Kako jedan novopridošli član provede samo malo više vremena na ovom našem sajtu, počinje da biva zaražen. Oni koji reše da pišu malo više, nakupe bodove ili oni koji budu banovani, često sebi naprave dupli nalog kako bi skor njihovih definicija bio veći, kako bi vredjali moderatore i autore koje ne simpaišu, ili kako bi se jednostavno zajebavali. Postoje oni za koje se zna, i oni koji svoje duple naloge vešto kriju..
Elem, ako se ovoj pojavi pridje nešto ozbiljnije, teorija zavere dosegne nove dubine, i tako se zapitaš da li neko ima osam duplih naloga, da li postoje tajni moderatori, da li moderatori imaju neke svoje duple naloge i, što je najvažnije, da li abrakus sada piše sa nekog novog profila. Pitanja vuku u nedogled, dok ti jednog dana ne padne na pamet da je ovo u stvari sajt od 500 dokonih ljudi sa punkurac duplih naloga. Onda rešiš malo da ih iscimaš na četu, i onda se, na kraju, zbuniš..
Čet:
- Aj pošalji u pvt čiji si dupli, poslaću i ja tebi.
- Važi. Šaljem pvt - ja sam Korleone. U medjuvremenu stiže pvt - Ja sam Korleone. Nemoguće!
Čet:
- Jebote šta sereš!
- Ja? Ti sereš!
Korleone: Šta se vas dvojica svadjate?
- Korleone pvt. Znam da si kaizen još od pre mesec dana.
- Nisam Kaizen, ali bio si blizu. Kaizen ne postoji, ja sam Džimi.
- Kako ne postoji? I kako si sad ti Džimi kad je Litium Džimi?
- Pa ja sam i Litium i Džimi. I Korleone.
- Aha..Lažete. Isto kao i Euglena za Krešimira, znam da je to Blek.
- I Euglena i Blek su Krešimir.
- Do kurca. Sad ništa ne razumem. A..Kako to Kaizen ne postoji?
- Pa lepo. Kaizen smo u stvari nas sedmorica..
- Aha..Dooobro nego sad mi je jedan lik tvrdio da si ti.
- Sos? Pa i ti si njemu..
- Ali kako..
- Pa ja sam i sos!
- E..Jebite se.
NJEMU:
Veza. Ekskluzivan način da ostatku sveta poručite koliko ste zrela i odgovorna ljudska jedinka...a, pre svega, kako imate redovan seks. Ovo potonje je, razume se, jedan od ljućih mitova u istoriji civilizacije homo sapiensa a vi ste se upravo krvnički ugrizli za donju usnu. Istina je, zapravo, da ste zreli i odgovorni onoliko koliko biste bili i van veze (dakle, u onoj meri da iznamljeni film umesto sa tri, vraćate sa dva dana zakašnjenja) a da je "redovan seks" toliko redovan da je već polako počeo da se gubi u magli između redovnih jutarnjih erekcija i neredovnih onanija na lik i delo gospodične Olsen, znači bacite pogled, nećete zažaliti. Sve u svemu, nalazite se u nekoj vrsti začaranog kruga, svojevrsnoj mišolovci za dušu i muda, a očiglednog izlaza nema, tipa, kao onomad kad ste se na Maretovoj svadbi solidno ucvrcani optimistično uhvatili u krajiško kolo i sledećeg jutra se probudili u neidentifikovanom jarku sa izmeštenim unutrašnjim organima i iščašena oba jebena ramena zgloba. Pritom ste i žešći pičkopćenik. I baš u trenutku kada držeći je za ruku na putu ka pekari "Hleb&Kifle" po integralnu rol-viršlu za 189 dinara pomislite "Šta, nije ni drugima ništa bolje, nije veza samo med i mleko..." - BUM!, ispred pomenutog zdravstvenog objekta nalećete na sumnjivo iskeženu nepoznatu osobu muškog pola sa kojom se vaša lepša polovina upušta u jednako sumnjivu interakciju, čini se, sumnjivo intimne kakvoće. Vi bivate predstavljeni ovlaš, retroaktivno, možda čak ne i uopšte (mislim, ipak ste vi njen JEBAČ a ne tamo neki levi!) i čitava neprijatnost se završava njihovim (predugim) zagrljajem i oporim mirisom friške mokraće koja se sliva niz vaše obraze. "Ma, drug iz vrtića, nismo se videli sto godina..." njen je blagoglagoljiv refren koji ponavlja a vaša karta za izlaz iz tog limba. Tojest, ako niste pičkopaćenik, je li...
NJOJ:
Veza. Jedinstven način da svetu oko sebe pokažete koliko ste zrelo i odgovorno ljudsko biće, odnosno žena...a, pre svega, da ste u stanju da jednog muškarca zadržite kod sebe duže od produženog vikenda. Ovo potonje je, logično, čist mit savremenog čovečanstva a vi ste upravo brecnuli na pretpostavljenog. Istina je, ustvari, da ste zreli i odgovorni koliko bi bili i da ste van jedne emotivne veze (dakle, nošenje tampona i kondoma u neseseru se svelo samo na nošenje tampona a kako ovo drugo držite u noćnom stočiću pored kreveta za kad "ovaj navali") dok je "zadržavanje muškarca na duži period" nuspojava vaše nesigurnosti u samu sebe, teranja inata ženskom roditelju i pomirenosti da je Vanja Udovičić ipak nedostižni otac vaše ćerkice Atine-Magdalene. Bilo kako bilo - nalazite se u nekakvoj sopstvenoj verziji vrzinog kola, usamljeni a željni samoće, zadovoljeni a željni kurčine...i sve podseća na ono kada ste se na Svetlaninoj svadbi muvali sa klavijaturistom i jutro sledećeg dana dočekali slažući kablove od pojačala i jebenog Korg Tritona. Pritom ste i klasična kompleksašica. I baš u trenutku kada držeći ga za mišku na putu do "Taš" kladionice da uplati singl na Liverpul (jebeno opet) pomislite "Šta, nije ni drugima nešto bolje, nije veza samo fun, fun, fun..." - BAM!, na okuki ispred narečene lokalne institucije maltene se sudarite sa sumnjivo obdarenom nepoznatom pripadnicom ženskog pola sa kojom vaša jača polovina namah započinje jednako sumnjivo komunikaciju, čini se, sumnjivo odabranim rečima. Vi bivate predstavljeni jedva, polutiho, sramotno (mislim, ipak ste vi njemu DEVOJKA a ne neka tamo leva!) i čitav susret se završava njihovim (nedozvoljenim) zagrljajem i odvratnim smradom njenog jeftinog parfema na njegovom vratu. "Ma, ortakinja iz vrtića, nisam je video još od detinjstva..." njegovo je govnarsko objašnjenje uz tu sliku a vaša karta u jednom pravcu iz tog apsurda od veze. Tojest, ako niste kompleksašica, je li...
Zapravo, poverenje može da poljulja i bilo koja druga stvar...ako ljubav nije tu da mu drži lopovske.
