Ne zna se tačno šta se dešava u glavi pesnika-početnika, ali je sasvim zasigurno da je tu razum rekao doviđenja svome korisniku. Pritisnut nemaštinom, bedom, tugom, jadom, čemerom, a najčešće neuzvraćenom ljubavi on traži spas u pisanju poezije. Njegovo stvaralaštvo najčešće ne liči ni na šta, skup bezvrednih, patetičnih baljezgarija nabacanih da čine stihove, ali ako počneš da se podsmevaš ''stvaralaštvu'' pesnika-početnika najebao si iz momenta. To ti nikada neće oprostiti!!!
Pesnik-početnik:
''Voliš li me? Ne! Želiš li me? Ne! Da li hoćeš da ti zvezde sa neba skinem? Ne! Da ti pozlatim korake? Ne! Da te na kolenima molim? Da! E onda, marš u pizdu materinu, znao sam da si fuksa!''
Pera: ''Ahahahahahaha, brate, pa ovo je smešno. Napisao si patetike jer te sisata Dragana šutnula? Ajd da bar liči na nešto, a ono gluposti''
Pesnik-početnik: ''Ti ćeš meni da vređaš pesmu napisanu iz dubine duše pizda ti materina'' (Šljus, utoka, metak, glava, lokva krvi, mobilni) ''Halo, policija, upravo sam ubio čoveka. Ulica Vase Čarapića 543a, čekaću vas ''
- Ovo ne pipa ni malo, nisam duvao od oktobra prošle godine i vi mi dajete ovo sranje! Odakle vam bre ovo? - Uzeli tu od jednog klinca iz kraja, jebiga brate nema bolje. - Kako nema? Jeb'o vas klinac, daj da uzmemo od Robija nešto. - Može, ali za jedno dve godine kad izadje napolje. - Odakle bre? Robi robija? - Šta se budiš? Kao nisi čuo za one Irance što ih je prevodio preko. - Sad čujem od tebe. Trgovina ljudima, opa bato. Nego gde je onaj Kifla? Daj da zovemo njega. - Imaš li ti kući televizor? Kifla popio metak... Turiraš nas malo a?
Popularna rima koja prilično jasno oslikava čupanje iz nekog njesra u poslednjem trenutku, tačnije u pet do dvanaest.
- Brate kako si se čupnuo samo da mi je znati? Skupiti dva soma evra za tri dana nije lako. - Ma idi, znaš šta sam sve radio, nevera. Prodao sam lanac, prepadao ljude na bankomatima, ojadio dilera na Ledinama, ma svašta. I skupim ja nekako soma i po, ali nigde još pet glava da nađem, a ovi rekli ili dva soma da donesem ili metak u čontaru. - Pa kako si se snašao? - Spas u zadnji čas. Šanula mi ptičica da su Peki Lopov i neki njegov ortak ukrali neku bembaru i gde je štekovana. Ja otišao tamo, ukrao ukradeni auto i zavaljao ga za pet glavica.
Situacija u kojoj ti pada na pamet enorman broj šta-ti-je-činiti koraka i isto toliko zašto-to-ne-činiti opravdanja. Jednostavno shvatiš da tvoja dilema nosi još jednu lemu, što je čini trilemom koja prerasta u tetralemu i sve tako do jedne zadrigle, debelguze n-leme. Kad se nađeš u pomenutoj, mali milion vrištavih glasova počne da ti skiči u glavi, i svaki je u pravu.
(Insolent je upravo saznala da njena mačka nosi metak u stomaku, koji potiče iz vazdušne puške komšije-mačkoubice.) Insolent: Šta sad da uradim bagri? Kuću ću da mu zapalim, bre! I glas: Ne možeš da mu zapališ kuću, ubićeš nekog, njegovu majku, na primer. II glas: Jok, majka mu je umrla pre nekog vremena, nemoj to da te koči. Nego, ako to uradiš, ubićeš njega. Hoćeš da ga robijaš? Insolent: U pravu si, govnar nije vredan robije. Znači, zapaliću je kad ne bude kod kuće! III glas: Si upamet? A ako se vatra proširi na golubarnik, a? Mogla bi da nosiš one slatke golubove na duši?! A komšije? Insolent: I to što kažeš, komšije ni krive ni dužne. A i kad bi golubovi stradali, bila bih ista k'o on. Ma, samo kad ga sretnem, prebiću ga na mrtvo ime! IV glas: Ma, koga ćeš ti da prebiješ, vidi kakva si... Insolent: Bes pretvara i švrću u zver. V glas: Tužiće te, opet ćeš u ćuzu! Insolent: Ma, boli me kurac. VI glas: A boli te, a? Dobro, kad si tepač, onda se spremi da se tornjaš u aps, profesorka! Ko će posle da te zaposli? Insolent: Istina, majku mu... Ma, jebaću mu sve sveto!!! VII glas: Tu se, draga moja, nećeš najebati. VIII glas: A što ga ne tužiš? Sačuvaj metak posle operacije, da imaju sa čim da uporede. IX glas: Ahahahaha, šta, bre, da radi??? X glas: Šta je briga, dobiće, ima ga odere, ostaće bez dinara. Neće imati od čega da kupi municiju za mačke, jebem li ga u glavu poremećenu! XI glas: Mnogo psujete, deca ovo čitaju. Insolent: Jebe mi se i za decu i za njegove pare. Hoću da đubre pati!!! XII glas: Pa što ne kažeš tako? Poslušaj ti mene - uzmi lepo Belkicu, pa mu pokucaj na vrata, pa kad ti otvori, ti mu je baci na glavu, a Belučijeva će da odradi svoj deo posla. On će da najebe, ona će da odradi manikir i pedikir, a tebi mirna savest. Savest: Dobro da se neko setio da me pozove. Pita li neko mene ovde nešto? Svi u glas: Ne!
Odjevni predmeti geek-a: naočale popularno zvane "tegle", karirana košulja koja je zakopčana do posljednjeg dumića, neka maramica sa cvjetićima u džepu košulje, smeđe kratke pantalone - vehabijski stil oblačenja, crni kožni kaiš koji je omotan četiri puta oko njegovog struka, neki swatch sat na lijevoj ruci, olovka iza uha i terminatorski zubi - aparatić
Fizičke karakteristike geek-a: 56 kg iako ima 17 godina, noge debljine mog penisa, dugi i deformisani prsti od pisanja i korištenja tastature, blijedo lice tako da Kasper izgleda kao Obama u poredjenju s njim, bagavi prsti sa bradavicama zbog prekomjernog stimulisanja spolnog organa, šlaufasti stomak, špicasto lice, veliki kukasti nos, buljave crne oči, tanke obrve kojim bi mnoge djevojke zavidjele, plava kosa koja liči na hrpu nepravilno složene slame, prekratko odsjeceni nokti, upali ubrazi, "guzičasta" brada (brada prepolovljena jednom borom, najbolje dolazi do izražaja kada se ta osoba smije)
Govor tijela klasičnog geek-a: Mahanje rukama - uzbuđenost Brzo treptanje - prisjećanje davno zaboravljene definicije Oblizivanje oko usta - potpuna pozornost prema temi o kojoj se trenutno diskutuje Pomjeranje usana - ponavljanje gradiva u sebi sve dok ne zapamti Diranje genitalija - borba protiv animalizma u sebi Isprazno udaranje prstima od stol - automatska radnja direktno povezana sa kuckanjem tastature do besvijesti Cupkanje nogom - nervoza zbog ispita, strah od "loše" ocjene iako u 99% slučajeva dobije najbolju ocjenu Čišćenje stakala na naočalima - to vam dođe kao predah, bjeg iz realnosti/materijalnog svijeta jer tada ne vidi ništa, gubi se, ne prati konverzaciju sve dok ne stavi naočale na svoju jajastu glavu; a vi naravno morate čekati dok ne obavi svoj maleni ritual Gledanje direktno u oči - neki kažu da je to mit ali zaista geekovi nekada gledaju u oči dok razgovaraju sa vama, to je dokaz da mu/njoj beskrajno značite i da bez dlake na jeziku mogu reći sve ono što misle, pa čak i opsovati u vašem prisustvu Trljanje nosa dlanom - kada geek pokušava da govori neistinu trlja nos - pinokijev sindrom Glađenje obrve kažiprstom - duboko razmišljanje Dlanovi spušteni na stol - potpuna sigurnost u sebe, "sve znam i ne može mi niko ništa" izgled Prekrštene noge - spremnost da se usvoji još x stvari koje mu/joj u životu neće trebati, ali da bi bio najbolji u razredu, mora znati sve što profesor predaje Smiješak - "jebi me ako ne budem znao" ponašanje Čopkanje nosa - razmišljanje o djetinstvu i dogodovštinama koje su mu se dogodile Iznenadni uzvik "Yes" - dešava se kada geek nadjebe sam sebe; uglavnom to je odgovor ili riješenje nekog problema koje je prethodno profesor zadao - i naravno niko osim njega nije uradio zadatak Dlanovi okrenuti jedan prema drugome - molitva upućena Bogu prije ispita jer čak i ako je pritajeni ateista, mora biti siguran da mu neka "veća" sila neće stajati na putu da dobije najbolju ocjenu i po Bog-zna-koji-put dokaže kako je pametniji od ostalih
Odnos geek-a prema društvu i obrnuto:
Dolazi geek ispred škole Siledžija: Ej, žutokljunac, jesi li uradio zadaću iz engleskog ? Geek: J-j-je li m-m-mene pitaš? Siledžija: Da, tebe pitam jadniče. Geek: Jesam, ali ne znam da li bi bilo pametno da.... Siledžija hvata geek-a za vrat, otvara ruksak i uzima svesku Siledžija: Ako pisneš nekome o ovome, ima da ti se najebem keve poslije časa Geek jeca i trese se od straha Siledžija dobija pet iz engleskoj jezika
Izgleda da su ljudi u zabludi kada misle da "Um caruje, a snaga klade valja" .
Tačnije, socijala na alternativno/sub-kulturni način. Radi se o priči osoba koje svoj vituelni stil (način oblačenja) i stanje svesti (moralno/nemoralni životni stavovi) dovode u totalnu konfuziju.
Naime, svaki "alternativac" "običnom" čoveku (osobi koja nije u svim tim podelama, barem ne po stilu oblačenja) deluje kao skup kontradiktornosti i to najviše zbog svog "socijala" stava i nametanja mišljenja da je on (taj neki alternativac) najjadniji među najjadnijima i da on, jadan, ne zna šta će biti sutra.
A stvari stoje ovako: 1) Hip-Hop/Rap socijalac: Osoba koja je fino obučena, tu i tamo neki deo garderobice je kupljen na pijaci ili kod Kineza, ali većinom je to markirana garderobica. Dosta konte izdvaja za dobru muzičku oremu (ako ima "bend" ili ako to radi rekreativno). To nikako nije "zločin", ali, problem nastaje kada ta persona visi u "kraju" sa svojim ortacima, puši "Drinu" (iako ima za Winston) i to da bi naglasio da je socijalno ugrožen. OK, neki vole "Drinu", ali... Priče se svode na teme "raspadanje", "smor", "socijala", "treba mi kinta", "nemam kinte" i td. Umesto da batali foliranje, da bude ono što jeste, on (ili ona) se uživi u stereotip "socijala hopera" i pokušava da bude u nekom kvazi-fazonu koji je isprazan.
2) Metal socijalac: Takve osobe možete videti na "trgu Republike" u BG-u (barem većinu njih). Od mase metalaca i metalki, ova podvrsta se izdvaja po tome što ima ganc novi kožni mantil, nove marinke, vojne pantalone iz "Army" ili "Urban" shop-a, majicu ili duks naručenu od oficijalnog merchendise online shop-a, i verovatno sa gomilom nekih metalnih lančića i ostalih džidža-bidža. Nije ni to "zločin". Promblem je u tome što je sva ta garderoba plaćena velikom količinom novca koji im sigurno ne manja (barem ne njihovim roditeljima). Oni, umesto da budu ono što jesu odlučuju da ostatak svog džeparca potroše na dvolitarke, "otpadajući" na trgu )ili gde već "otpadaju") a onda da svakog poznatog (i nepoznatog) smaraju za deset ili dva'es' dinđži sa sve pričom o nemanju para, socijali, smoru, pa opt o ocijali i tako bez prestanka.
3) Rock/Punk socijalac: Slično kao i kod prethodne dve kategorije, rockeri i punkeri su u nekom socijala/nemam para tripu. Nije Punk ono što je bio, ideja je ista ali druge su godine. Veliki broj pankera i dalje tera "odrpani" stil, "musav" stav ili kako god da se to nazove. Nije da nemaju da se obuku, ali oni namerno teraju priču koja više ne predstavlja bund već samo eho minulih vremena. OK čirokana, to i "futbaleri" nose sada kao extra modni detalj, ali svo to smaranje svega živog svojim "ja sam socijala" fazonom i čekanjem nekog dinara (kao da su najgori cigani koji prose po ulici) od poznanka i napoznanika je zaista jedno teško sranje. Rockeri nisu toliko "socijala attitude" istripovani, ali nisi socijala ako možeš da kupiš Skvajera a ne "limited edition" Fender.
Definicija nije generalizovanje pomenutih sub-kulturnih grupa. Ovo je samo pogled iz jednog ugla na određene pripadnike pomenutih grupacija. To je nešto slično onim ljudima (svako zna ponekog takvog) koji se stalno žale kako nemaju para, a inače im nikada ništa ne manjka. To su osobe koje se žale čak i kada ih ništa ne pitate.
Često kritikujemo naše izvođače zbog debilnih tekstova u pesmama koje nam serviraju iz dana u dan, međutim ni njihove kolege iz inostranstva nisu ništa bolje ali zbog pevljivih melodija ne obraća se velika pažnja na tekst.
Akon ft. Lonely Island – I just had sex Upravo sam imao seks i osećao sam se sjajno, žena mi je dozvolila da stavim svoj penis u nju...
Rihanna – S&M Jer možda sam loša ali sam perfektno dobra u tome, seks u vazduhu, nije me briga, volim miris toga, štapovi i kamenje mogu mi polomiti kosti ali lanci i bičevi me uzbuđuju...
Lady GaGa – Judas Kada me pozove ja sam spremna, praću mu noge svojom kosom ukoliko je to potrebno, oprostiti mu kada njegov jezik laže kroz njegov mozak, čak i posle 3 puta on me izdaje...
Bruno Mars – Grenade Uhvatio bih granatu za tebe, rukom bih krenuo na oštricu za tebe, skočio bih pod voz zbog tebe, znaš da bi za tebe uradio sve, prošao bih kroz sav ovaj bol, primio bih metak direktno u mozak, da, umro bih zbog tebe, ali ti ne bi uradila to isto...
Jedna od stvari koje sam, u cilju očuvanja kusura od poslednjeg frtalja samopoštovanja, zabranio sebi posle 5. oktobra, dana za koji sam mislio da ću ga, sa ponosom, do izlizavanja, prepričavati praunucima, a već sada, 13 godina kasnije, kada me deca pitaju: “Ćale si bio pred Skupštinom petog oktobra?“, odgovaram: „Vam ja baš ličim na kretena i političku budalu?“. A ne da ličim – pljunuti! Izlazak na ulice... Postoje dva osnovna značenja ovog pojma. Onaj dnevni, obični, ne’erojski, predstavlja svakodnevnu rutinu uličarki, pandura, uličnih svirača, skupljača đubreta, uličnih čistača, vozača gradskog prevoza, uličnih pasa, taksista, ajmoženegaća, prosjaka i ostale bratije koja „leba sa asfalta jede“.
U onom drugu značenju, onom o kome se ovde radi , u kome se ulice pretvaraju u „politički korzo“, „revolucionarnu scenu na kojoj se vlast valja ulicama“ i „laboratoriju za instant pravljenje Ostrva sunca“, izlazak na ulice predstavlja povremenu političku aktivnost Srba sa uvek istim – katastrofalnim ishodom.
Puno buke, besa, polomljenih ruku, nogu, pokradenih patika i jeftinih patetika, razlomljenih izloga i zgaženih iliuzija. I to je tako, neće se Srbija ‘leba najesti sa ulice nego sa njive... Ali ne vredi, Srbinu je evolucija smorena, pali ga revolucija, voli Srbin da se čegevariše. Posle kuka kada naograiše.
Džabe je Bog Srbinu u poverenju rek'o, sedmog dana geneze, kad kod Srbina zasedoše da odmore od stvaranja sveta: „Vidi, opravismo ga ovako kako ga opravismo, nemoj ga prepravljaš, ljubim te ko Boga. Drag si mi Srbine, ali sidi di si, za ulice nisi...“.
Ma, nema bre šanse da više izađem... Kvota da opet izađem na ulicu da se borim za neki palackurac ne postoji, n-e p-o-s-t-o-j-i. Sigurica, imaš dojavu od mene, imam pravo bar svoj život da namestim.
Što, da neću opet da šetam k’o ludak protestvujući što mi jebu kevu, a da sutra gledam kako mi oni iza kojih sam se šetao na redaljku, tovare onu iz čije sam se pičke u ovoj pizdi materinoj rodio. Oću, ali znaš kad. Ma nikad bre, nikad bre više, niiiiiiiiiiiiiikad. Evo mi kurac ovaj moj izjebani i razočarani!
Izlazili smo i 27.marta i bolje grob i bolje rat, i dobismo oboje, a sve ustvari bilo da ga Hitler manje trpa u Englesku bulju i da što više pretovari nama. I Trst je naš, pa na ulicu, a posle mi bratu od strica u trbuh Janezi poslali metak zahvalnosti, dok je na stražarskom mestu jeo suvi jebeni dnevni obrok. I Tita na ulicama dočekivali svaki put kad se ovaj od nekog ljudoždera nepojeden vrati i novu autonomnu pokrajinu u Srbiji napravi.
Za Slobu tek ludnica. Svaki dan na ulicama hiljade, odjeci i reagovanja. Niko ne sme da vas bije. Do devetog marta, a tada nam stiglo i pojačanje na ulici. Tenkovi. JNA. A ona lisica od Vuka, nije on tada na ulici bio. Na ulici ostala sama ona riba sa tri prsta, a pička se sakrio u rekvizitu Narodnog pozorišta.
A tek Čeda, čuvar vatre, kupac Fidelinke, dramski pisac i europejac, više mu vredi guma jednog džipa od mog života, a ja k’o mladi dresirani majmun, danima za njim. „Mlado je dete, vidi kako mu sijaju oči, ovaj ne ume da izda.“ O Bože, kakva sam ja budala bio.
Za peti oktobar bi danas strelj'o. Ne amnestiram nikog. Ni sebe. Osim ono dvoje što su poginuli. I Džoa bageristu. I on je, da se razumemo, idiot kao i mi, ali ne mogu mu zaboraviti kada roknu viljuškom od bagera u RTS. Sreo ga jednom, svratih ga u Paun kod Štajge, opasno se ubismo. Do jutra nismo politiku pomenuli.
Kažem ti, za 5. oktobar bi strelj'o. Da opet gutam suzavac da Marović kupi još jedno ostrvo, da Otpor izvesti USAID u Budimpešti o "uspešno realizovanom projektu", da dobijam batine, a da me danas Dačić u svet vodi. Beograd je svet, ma je li Boga ti, Beograd je svetska budala - koga je sve na vlast dovodio.
Ma, muka mi kad se svega setim. Život mi prođe čekajući izlazak govnjave motke na ulicu, a svaka iza koje sam stao u dupe mi na kraju uđe, a ne njima po leđima. Zato više na ulicu ne izlazim ni kad sportiste dočekuju. Kad kažem dosta, onda je dosta. Mada, mamu mu jebem, nekad mi neka čudna jeza krene niz kičmu kad prođem kroz Kolarčevu. Kao da opet čujem pištaljke, pričini mi se pokojni patrijarh Paja kako vodi moleban, a mi da svršimo od sreće kad se njihov kordon sklonio...
I neću, nikad više neću, ma da nas pozovu i povedu zajedno Štulić izjebani Džoni i Obilić jebeni Miloš. Ni da je Princip Gavra portparol protesta!
Jedino ako ova generacija naše dece ne krene. U njih još verujem. Ako oni krenu eto i mene trećepozivca. Još čuvam pištaljku. Pored čuvarkuće, u čaši što sam je iz Skupštine uzeo petog oktobra.
Dobro jutro. Nije jutro, još nije svanulo. Četiri su sata. Kako misliš nije svanulo, sunce je tu? Sanjaš, srce. Brzo, uštini me. Aaaaaaaaaa, ne toliko jako, debilu. Stvarnost je ipak. Bol je prisutan. U liftu smo, na kom smo spratu, da ne kažem nivou. Četvrti. Treći. Četvrti, pogledaj dugme. Ipak treći. Idemo gore, ne idemo dole. Šta se ovo dešava. Gore ipak idemo, stairway to heaven... lift to heaven he he. Nije vreme za šale, pogledaj, vrata od lifta su otvorena. Bol izlazi iz onih ljudi, materijalan je i crven. Ljudi lete, vidiš li ti to. Ne lete, sede. Ljubavi moja, idi kod očnog. Gigović je onaj dobar, malo je skup ali nema veze. Dobro, nema veze. Ćuti i vozi se. Pogledaj ovu tamu, mora da smo se spusitli u podrum. Na vrhu smo, vidiš ovaj izlazak sunca. Zora je konačno. Zoki Zoro Zorule. Ti si lud srce, na čemu si jutros. MDMA, ti draga? Strejt. Kajisija jutros na gladan stomak. Uh. Da. Vidi, stvarno smo gore. Pa to ti pričam. Hoćemo li dočekati zoru, nismo baš odavno. Lep je pogled? Hoćemo, ako opet ne nestaneš. Pa ja ne nestajem, nikad i nisam. Uvek sam tu uz tebe. Nisi, i sada već blediš. Ali ja sam tu, deo sam tebe. Kako to ne shvataš. Uvek ću biti tu. Umri. Neću, ne možeš bez mene. Umri. Ako ja umrem, umrećeš i ti. Ja sam ti, ti si ja. Mi smo mi. Kapiraš? Vlado Georgijev. Šta? Ništa, hajde, nestani, nije problem da i ja odmah za tobom pođem. Dobro dragi, idem. Eto i mene. Hoćemo oficirski, po metak? Da bude ko na fajt klabu? Aha, znaš da ga volim. Hajde, ja ću prva. Čuje se hitac, mrtvo telo kovrdžave devojke pada pored momka, krvi nema - zašto ne znamo AAAA KURVO, ZAJEBO SAM TE. ŽIV SAM A TEBE KONAČNO NEMA... ŠTAAAAAAAAAA... :Pada mrtav:
-Opet ga baca? -Izgleda. -Sad će boca za tebe Markovićka, samo se smiri. -A vidi jeee, hoće da se oslobodi, pa ručice su ti vezane srećice. Znaš li gde si? -JEBAĆU VAM MATER. -Ubrizgavaj. -Lepo spavaj srce.
Drugar koji svaki svoj virtuelni neuspeh pravda rečenicom ,,Laže igra'', uz konstataciju da je kriv kompjuter, a ne on.
LI: Daj, bre, skontaj ovo sranje. Kako laže igra, jujuju. Aj sad realno ljudi otkad je ovo penal? -Eh... Otkad je izmišljeno da se fudbal igra nogama, a ne rukama...
LI: Ne mogu da verujem da sam opet zadnji... Znači laže igra dvesta posto,ccc. -Brate, aj skontaj da ne možeš da voziš kroz zidove, nije ti ovo Kasper i drugari...
LI: Opet sam zagino. Braćo, ovo stvarno nema smisla, laže igra, jebe me u zdrav mozak. Katastrofa, ne mogu ni da se zabavim... -Jebote dobio si hed-šot šta je sad problem? LI: Čuj njega šta je problem! Pa pogledaj malo čoveče! Metak pod tim uglom mi ne bi zakačio vitalne organe, igra laže i... -Ma nosi se i ti i tvoji vitalni organi u tri pičke materine!
