Nesuđeni pisac ili stidljivi lik koji svoje frustracije svakodnevnog života iskaljuje na blogovima, društvenim mrežama ili ne dao bog, Vukajliji. Nešto kao propali intelektualac, pošto poseduje dva grama mozga potrebna da sklopi dva i dva, ali proces primene naučene jednačine u stvarnom životu ne funkcioniše, jer dotičnom jednostavno nedostaje kako da sklopljeno znanje iskaže i tako ostaje u zapećku društva kao fin čo'ek al' nesposoban da kaže šta želi. Nešto kao nelord na kraju, al' u blažem obliku.
"Pišam bolje no što govorim"
Matrix. Svet u kome živimo dok se naše telo snabdeva hranljivim materijama iz realnog sveta.
U ovom svetu, hrana je na slikama oficijelnih sajtova restorana ukusnija, kakva god ukus imala u stvarnosti. Poslovi koji se čitaju u online oglasima izgledaju lako i primamljivo. Fizičke aktivnosti u PES-u nikada nisu bile manje umarajuće, a opet sa tolikom dozom adrenalina. „Ljubav“ nikad nije bilo lakše naći nego na popularnim sajtovima za upoznavanje. Novine se udobnije čitaju online – ne prljaš ruke grafitom. Televiziju je interesantnije pratiti na youtube-u – izbacuju tačno one stvari koje vredi pogledati. Socijalizacija sa ljudima putem chatovanja ili popularnih socijalnih mreža čini da se osetiš kao Bog dok kreiraš sopstvenu sliku po sopstvenoj želji. Filmovi – imdb ruku pod ruku s torentom. Seks nikad nije bio dostupniji – jeste da je dvodimenzionalan, ali opet, izbor devojaka/momaka, situacija i okolnosti, nikad nije bio veći i na dohvat ruke. Škola je nepotrebna – tu je Wikipedia. Žurke su prevaziđene - uši sada stradaju od slušalica pod ”volumenom“ podešenim na MAX, a inače nezamenjivo dejstvo alkohola se kompenzuje psihičkom otupelošću zbog svesti da fizički, ipak, pripadaš svetu koji ti se ne sviđa i od koga uporno bežiš.
Izvinite.
Ne pitah na početku da li želite crvenu ili plavu pilulu.
Ako vam vaša nepca mogu dočarati božanstveni okus poslastice koju sam nazvao ORKAČOZLA onda imate sve predispozicije za vrhunskog degustatora.
Zašto ORKAČOZLA. Zbog kombinacije već gotovih poslastica koje se mogu nabaviti na tržištu.
Dakle ovako:
OR = šnite(štangle) orašnica
KA = krem sa okusom kave
ČO = čokoladni preliv
ZLA = zlatne niti koje diskretno prožimaju čokoladni preliv
ORKAČOZLA je sendvič kolačič sastavljen od dve šnite(štangle)orašnice, sastavljen kave kremom, preliven čokoladnim prelivom protkanim zlatnim nitima.
Za one koji nisu znali, zlato je između ostalog i jestivo. U jednoj od največih i najpoznatijih proizvođača čokolade Švajcarskoj, proizvode se i čokolade sa zlatnim ljuspicama ili nitima. Cene su za naše uslove astronomske, a za one mnogo bogatije od nas,paprene. Tako npr. kupica takve čokolade, ne teža od 15-20 gr., stoji između 150 i 200 EVR-a, zavisno i od kvalitete čokolade u koju su ukoponovane.
To je onaj lik u ekipi čiji te entuzijazam iznova i neumorno začuđuje koliko i inspiriše.
Poseduje izgled kakvog se mnogi postide, pa se prepuste online-dating čarima, ali ne i on... Lovi nekonvencionalnim metodama. Ne kamuflira se (ne može), ne krije se (ne vredi), ne imitira zov parenja nišanjene vrste (jer osim što izgleda, čak i zvuči kao poderana foka) i žrtvi pristupa na frku.
Na kraju subotnje večeri, semafor pokazuje odnos ostvarenih pokušaja i uspeha:
- Tvoj: 0:0
- Njegov: 1:27
Ti se teši kako to statistički ima smisla, ali koja statistika objašnjava ono kad napusti klub sa plavom pornićarkom sa koje si još u startu skrenuo pogled da ne bi popio batine?
Nema veze sa osvajačem Beogom, niti je dobio ime po svojim belim zidinama koje su se mogle opaziti izdaleka.
"Bel Grad" (iako spisi upućuju na to da je prvo ime grada nadenuto mu od Južnih Slovena glasilo "Beligrad" (ca. 828)) na staroslovenskom znači "Velik Bog". L je prešlo u O, a da li se grad u startu zove Beligrad jer je staroslovenski jezik prepoznavao rodove kao promenljive, to ne znam i ne uspevam da saznam...
Ono što je Floyd u automobilizmu, to je ovaj song u bokserskim, kik-bokserskim, karate, aikido i drugim borilačkim veštinama. Došli ste na lokalni meč mladih kik-boksera, budućih nada, iščekujete borbu, zagrejana atmosfera, i boom - organizator pušta pesmu. Istoimena pesma im podiže nivo samopouzdanja, čak ih toliko duhovno prosvetli da imaju na umu činjenicu da su oni odabrani, neki budući Italijanski pastuvi iz provincije koji će hrleti ka slavi i tituli šampiona. Voziće najbolji auto, imaće nalepšu kuću, skromnu i zgodnu ženu, a i sami će biti darežljivi prema sirotinji. Pesma se završava, blagostanje nestaje. Svaka nova spiritualnost biva zamenjena običnim makljanjem klinaca sa ulice. Ostao je samo fenomen "tigra" u najavi meča.
Ekstra, ekskluzivne, promotivne cene sa decimalama za koje ni ne postoje novčanica ili novčić. Ali svi nasedamo:
-Dragi čitači, letači, sanjalice i noćne ptice, kupite novu VIP karticu i pričajte za samo 0,99 po minuti!
- Prodajem isceđen paradajz. Cena samo 99, 99 dinara po kafenoj kašičici.
-Armani torba na akciji ! 50 % popusta. Samo 7432754329584328543, 99 din!
... Najgore od svega je što to rade i Žutaći:
-Koliko su ove minđuše? -Kupic tli ca 89, 99.
Iako većina Srba ima grozan internet protok i sve pesme koje slušaju u kompjuteru, uveć će slušati pesmu na jutjubu, a ne preko Winampa. Pesma, pogotovu ako je neki spot, koči dvadeset puta, kvalitet pesme mnogo lošiji nego na winampu, međutim opet volimo da slušamo pesme ''online'' pa makar živcirali se što nam sve ostale stranice koče, a pesmu koja traje 3 minuta odslušamo za 5.
Love Hunters je novosadski hard rok bend koji je, nazalost, danas potpuno zaboravljen od strane onih koji slusaju ovu vrstu muzike. Njihove pesme poput Love is hell, Kim, Living for the others, Oh revolution i druge, ostavile su neizbrisiv trag na generacije koje su imale priliku da uzivaju u njihovim svirkama. Mladjim generacijama ostaje samo da zale sto se nisu rodili malo ranije...
We got the song of love,
we just want to push you down,
many other bands
couldn't touch you at all!
Sinonim za najveći mogući stadijum prolupavanja, koji možda i nosi neku mudrost.
Zašto lonče? Jer je to rekvizita koja se najlakše baca a da najbolje odzvanja.
Zašto niz stepenište? Jer je to najduži mogući put odzvanjanja.
Zašto kinesko? Zato što oni imaju najduže stepenice koje vode nebu pod oblake u one špicaste četvrtaste kućice sa krovom na spratove, gde neki deka Kinez sedi i svirka frulu. Oni bace dakle malu zvonjavu rekvizitu niz stepenice i osluškuju pažljivo svaki tonić zvuka dok ne odmakne kilometar, na pola puta do zemlje. Nakon konstatacije svake frekvencije zvuka, novorođenče dobija ime. Ping Tin Čing Bimpi Li Pup. Melodičan kineski jezik sa pahuljičastim pismom, ne menja svoje običaje od pamtiveka.
Nama ta tradicija nije baš poznata, sa našim slabo-frekventnim, siromašnim pismom od samo 30 slovca, jadne oznake. Nama to dakle zvuči kao čisto lupetanje!
Mare: Je li druže, kako prođe ispit iz profakturalne kontrapozitivne jungstaintezifikacije?
Pera: Vidiš jebote i to što me pitaš, ne zvuči mi ovozemaljski. A na ispitu sam se prolupao kao kinesko lonče niz stepenice, ni sam nisam kapirao šta pišem.
Mare: Ćuti, bar si nešto napisao, možda i prođeš.
