Bog domaćinluka i gostoljubivosti u slovenskoj mitologiji, najčešće prikazan kao čiča u belom ogrtaču i jašući belog konja, s početka uglavnom vezivan za običaje i verovanja u istočnoj Srbiji, odakle se kao zaraza kasnije širi na ostatak Srba i Srbije i stvara pomahnitalo čudovište danas poznato pod terminom ortodoksni srpski domaćin iliti OSD (obavezno brkati sa dijagnozom "opsesivno-servilna-dileja").
Da se ne razumemo pogrešno - gotivan je osećaj kada ugostiš neku dragu osobu i podeliš sa njom trpezu, krov nad glavom, ženu, šta ko ima. Lep je osećaj i kad tebe neko srdačno dočeka u svojoj kući, pa krene da ti ugađa k'o da si doš'o da mu prosiš u razvoju zaostalu ćeru (imena Dobrila)...al' ako sve to pređe granice normale pa ljudi počnu da dižu kredite za Slavu, dečje rođendane, rendom okupljanja, da u kuću zovu daleke rođake, predaleke poznanike i čitače struje samo da bi pred njih izneli pragnje i slanu tortu...e to onda, rođače, ali ič nije gotivno, ma koliko god ta slana torta bila predrkana. A bila je, jeste i biće dokle god postojala pavlaka da joj da njen jedini ukus.
Sve u svemu, istina u celoj priči je da smo mi, savremeni idolopoklonici Radogosta (ili Radegasta, što mu dođe još jedna od brojnih varijacija na njegovo ime), od originalne zamisli "mia casa e su casa" i tradicionalnog dočekivanja putnika-namernika sa hlebom i solju, sekirom i ključem od kuće - gde je svaki od navedenih "ajtema" simbolizovao jedan segment odgovornosti domaćina za pridošlicu - pretvorili ideju gostoljubivosti u ispašu za sopstvenu sujetu...sa svim suplementima za dodatne komplekse, razume se. Jer pred prijatelja a pogotovo pred neprijatelja će se za jedno veče izneti sve iz frižidera i skinuti sve sa tavana, a sutradan će ukućani zobati klot pasulj i tražiti zakrpe za ionako već rupičast kućni budžet.
Samo da se Radogost ne naljuti, zlu ne trebalo.
- Pa ti uopšte nisi normalan, idiote jedan!
- 'Ajde, ženo, ćuti i 'vataj ga za prednje papke...
- Aman, čoveče, šta si doneo to smrdljivo prase u kuću, prijaviće nas neko, znaš kakvi su Nemci?!?
- I to me zabole baš, gosti moraju nešto da jedu...
- Ti "gosti" misle da dolaze samo na piće, kretenu, par kolega iz produkcije koje i ne poznaješ!!
- Pa treba da se obrukam, šta? Da ne pominjem Radogosta i njegovu belu kočiju...
- Rado-koga?? Šta pričaš ti, bre?!
- Ma pišemo nešto na Vukajliji, nemoj sad i za to da me jebeš...
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.
Moj naklon...:-)
ko-či-ja be-la a ko-nji vra-ni prokleta kočijo staniiii btw u dahu pročitano
Odlično objašnjeno. Radegast zvuči poznatije ali bolje što je u naslovu Rado-gost.
A primer... Džek Nikolson sa svojom prema-lepim-srpskim-običajima-netrpeljivom gospođom unosi proosca ukuću.
bravo +++
Radegast je najbolje čehoslovačko pivo koje sam pio u Čehoslovačkoj.
https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/236x/d1/04/e0/d104e08ec6be2bb75d18418a9e6b8802.jpg
Fino i duhovito. Bravo!
Što jes jes. Mora patrik, baš mi se dopalo :)
Ono, gospođa je netrpeljiva po službenoj dužnosti:)
I ovo je zabavno. Top 3 na takmičenju. Moglo se izbeći ovo interno u primeru... a i ne mora :)
Još kad bi se znalo da sam tu polovinu praseta pekao u turskoj pekari...pa lol
Ali dobri ljudi, čak je gazda jednom za mene napravio naš burek, dakle sa svinjskim unutra hhaah
Ne znam da li je urbana legenda ili se zaista desilo, naime, jedna grupica naših gastosa (u Kaliforniji čini mi se), je pokušavala da proslavi Božić kako bog zapoveda, ali kako nigde u blizini nije bilo farme bili su prinuđeni da prase kupe u prodavnici kućnih ljubimaca. Pošto je prase otpremljeno na onaj svet i dopremljeno na ražanj u dvorištu iza kuće, podigao se gust dim i komšije su zvale vatrogasce misleći da je požar. Nesretnici su morali da privremeno sakriju prase da bi izbegli ogromnu kaznu. Ipak sve se nekako obavilo, prase izvršilo svoju funkciju, kad posle nekoliko nedelja dolazi im ekipa iz radnje kućnih ljubimaca da proveri kako je prase, da li se naviklo na novi dom, da li jede i tako... Ovi naši skapirali da bi bilo krajnje opasno priznati da su prase koknuli, nabili na kolac i pojeli, pa su rešili da slažu da je pobeglo. Kažnjeni su novčano zbog nemara.
Hahhaa, kul priča, nešto u fazonu "ko ne plati na mostu..."
Ovde u Nemačkoj je ok za običaje, praktično smo starosedeoci ali nije ti svejedno za kad pečeš prase u prirodi, uvek od nekud mož diskoči neki drot ili "savesni građanin" sa spikom đe pečat...debili...
Ja ovde svejedno ne mogu, drotovi su lenji, građani nisu savesni, ali kiša ubi:D
У, Профе, још једна одлична анализа нашег менталитета.
Ne moš ko čovek nikog na kolac nabit. Prokleta je Amerika...
I zlato sto sjaaaaaa