
Ispravljanje sagovornika u cilju prepravljanja izraza na način koji vama više odgovara. Najgore je što i jedan i drugi isto znače, ali eto, komunikacije radi. Da li se razlikuju po jeziku, akcentu ili nečem trećim, uopšte nije bitno pošto suština ostaje ista. U stilu drugo sranje isto pakovanje.
A danas... Reči su toliko izmenjene, da kada bismo iskopali random obrazovanog plemića ranog dvadesetog veka da poseti i obiđe rukopise, ili bi se sam vratio pod zemlju, ili bismo ga mi vratili usled infarkta.
- Zagrej stolicu!
- Hoćeš reći da počnem da učim?
- Kujin sine hoću reći da ćeš pasti godinu!
-Ne, nisi trve.
-Hoćeš reći tru?
-Joj, stvarno si low.
-Slušaj verziju melanholične serenade u berlinskoj filharmoniji.
- Jebeš Berlin, Moskva je prava.
- Moskou, hoćeš reći?
- Hoću reći, Maskva.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Dobar je izraz, telo može, primeri 'nako
Računam na to.