Srećan uzvik kockara koji je dobio šestice na kockama.
„kockice su se složile“
Tačno ta rečKockice su se složile2 definicije →
Revoltirana rečenica Branka Milićevića na mali honorar.
Uraditi defragmentaciju fajlova u glavu posle burne noći.
- Šta juče bi Tiboru? Što je onako flegmatična osoba poludela?
- To ti je od Miloradove šljive, pa su mu se malo pojebali pikseli.
- Vidim ja da ne gleda gde udara.
- Šta ćeš, vojnik ugovorac, gde uđe, ušo je.
- Al' će da se sjebe sutra kad bude sklopio kockice.
- Ma boli ga kurac, on da ima etike ne bi bio u Vojsci Republike Srbije.
Namjestiti rezultat u jambu.
- Ručni jamb!
- Lažeš kučko, obrnula si tu trojku na šesticu kad je Vardi dao gol!
- Nisam glupačo, a ti si u prošloj partiji obrnula tri kockice na svoje kad sam se šminkala!
- More mrš u kurac, ne igram više s tobom!
- Ni ja sa tobom!
- Samo još ovu!
- Još ovu!
I odigrale su partija i partija jamba nakon toga...
Tradicionalno lamentiranje starijih ženskih članova rodbine nad rastućom razdaljinom grana u porodičnom stablu, usled koje postoji neverovatna mogućnost da se dvoje mladih rođaka negde sretnu i zaljube (babe to nikad ne zovu pravim imenom). Dok je u selu to skroz smislena i česta pojava, usled kruga ljudi omeđenog rodbinom, u dalekom velikom gradu je slabo moguće. Ipak, bapski strah samo raste pominjanjem dalekog velikog grada.
Zbog dugih istorija porodično familijarnih odnosa, ovo je često jedini razlog upoznavanja rođaka sa različitih krajeva porodičnog stabla, koliko god se ta dva kraja mrzela..
Prema principu španskih serija, što je manja šansa da se to dvoje sretnu, babama je sve logičnije da se to stvarno desi.
Ispracaj rodjaka u vojsku, skupile se babe pod šatrom, ponosno pokazuju unučiće i upoznaju ih..
- "Moj Mirko je junak, ima već 16, i on će u vojsku skoro, pa da ga ženimo i njega, samo to da baba dočeka!"
- "A moja Danica, luče babino, dvaes druga, studira u Beograd, samo nikako da nađe dobrog momka, nema dete sreću"
- "Kuku, pa ne znaju se deca, a mogli su da se sretnu negde.. daj da ih mi upoznamo na vreme!"
Prebiti, složiti lika u hrvatskom dresu.
- Ej Ćomi, vidi onu bagru dinama! Zovi ove degene pa da složimo te kockice.
Troslojnoperfeks-omnidispelizacija i najmanjeg daška odstupanja od neozbiljnosti, jer narod smo gorko napaćen i drugo nam ne preostaje do da se zezamo, jedemo drvenim dvobodnim vilicama na dvoru, dolazimo s' posla u 13:00, proklinjemo selektore strane plaćenike, dodolamo nad potrošačkom korpom dok dojimo džep kladioničarskih magnata, šparamo za dobra kola na uštrb dobre hrane i boljih pelena. U tome smo najbolji, i Srbija znači Guča, znači Bilja Krstić, i u svakoj prilici taj put od seljaka mene ka naivnoj i zatečenoj pripadnosti narodu, masi.
I ko si onda ti da se tu ne zezaš i disuješ narod.
- Nisam ljubitelj rasizma, pa ni latentnog.
- E daj, ljudi su došli ovde da se zezaju jebote, ae pali!
Rečenica koje se seti svaki roditelj, u trenutku kada je njegovo dete napravilo neku glupost. Ova izreka zapravo predstavlja ekstremno tumačenje pravila malo dete mali problem, veliko dete veliki problem.
A:”Šta ima novo? Kako su ti klinci?”
B:”Oni su dobro, al’ meni pojedoše džigericu. Dok su bili mali koliko-toliko su me slušali. Ma, deca su najbolja dok se prave!”
Uzrečica, koja se pojavila negde pre 7-8 godina, kada su na velika vrata pokucale GPS navigacije i Google Earth, a danas se van svakog konteksta prenelo na svako novo tehničko sokoćalo koje se pojavi.
Naime, kada je bombardovanje tek bilo u najavi, većini običnih ljudi su u podsvesti ostale stare crno-bele slike rušenja celih naselja i priče o bombama koje su mete promašivale po nekoliko kilometara. E, sada, iako je i NATO svašta promašivao te nesrećne 1999, generalno, sve što je hteo da pogodi, pogodio je.
Kako majku mu? Gore tri sloja oblaka, a on zvekne nadvožnjak između Zapizdine i Prčilovaca.
E, kada je Google Earth lepo demonstrirao da "setelit" vidi sa 35000 km i goluba koji te je posrao sa nadstrešnice dok si kretao napolje, otvorili su ti se novi horizonti.
I na stranu sve druge teorije zavere, sada je zavladalo uverenje da sve novo što se pojavi ide u svrhu toga da NATO kad zatreba može da pobaca "tomahavke".
Ćale: Sine, daj mi auto-kartu Jugoslavije, da vidim nešto...
Sin: Ćale, daj, edukuj se malo, pola puteva koji su na toj karti se ne koriste već 20 godina. Šta ti treba?
Ćale: Ne znam da li je gotov novi put do Dimitrovgrada, pa da vidim nešto naokolo?
Sin: Sekund
(vadi laptop, otvara "Google Earth").
Sin: Evo, vidiš ovde lepo sliku, satelit snimio pre dva dana da radovi još traju.
Ćale: Setelit!?
Sin: Da. I evo, kao rezervnu rutu ti predlaže da ideš preko Pirota...
Ćale: Setelit... I posle se čudimo kako su nas toliko precizno bombardovali...
***
Miloje: Dragorade, dolazi `vamo! Da vidiš što je moj mali doneo iz Njemačku!
Dragorad: Lele, majke! Kako je to sokoćalo!?
Miloje: To ti je najnoviji televizor! Ovaki nema ni u Beograd! Juče ga je kupio u Nuremberg! Evo, ima i setelicka i intrenet na njemu! Paz`ovo! "Jebem ti mater!"
(televizor se po komandi pali i izgovara "Guten Tag, Herr Miloje!". Ovaj menja kanale mašući ispred ekrana)
Miloje: Hajde, sedi... Vasiljka, donesi nam po kafu! Sad ćemo da gledamo Budnesligu.
Dragorad: Lelelelee... Posle se iščuđavamo što su nas tako precizno bombardovali. Bolje da se ja vrnem da gledam svoj "EI". Moree, ako s zarati oko ovog u Ukrajinu, će prvi Tomahavci da padnuju na tvoju kuću.
Likovi iz blize nam okoline, koji na najmanju varnicu prelaze u pobudjeno stanje, buknu. Pod varnicom se podrazumevaju banalne stvari- bezazleni pogled im upucen, osmeh, to su osobe koje se u obicnoj konverzaciji, na chatu osecaju prozvanim u pricama u kojima nisu ni pomenuti, vrlo cesto- u svojoj masti naravno, su predmet pozude suprotnog pola i mnogo toga jos... Kao takvi su vrlo cesto na vrhu lanca ishrane prozdrljivaca, jer sami sebi "uskacu u usta".
