Reč koja služi za opis nečega što krši ne samo sve zakone prirode već i najjači zakon svake države ustav.
Đozluk : Uh vidi kakve sise ima ona Dunja čoveče, to me zove na natprirodni blud.
Kurajber : Ma 'de čoveče ono je odavno protivustavno. To ne smeš dovesti na slavu jer pragnje postane ljubomorno što ga niko ne gleda.
Đozluk : Daaaaaaaaa, uf al bih je oktroisao ako me razumeš.
Razočaravajući komentar domaćina slave koji zabezeknuto posmatra kojom brzinom njegovi ortaci grabe i pustoše slavsku trpezu. Šta god da iznese na astal nestaje istom brzinom kao oslobedjeno mesto u punom autobusu GSP'a.
Ortaci (gladna stoka prim. aut.) su se žestoko pripremali za ovaj trenutak. Slabo se jelo, malo se kretalo, nije se trošila energija do ovog svečanog trenutka kada treba da pokažu svu svoju halapljivost. Priča prestaje, čuju se samo kratke reči pohvale domaćice ili potražnje ponestalih namirnica.
Ortak1: Mare, obrni sarmu kad si na nogama... :mljac mljac mljac....:
Ortak2: I pohvali domaćicu u moje ime.. :mljac mljac mljac.....:
Mare: Tako ste žedni smrti i pustošenja.
Ortak3: Šta ti je Mare, doživio si prosvetljenje ?
Mare: Braćo neumoljiva, borci neumorni..
Ortak2: Vo imja oca, jesi ti duvo nešto pred slavu ?
Ortak1: Nemoj mi sad te patetike, nego pragnje na astal.
Ortaci: JAŠTA MOREEE!!!
Mare: Evo ide.. (u sebi: Doći ću i ja kod vas, ima 5 dana da ne jedem pre toga)
Vrhunski odjeb nasrtljivog konobara koji pokušava da vam za ručak uvali ribu za koju nikad niste ni čuli, a kamoli probali.
-Dobar dan gospodo, šta mogu da vam ponudim danas? Neki aperitriv možda? Imamo divne likere koji savršeno...
-Pivo, hladno ko taštino srce, i požuri!
-Pivo stiže, za ručak nešto? Upravo danas smo dobili direktno sa jezera Iri samo za odabrane goste Aplodinotus grunniens koja se služi na...
-Alo decxko, da je riba dobra vuk bi skak'o u vodu, a ne u torove! Daj ti nama jagnjetine, a može i pragnje ako imaš.
I šopsku, plus par svežih ljutih!
I pivo!!
I požuri!!!
Bog domaćinluka i gostoljubivosti u slovenskoj mitologiji, najčešće prikazan kao čiča u belom ogrtaču i jašući belog konja, s početka uglavnom vezivan za običaje i verovanja u istočnoj Srbiji, odakle se kao zaraza kasnije širi na ostatak Srba i Srbije i stvara pomahnitalo čudovište danas poznato pod terminom ortodoksni srpski domaćin iliti OSD (obavezno brkati sa dijagnozom "opsesivno-servilna-dileja").
Da se ne razumemo pogrešno - gotivan je osećaj kada ugostiš neku dragu osobu i podeliš sa njom trpezu, krov nad glavom, ženu, šta ko ima. Lep je osećaj i kad tebe neko srdačno dočeka u svojoj kući, pa krene da ti ugađa k'o da si doš'o da mu prosiš u razvoju zaostalu ćeru (imena Dobrila)...al' ako sve to pređe granice normale pa ljudi počnu da dižu kredite za Slavu, dečje rođendane, rendom okupljanja, da u kuću zovu daleke rođake, predaleke poznanike i čitače struje samo da bi pred njih izneli pragnje i slanu tortu...e to onda, rođače, ali ič nije gotivno, ma koliko god ta slana torta bila predrkana. A bila je, jeste i biće dokle god postojala pavlaka da joj da njen jedini ukus.
Sve u svemu, istina u celoj priči je da smo mi, savremeni idolopoklonici Radogosta (ili Radegasta, što mu dođe još jedna od brojnih varijacija na njegovo ime), od originalne zamisli "mia casa e su casa" i tradicionalnog dočekivanja putnika-namernika sa hlebom i solju, sekirom i ključem od kuće - gde je svaki od navedenih "ajtema" simbolizovao jedan segment odgovornosti domaćina za pridošlicu - pretvorili ideju gostoljubivosti u ispašu za sopstvenu sujetu...sa svim suplementima za dodatne komplekse, razume se. Jer pred prijatelja a pogotovo pred neprijatelja će se za jedno veče izneti sve iz frižidera i skinuti sve sa tavana, a sutradan će ukućani zobati klot pasulj i tražiti zakrpe za ionako već rupičast kućni budžet.
Samo da se Radogost ne naljuti, zlu ne trebalo.
- Pa ti uopšte nisi normalan, idiote jedan!
- 'Ajde, ženo, ćuti i 'vataj ga za prednje papke...
- Aman, čoveče, šta si doneo to smrdljivo prase u kuću, prijaviće nas neko, znaš kakvi su Nemci?!?
- I to me zabole baš, gosti moraju nešto da jedu...
- Ti "gosti" misle da dolaze samo na piće, kretenu, par kolega iz produkcije koje i ne poznaješ!!
- Pa treba da se obrukam, šta? Da ne pominjem Radogosta i njegovu belu kočiju...
- Rado-koga?? Šta pričaš ti, bre?!
- Ma pišemo nešto na Vukajliji, nemoj sad i za to da me jebeš...
FANTAZI KOMPETIŠN
Pomalo arhaičan izraz za hranu koja se zaglavi u dušniku. Kada se neko zagrcne, počne da krklja, iskolači oči i krene u bitku za svaki gutljaj vazduha, stari stručnjaci za anatomiju, uglavnom babe i dede, kažu da mu je ''otišlo na stranu''.
-Jesi čuo da je Cale u bolnici?
-Uf, nisam. Što jebote?
-Pa na slavi juče, riblja kost mu otišla na stranu.
-Ajao, pa zar je toliko zajebano?
-Ma nije on zbog koščice u bolnici, već zbog pijanih kumova.
-Ne kapiram...
-Pa dva silosa skočila da ga spasavaju udarcima po leđima. Em mu nisu izbili kost, em su mu tri rebra napukla.
-E zato ja ne volim te posne slave. Šta bre kod pragnjeta može da ode na stranu?
-Ništa, samo klizne.
-A ako malo i zapne, gutljaj špricera ga vrati na pravac, i vozi dalje.
-Amin...
Izraz nastao u Vojvodini. (od mađarske reči falat-zalogaj) Brzo i neumereno i velikim zalogajima trpati hranu u usta. Ili nešto drugo...
-Odvukli ste pijanu Cacu štreberku na gajbu?
-Aha...
-Nevera. Malo njih se može pohvaliti i da je za sisu ufatilo, a kamoli nešto više. Pa Caca je štreberka i svetica.
-Brate, Caca je nekad bila svetica.
-Alal vam vera. I ko se osevapio?
-I ja i Šaja.
-Ne seri?
-Aha, al imala je mendžu pa nije dala penetraciju, al nam je zato poduvala za medalju.
-Ložiš me zato što sam je jednom iskulirao? Priznaj...
-Tebra, kad je uzela kite u ruke i krenula da falata. Mislio sam da ću da prsnem. Trpa jaja u usta, pa vićgla, pa sve naizmenično. Ne zna gde će pre. Lu-di-lo! Takvo falatanje nisam ni na svadbama video, kad iznesu pragnje.
-Majko mila! I?
-Dal treba da ti kažem da nismo isprskali tepih?
-Guta?
-Jok, ti gutaš...
-Idem ja!
-Kuda jadan?
-Pa kod Cace!
-Stani puška te ubila! Pa tek si sa robije izašao!
-Bole me kurac! Falataće i meni, nezvao se ja Šilja!
Napraviti zvuk pucketanja u usnoj duplji uz pomoć jezika i gornjeg nepca. Obično se dešava nesvesno, kad poželimo nešto. Coktanje je primetnije i glasnije kad nam krene voda na usta.
Kad se kaže ''coknuo na nešto'' sve je jasno.
-Zvali me žuti na otvaranje nekakvog ''Kluba za širenje europskih načela i sanaciju kulturoloških razlika''. Sve to finansirano iz nekih čudnih fondova i pod pokroviteljstvom raznih NVO-a i tako tih. Ma znaš već o čemu ti pričam...
-Znam. I kako je bilo?
-Ono što se kaže, na nivou. Šampanjci, kokteli, neka jela za koja nisam znao ni kako se zovu ni od čega su, pa neke lignje, dagnje, kurci-placi, al ništa pragnje.
-Jebeš to onda.
-Ma da. Kakva su to jela kad na ništa nisam coknuo? Al sam se zato nakačio na neki šampanjac. Sve mi donose neke male i uske čašice, ma nema ni gutljaj u njima. Moro sam da jurim konobara sa onom tacnom i repetiram. I trajalo bi to do sitnih sati da me nisu zamolili da napustim proslavu.
-Što?
-Pripišalo mi se otog šampanjca i odem da šoram, a zamnom uđe neki flafičasti aktivista i stane kraj mene. Vidim ja da mi on bleno u kitu, al kontam da svi muški krišom gledaju i mere jedni drugima ćune u streljačkom stroju. Ništa, šoram ja i dalje, al kad mi je bratac na kurac coknuo jezikom, e tu sam već morao da ga nabodem.
Mesto iz mašte gde je bleja konstantna, i ništa drugo osim nje ne postoji.
- Mutombo, de si krv ti jebem crnu.
- Komašine Babajaro, pa nema te ovih dana. Gde si ti, jebem ti tetkino mleko? Ocemo popijemo neš?
- Ma nije mi se izlazilo napolje. Nece se popne temperatura preko 33. Mogli bi da zalijemo malo. Evo imam domacu kokosovu rakiju. Ispekoh je pre 5 dana. Prži dušu. Posle će svetlimo na plaži dok budemo okretali pragnje.
- Sipaj mi pun kokos!
- Živeli! Nego, kakve su one nove belkinje što su stigle ? Ja tek sledeće nedelje dobijam prvu.
- Dobre su matori. Nisu kao one stare iskusne, ali imaju veće sise. Strpi se, ima ih dovoljno. Svakome po 3.
- Do jaja. Slušaj, sedećih mesec dana mi je slava...
- Ooo srećna slava domaćine. Daj reci šta treba ?
- Ma da nabereš malo onih začina tamo, znaš. Samo da se ne navučem, čuo sam da ljudi imaju probleme sa tim...
- Ma ne se brineš crni brate. Vidi mene, svaki dan varim i još se nisam navukao. A puca mi kurac.
Bleju prekida iznenadna zvonjava mobilnog.
- Brate, moram gajbi. Zove Nevenka. Gotov suljpa a i da me ne uvati gužva na Gazeli...
- Ajde Babajaro, sutra na istom mestu u isto vreme, idemo na naše ostrvo snova. Ponesi dva pakovanja teleporta.
to je finalni deo duge i mukotrpne posti kada moras da od ponoci do cetiri ujutru kruzis oko crkve (pokusavajuci da odrzis svoju svecu upaljenu uprkos kisi i vetru)i stojis u crkvi i ponekad zapevas ono sto znas od liturgije. a na kraju ide pricest koju si jedva docekao samo zato sto nakon nje dele naforu i crvena jaja ispred crkve. a onda sledi kucanje jajima, pa kad polupas jaja oljustih ih i posolis (so nosis zbog prethodnih godina kada si zalio sto nemas so da malo zacinis jaja). onda trk kuci da se najedes ko svinja a u stvari ne mozes skoro nista da pojedes od onih jaja i navike da malo jedes zadnjih 48 dana. legnes u 5 ujutru i probudis se u 12. i onda posle se vi mislite da li je sve ovo vredno truda.
11:30
mika:ae pero ce idemo na nocnu, vec treba da krenemo?
pera: idemo, bre!
12:15
pera:dokle vise bre da kruzimo? ova sveca mi se ugasila 55 puta ne mogu vise brate!
mika: shhhhh!!!
01:00
mika:evo bre pero ulazimo prestani da se zalis vise, to je za boga.
pera: kazi to mom zaledjenom dupetu.
01:45
mika:gospodi pomiluuuuj!
pera: uuuuuuj!
02:15
pera: brate kad ce vise ova pricest crkavam ovde!
mika: evo sace strpi se jos sat vremena.
03:00
pera: mikoooo! gde ode bre ti tamo? treba se proguramo na pocetak!
mika: evo dolazim!
03:15
pop: hristos voskrese!
pera i mika: vaistinu voskrese!
03:30
mika: oce blagoslovi! (uzima naforu i jaje od popa)
pera: pope daj ovamo to! (uzima naforu i jaja iz cinije)
mika:ce se kucamo pero?
pera: naravno! ujeee...polomi mi jaje!
mika: uh samo kad bih jos imao so da zacinim ovo malo!
pera: (vadi iz dzepa solnik) evo brate! ja mislim na sve! prosle godine sam hteo da umrem za so a ove cu se najedem lepo!
04:30
pera: uhhh! kako je slasno ovo pragnje dobro! ko li ga napravi?!
mika: ne znam brate ali ja ne mogu nista vise da pojedem.
pera: kako bre to? pa nista skoro ni nisi pojeo!
mika: ma znam, nego od ovog posta naviko da malo jedem. ne moze organizam da mi izdrzi toliko hrane odjednom.
05:00
mika: odoh ja brate da spavam.
pera: ae, idem i ja ceo dan sam na noge.
12:00
-neki kucici se razlajali tacno pod prozor-
pera: urgh! ko vas rodi takve?! da bog da postili uskrsnji post!!
Nije zlato sve što sija. Ovo baš važi za sjajne ganc nove podmazane testere na pilani.
Jebeno je zarađivati 'ljeba na pilani. Ima kora k'o godova. Ipak, nisu svi isti što rade, nije svačija muka ista, nit' je isti karakter.
Pomoćnik - Beda neopevana, ali i ne mora da bude. Ima gi razni! Od tatinog sina, svršenog autolimara, koji mora da odradi deset rata za askonu, koju mu je kupio stari istovremno dok je plaćao maturski kod lokalnog geometra, pošto mu sin neprepravljeni nikad zapravo i nije savladao tablicu množenja, do NK siromaha što živi neđe u tri pičke materine, đe se ljudi krste kad vide kola, i ima do posla 2 sata pješke i sat i po biciklom.
Glavni na testeri - Ima deset godina staža, a obrazovanje i nije važno. U kući troje gladnih usta, i valja to prehranit'. Neće taj da potroši, al' zato kad se dočepa rakije i pive nema milosti. Od prstiju ima skoro sve, al samo do pola, jer, dekada nije malo. Ima Fiata ili kadeta kocku, na plin! Oni malo šlihtersatiji primjerci, ili oni kojima žena radi u STR "Plata 300 maraka", imaju i za golfa dvojku 1.6 motor.
Predradnik - Mrcina od čo'eka. Loš i drugima i sebi. Nikad se i nije ženio. Na pilani je odrastao. Alkos godinama. Ima Kadeta suzu sportaka, ili mercedesa stoosamdesetku. Glavni je u kafani, voli slagat' više nego kruva jesti. Kako bi on inače i drugačije mogao sa radnicima? Kako bi mogao da ih valja za dnevnice koje ne da gazda? Ko bi drugi objašnjavao radnicima da je slaba naplata, dok gazda sedmično pojede jedno pragnje sa šumarom i milicijom.
Vozač kamiona - Svaka ozbiljna pilana ima kamion, šticara. On dovozi trupce i odvozi građu. Kao i svi vozači, najpametniji je na svijetu i uporno ponavlja da je otišao selen balans štangle na zadnoj osovini, da su gume preturile stoosamdeset 'iljada. Stomak otegao, žena u kući s djecom, zna ga svaka kafana u okrugu, oči su mu više plave nego normalne, tipični je kavgadžija. U firmi je idol pomoćnicima, pošto njega boli kurac za sve, i ne smije mu ništa ni predradnik ni gazda i borac je za prava radnika, i prvi zove turu kad se pije, a u stvari je samo mustra koja krade gorivo i građu kad je prilika.
Gazda - Skorojević tipa alfa seljak. Pare je stekao dok je švercao kupus iz Bijeljine.Auta mijenja k'o čarape. Kuka k'o sinja kukavica, a ima i ne da. Od plate zakida, da bi mogao da kocka. Godišnji ne daje. Malo mu je 15 radnih sati. On je žrtva u svojim očima jer, tobože, jebu ga i radnici i država. Istina je negdje na sredini pošto i on jebe oboje. Stomak mu je do pola astala, ima sat od šesto evra, smeđu kožnu jaknu i kaubojke čizme. Lovac je naravno. Žena mu je pomodarska seljančura teška, a on usput jebe mladu apotekarku kojoj kupuje sve što ona traži.
PS
Na pilani đe Krajišnik radi i kuja bi krepala od gladi.
