom, protraćenom životu čije bede nikada neće biti ni svestan, jer nikada ga ništa neće nagnati na neko iole ozbiljnije razmišljanje. On će uvek biti zadovoljan sobom, tako sit nahranjen mrvicama, ispunjen neispunjenošću, bez ikakve naznake onog proganjajućeg osećanja da je nešto propušteno, da nešto tu ne štima. To je čovek koji na matursku ekskurziju u inostranstvo kreće ne da bi video čega sve ima tamo i šta će sve proći usput, nego da bi se sa srpskom zastavom slikao ispred Koloseuma. To je čovek koji kad uzme da drka kurac, on ne da ne pusti normalan pornić, makar preskočio uvod i predigru i, ne ubacivši se u celu tu priču, odgledao poslednjih pet minuta tokom kojih izblajhana pornićara uz široki, lažni kez prima par snopova svrša na dva plastična balona prikačena na svoj grudni koš, slušač zike na mobu gleda jebene kamšot kompilacije sastavljene od snimaka u trajanju od po minut-dva, i ceo posao obavi već tu negde na sredini drugog, dok rava stenje u fazonu „Oh yeah baby, right there, right on the titties, hnnnnnggg!!!1”, brzopotezno, mehanički, bez trunke pravog uživanja, vođen ničim drugim do težnjom za udovoljavanjem svojim telesnim nagonima. To je čovek koji kad ogladni, uzme i obari viršle, iako bi uz desetak odsto više truda mogao da ih isprži u tiganju i pojede nešto što za promenu nema ukus kao jebena plastika. To je čovek koji skida najnoviji deo „Paklenih ulica” sa neta, i to ono sranje snimano DV kamerom u nekom bioskopu u Kataru, odgleda ga i biva oduševljen onim što je video, jer mislim brate „Paklene ulice 6”, do jaja film, kako nisi gledao batice, Vin Dizel, besna kola, drift, spojleri, sve! On na volpejperu moba drži sliku zajebanog hromiranog zmaja koji se uvija oko jin-janga, u folderu „slike” ima podfolder „motori” u kojem se obavezno nalazi slika drečavo zelenog japanca sa „agresivnim repom” na čijem sedištu sedi riba sa jeftinim kvarcovanim tenom i cignaskom trajbal tetovažom iznad ogromne mlitave bulje, zatim podfolder „ribe” gde su obavezne raskrečena Sandra Afrika, Megan Foks i Pamela, i naravno neizbežni podfolder „Srbija” odakle na njegovo duhovno zdravlje motre ispikselizovani Draža, Ratko, Lazar i neki rendom manastir kojeg ni sam bi umeo da prepozna. Kada traži ribu, njemu nije bitno da li ona miriše na čistotu, diskretno i nenapadno, ali istovremeno ženstveno i omamljujuće ako dovoljno obratiš pažnju, ili pak na kakofoniju kvantaške pijace samlevene u konzervu jeftinog spreja, pomešanu sa ustajalim smradom cigara i piva. Bitno mu je da ima sisu.
Muzika koju slušač zike na mobu sluša bez sluški mora biti prilagođena jeftinom kineskom zvučniku od 0.2 vata u njegovoj novoj Nokiji koja ima „tako dobar zvuk” koji košta više od čitave garderobe njegove keve koja šljaka u propaloj državnoj firmi, a to svakako nisu progresiv rok ili stoner dum. On sluša samo komercijalni krš haus koji je čuo na radiju, mutiranog hibrida hip hopa i RnB-a sa ovonedeljne MTV-jeve top liste, zatim isto to ali u sobnoj produkciji njegovog ortaka iz Vrčina, i naravno turkoidno treš zavijanje uz zurlu i šargiju, ali ipak ne toliko turkoidno da mu ekipe u istočnim pregrađima Istanbula ne bi skinule jaknu. Tu se najbolje ogleda njegova ispraznost i njegov besmisao, jer on u prvi plan stavlja svoj odnos prema muzici o kojoj zapravo pojma nema jer mu nikada nije palo na pamet da je istraži malo na svoju ruku, van okvira koje su mu nametnuli mediji i bliža okolina, makar u granicama tih žanrova na koje se ograničio. On nije tru rejver, nije tru reper, nije tru šaban, on je od svega pomalo a istovremeno ništa do kraja. Audio fajlovi u njegovom telefonu imaju naslove u formatu „nikola-rokvic-2011-NOVO-exyump3-ba-muzika-horoskop-vicevi-o-muji-i-hasi.mp3”, a za ID3 tagove nije ni čuo, jer on ne voli muziku dovoljno da bi je uredno organizovao, ne zanima ga baš toliko. On ripuje pesme sa Jutub klipova u niskim bitrejtima, baca ih na mob, na ekvilajzeru svaku frekvenciju budži do maksimuma jer mu je ortak rekao da se tako jače čuje, stiska plej, a mob stavlja u džep ako je napolju isuviše hladno ili ako mu trebaju slobodne ruke. Muzika mu je samo neophodni bekgraund nojz, jer kad je tišina, ume mozak da se poigra sa čovekom, ume da dâ sebi slobode i odluta tamo gde ne bi trebalo da odluta.
