Namćor. Žena koja je u stanju da svom muškarcu zagorča život na više nivoa. Da se razumemo, nije to ona jaka i nezavisna žena koje se muškarci plaše, a žene je joj zavide. Ne, ta lomi kurcu rebra. Ova je sa druge strane cela frigidna.
Lako je uočljiva. Paž frizura, bež džemper i osmeh kiseo kao njena pojava. Prisutna je u svakom društvu, obično samo ćuti i smeška se usiljeno, a eventualno progovori kada se neko ogovara. Konstantno osuđuje.
Njen muškarac ne pije, ne puši i ne ide po kafanama. Svojom voljom, navodno. Kada nije na poslu ili ne spava svoje vreme prilagođava isključivo prema njoj, pa je ostao i bez ono malo prijatelja što je imao. Jednom godišnje uspeva da skupi muda, da se opusti i da se napije sa tastom kod njega na slavi. Tada mu se na kratko vraća muškost i tada je bar na kratko, dok se otrezni idućeg jutra, on glava kuće. Ujutro se sve vraća na staro nakon kratkog i sadržajnog razgovora iza zatvorenih vrata.
*:Nokia tunes:* - Kaži, ćale? - E doš'o onaj Slavkov Joca juče iz neke Amerike, Švabije ili šta već... Nisam ga ni slušao. Kaže mali da ga pukla nostalgija, nema tamo nikog, pa se setio kako ste se družili kao klinci i mislio da se nađete neki dan negde da se ispirčate. - Jao, samo mi on falio. Ne mogu, ćale, nikako. Idem sutra sa Slavicom do Đavolje varoši, nije nikad bila, pa bi volela da vidi te kamenčuge, a posle cele nedelje treba da krečimo kuću. - Opušteno. Već sam mu rek'o da verovatno neće žena da ti da. Priča mi da i on naš'o neku rospiju ko ti, kaže kad jebe neće "ah" da kaže. - Ajde, ćale, ne jebi me i ti...
Trenutak istine. Saznanje da si kao mali halapljivo mažnjavao ono što danas ne možeš da smisliš. Šok i srčka na pomolu.
- E, kad je bio mali uvek mi je trenirao živce. - Da, i onda kad mi je seo u auto dok sam popravljao motor i zatrubio. Glava mi odzvanjala tri dana. - A i bio je ješan. Obožavao je da jede pihtije kao nenormalan, a tek puževe kako je tamanio, uuu, sve u šesnaest, srce mamino. Hoćeš sad da ti ih spremim, nisam dugo? - Šta sereš? Ja to jeo?! Lažete me! Garant me zajebavate! Ja to nikad u životu ne bih probao! Odvratno! - Jesi sine, evo i slika kad si ga usisavao iz kućice. A evo i slika kad sigurao prst u kućicu i sa slašću olizao. Hej, jesi li dobro?! Šta ti je?! Brzo vode, brzo!!
Rečenica kojom opravdavate svoje socijalno teže prihvatljivo/neprihvatljivo ponašanje ili svoju nepristojnu pojavu u prisustvu ljudi koji su vam nebitni i sa kojima nemate dodirnih tačaka. S druge strane se pak vidi da vam je ostalo malo respekta prema uvaženim gostima i rodbini koja istu slavu posećuje.
- Jesi li lud, pišaš tamo iza drveta, svi te gledaju! - Uf, boli me! Što 'će da mi dođu na slavu!?
- Sinoć u kafani sam ih sve oterao u p...m..., ma boli me, što će mi doću na slavu!
Ima elemenata da jeste, ali je i te kako daleko od onoga kako bismo zapravo želeli da bude.
- Dobar dan, deda Mile. Kako ste? - Zdravo, sinko. Pa... da kažem da sam dobro. Nešto me danima probada ispod plećke, bole me zglobovi i povremeno pišam krv, ali biće bolje.
Reči koje kazuješ mami ili ženi kad neko nenajavljen bane u kuću, a ne želiš baš da se smaraš u ovom trenutku sa njim.
(ding-dong) -Sine, Marko te traži, ajde uvedi čoveka da se družite. -Jaooj, nemoj mi ga sad molim te, kaži da spavam i da sam agresivan kad me bude, izmisli nešto.
Česta čestitka. Kuku. I što? Što baš sin? Kapiram ja da muško dijete nastavlja lozu i produžava prezime ali danas nekom poželjeti nešto ovako je čisto malograđanstvo. Nisam feministkinja i činjenica je da nam je zemlja toliko zatrovana prije 16 godina da je sreća ako i bude djeteta ali neee mora to sin da bude ili ništa. Treba li mene sjutra od djevojčice da grize savjest? I najgore je to što su i žene počele da se žale na "pišulje" (?!) jer im je muški porod finiji.
- Da ti porod bude fin i da se prvo rodi sin. - Napušti svadbu.
Izraz koji se odnosi na stalnog gosta u vasem stanu ili kuci koji dolazi kad i kako mu se prohte i ne mari za vase obaveze i privatnost. Ma apsolutno nista ne mozes da radis od tog gosta.
E od ovog Nikole, čovek ne može da izvadi patku da se ispiša...Nije mu ovo hotel!
Da bre...on bi ladno mogo da promeni prebivaliste u licnoj karti.
Bludni zahtev pohotnih pripadnica lepšeg pola, upućen radniku u prodavnici mobilnih telefona i foto aparata, zbog kog dotični vrlo lako može da ostane bez posla, ukoliko zahtev bukvalno shvati.
- Brate što si doš’o pijan na pos’o? Mog’o si da javiš da si bolestan. - Ma bole me brige. Ionako sam doš’o da dam otkaz. - Čekaj ide mušterija, samo da je uslužim pa ćemo pričati. - Neka, neka, ja ću. Dobar dan gospođo, izvol’te. - Dobar dan. Htela sam samo ovaj foto aparat da pogledam. - Evo gledajte slobodno, samo nemojte da pipate staklo, ostaju otisci. - Naravno. A jel možete da ga izvadite, da vidim kako leži u ruci? - Nema problema gospođo.....ZIIIIIIIP......evo uzmite ga. - Hvala lepo. Vrlo ste obdaren prodavac. Evo moja vizitka, pa mi se javite. - U vezi foto aparata? - Naravno.
Glavni argument studenata koji idu na apsolventsku ekskurziju (tzv autobus non-stop ekskurzija), sa koje će se vratiti za 500 evra lakši i sa sledećim utiscima: da Ljoret de Mar ima carske diskoteke, da su pizze u Italiji gore od naših, da je lakše trošiti dva evra tamo, nego 200 dinara ovde, da su Španjolke sve nekako punačke, da u Veneciji smrdi, da su videli Giljerma Kanjasa, da su Italijani teške feminizodre metroseksualske, da su se vozili F1 pistom u Monte Karlu i da su bacali novčiće (od evro) u fontanu.
- Pa koj kurac si išla tamo, kad se žališ? - Pa lepo je da se otputuje, da se vidi nešto novo. - Aha, i ja vidim.
