Turski izraz koji može da ima dva smisla:
1) U pravom smislu: bravo, sjajno učinjeno.
2) Ironično: kad netko napravi neverovatnu glupost.
1) Sin: Ćale, imam sve pozitivne ocene!
Ćale: Ačkosum sine. Mnogo sam ponosan.
2) Ortak1: Hahahah, prikeljio sam kaugumu na stolicu u učionici 209. Mora da se ne'ko lepo zajebo.
Ortak2: Ačkosum, magarčino! Znači zbog tebe su mi pantalone posrate. Sad ću da ti jebem...@#$%&!
Pitanjekoje se postavlja kad god neko uradi nesto neuobicajeno, ili neocekivano.
Nasminkam se ja tako juce i odem na posao.
I dolazi ucenik da pita: "E, je l' tebi danas rodjendan?"
Otisli mi kod kumova u goste, i iznela kuma tortu, a moja mama, jelte, nikad nije nosila sliku svog sporeta u novcaniku. Ja se, onako teatralno, penjem na stolicu i vicem: "A kome je danas rodjendan?"
Noćna mora svakog školarca. Cele školske godine planira šta će sve raditi za vreme letnjeg raspusta, a kad isti dođe desi se neki maler zbog koga svi planovi padaju u vodu.
Primer 1:
Eh, zaključi mi keca iz engleskog. Moraću da zagrejem stolicu do avgusta.
Primer 2:
- Epa sine, ovog leta ćeš morati kod babe i dede na selo kako bi im pomogao. Oni su stari i ne mogu sami
- Ali tata....
- Nemoj ti tu meni ali... Ideš na selo i tačka.
Dvanaest sati gledanja u travu i šumarke s druge strane ograde, rekao bi ti ovakav mrčo ujutro kad izađe iz smene.
Ipak ne.
Radno odelo, crno, ko u crnokošuljaša iz drugog svetskog rata, upija poslednje zrake prolećnog sunca dok se silueta zavaljuje u radnu stolicu i priprema za poludnevnu pizdariju od arbajta. Tačskrin android ugledava poslednje svetlo dana, potezom ruke kaljavih noktiju. Jedan skrol, i na ekranu se rađa fejzbuk aplikacija:"Taj i taj vam je poslao zahtev za farmvajl." PU!
Oko, zverlajući po radnim pantolama primećuje fleke, i šalje signal mozgu da jebe majku milosnu lenoru što uklanja fleke. Rez! Ček malo, pa nisam ni oprao pantalone od prošle smene, a jeo sam jogurt! Mogao sam nešto i da pojedem kad sam već kod jogurta. Naglim trzajem ruke sportska tašna rađa polulebnu sendvič aplikaciju skriptovanu salamom, kečapom, majonezom i trunom sira. Dvodnevna brada, oslikava poteze vilice, koja u svojim raljama drobi poslednje odgrize sendviča, a mesec izvirujući iza oblaka svojom svetlošću razotkriva mrvice na podu stražarske kućice koje su se osule iz nespretnih usta gladnog mićovana. Srk akve česmare iz voda voda flašice stavlja tačku na "i" nekvalitetnog,ali zasitnog obroka. Glasan podrig označava početak bustovanja osmatračkog kapaciteta na 100%. Oči prate i najmanji trzaj nepokošene ambrozije koju lagani povetarac njiše na mesečini. Kratak pogled na časovnik i devet je sati. Dva sata gledanja kad ono devet i pet minuta - jebem ti krv!
Odjednom, mozak oči prebacuje na režim autopilota, a moždanu ram memoriju počinju da popunjavavaju scene komšinice sa drugog sprata - te u helankama, te u minjaku, te u haljinici bolje lila. Pomenuta moždana radnja aktivira alarm drkačkog aksesorija i rumenko počinje da se budi drogiran hormonima odgovarajućeg soja.
Dva kruga oko sebe i oči autopilotu mozga daju znak da je vazduh čist, a rumenko već izjednačava temperaturu sa dlanovskim linijama života - akcija može da počne. Pet minuta kruženja na relaciji krevet, astal, kuhinja, livada, uokvirenih u obrise dojki bujate komšinice, rezultira sa pola tuceta bijelih fleka na radnim pantalonama - sad će lenor stvarno da im posla.
Komešanje se čuje čak i van kućice. Mićovan, vidno iznerviran, pokušava da ušteluje stolicu za spavački položaj - ide, ne ide, ide, ne ide - bilo kako bilo, posle pet minuta, eventualne pretnje čuvanoj firmi rasteruje glasno hrkanje našeg mićovana.
Sunce se rađa pod dirigentskom palicom Jovana Perišića, a sekjuritaš programski otklapa očne kapke, jedan po jedan, skidajući krmelje s očiju ko lopatom. Bol u svemu od svojih komada tela, a sve radi neudobne stolice, rešava još jednim gutljajem akve česmare. Još su dva sata do smene, valjalo bi malo prošetati.
Čovečuljak ili čovečuljka koja se šeće povremeno po tačno ustaljenoj ruti, zaustavljajući se na nekom uvek istom nevidljivo označenom mestu. Neretko su i u paru. Ona je nosilja uglavnom raskošnih haljina koje ni Lejdi Di Gaga ne bi obukla i prepredeno se smeje na gospon voditeljove ispade kako bi nas ubedila da je čovek zaista šaljiv. Orijentišu takmičare iliti njihovu podršku prema kameri, a najčešće gledaju malo pored nje u onog idiota stvarajući utisak da si i ti idiot i da ti nekakvom mađijom proniču u auru zrikavljeći negde levo ili desno od tvoje glave. Kućni su prijatelji sa svakom osobom koja sedne u stolicu žirija, a može se zaključiti i da su toliko bliski da su zajedno sisali. Ne mari što su im razlike u godinama kao razdoblje između novoproslavljene srpske i arapske godine. Pa i nama su Arapi kumovali.
Kao šlag na tortu, tu je i ekscentrična bekstejdž voditeljka sa uvek modern/vajt/šiljak frizurom u kožnoj fotelji koja ne izriče skoro ništa, a večito steže mikrofon. Retko ukomponovana u samu emisiju, kad otvori usta posluži da smelje prethodnih petnaest minuta i ponovi gradivo koje naučimo od glavnih aktera. Da je imaš u privatnoj kolekciji, nikad ispit ne bi pao. Eventualno je tu da podseti na fejsove, tvitere i osta...
E, moram ići, prošle mi reklame.
Moto jediničara i preterano zapuštene dece.
-Pa jebem mu kolevku Lazare, što opet dobi jedinicu, i to iz mikrobiologije jeb'o joj ti mater.
-Ćale, što manje znaš, to bolje. Ćuti, držim se toga, hehe.
-More držaćeš se ti za električnu stolicu, jeb'o te dan kad si progovorio, a rek'o sam lepo Anici da ne pravimo i treće dete, al ona zapela.
Ispravljanje sagovornika u cilju prepravljanja izraza na način koji vama više odgovara. Najgore je što i jedan i drugi isto znače, ali eto, komunikacije radi. Da li se razlikuju po jeziku, akcentu ili nečem trećim, uopšte nije bitno pošto suština ostaje ista. U stilu drugo sranje isto pakovanje.
A danas... Reči su toliko izmenjene, da kada bismo iskopali random obrazovanog plemića ranog dvadesetog veka da poseti i obiđe rukopise, ili bi se sam vratio pod zemlju, ili bismo ga mi vratili usled infarkta.
- Zagrej stolicu!
- Hoćeš reći da počnem da učim?
- Kujin sine hoću reći da ćeš pasti godinu!
-Ne, nisi trve.
-Hoćeš reći tru?
-Joj, stvarno si low.
-Slušaj verziju melanholične serenade u berlinskoj filharmoniji.
- Jebeš Berlin, Moskva je prava.
- Moskou, hoćeš reći?
- Hoću reći, Maskva.
Metoda delovanja na svest,radi izmene percepcije stvarnosti i dovodjenje u polusvesno, nesvesno, trans ili emocionalno izmenjeno stanje svesti.
Pored individualne,postoje i grupna hipnoza(sekte) i kolektivna hipnoza(politicka, medijska, razni spoljni faktori, kojoj nisu imuni narodi kao sto je srpski jer smo mi podlozni emocionalnim reakcijama,kao izrazito slovenski narod,za razliku od zapada koji polazu na razum.)
Lezite ili se uvalite u stolicu... ...
Opustite se... ...
Zakljucajte svaki misic... ...
Osetite obamrlost... ...
Ne plasite se... ...
Prepustite mi se... ...
U transu ste,iako su Vam oci otvorene... ...
Dok izbrojim do 10,probudicete se,i necete se secati ni brojanja,ni Vaseg transa!
Eto,ako ste budni,znaci da je bilo uspesno!
Osoba kojoj fali koja daska u glavi. Prepoznatljiva je po nepredvidljivim reakcijama, i za njih važi da su mnogo zajebane.
- Ko mi je izgazio jaknu? Lepo sam je stavio na stolicu i neko je srušio i izgazio!
- Onaj Mile, iz Pajine ulice.
- Ko je taj?
- Eno onaj, što stoji sa one dve ribe tamo.
- Onaj tunjavi? Sad idem da mu objasnim neke stvari!
- Pusti ga, on je malo drmnut u glavu, iskuliraj ga....
Klapezu moja mama koristi kada se brani od muva i kada se hladi.
Klepeza je napravljena od pruća i bambusovog oraha. Kada sam bio manji i video sam bambus, a na njemu je bio majmun, on je jeo šećernu vunu, ja sam bio srećan, a on mi se pokakio na čelo.
Ja sam se onda popeo gore i počeo da ga lemam jer je zobrazan, oteo sam mu šećernu vunu i onda sam je lizao svu pa mu je vratio da on ne bi mogao da je jede.
Mama je za to vreme kupovala pantelone kroz koje ne može da ugrize kumarac.
Kumarac je mala životinja, dobio je ime kada je kum nekog čiku ugrizao za ruku i on mu je rekao KUME NE GRIZI ME, POSLE ĆE DA ME SVRBI i posle toga je došao kumarac i ugrizao ga isto i onda su mu dali ime po kumu - kumarac.
Ja i kumarac smo išli u isti razred kad smo bili mali ali smo se onda razdvojili jer je on morao da ide kući da bi čupao travu, ja nisam hteo da mu pomažem jer sam mali, a on se naljutio onda.
Meni je bilo žao pa sam pošao kod njega, namazao sam ruke smrt lepkom i čupao sam travu, pa smo od nje pravili med.
Onda nam je kumarac stariji doneo po stolicu da sednemo i odmorimo, a ja nisam imao vremena da odmaram, morao sam da čupam travu.
Kada sam došao kući mama je sedela sa penduzom koja me prošpijala kod mame da ja čupam travu, pa se mama nalutila i gađala me penduzom, a ja sam je ogulio i pojeo.
