Beogradski sleng 21. veka. Jedna od onih reči koje su se na potpuno spontan način uvukle u naš svakodnevni govor i postale nezamenjlive na jedan, gotovo opsesivan način. E sad, iako se oko akademski preciznog značenja iste naši istaknuti morfolozi, etimolozi i ostali olozi zvanično i dalje spore, ostaje nepobitna činjenica da ona ipak predstavlja eufemizam za nešto negativno, loše, možda čak i ZLO ( :dijaboličan smeh u pozadini: ) a to je, meni barem, sasvim dovoljno. Pomenutu reč, razume se, nikako ne treba brkati sa reči ''smor'' koja se koristi u potpuno drugom kontekstu a i nema ista slova. Doviđorno.
SLOŠ je kada nemaš pare a trebaju ti.
SLOŠ je kada nemaš pare a NE trebaju ti
SLOŠ je kada ti umre baba.
SLOŠ je kada ti umre baba a nedostaju ti NJENE PALAČINKE.
SLOŠ je kada ti pukne a ne voliš je.
SLOŠ je kada ti pukne a voliš je.
SLOŠ je kada strateški praviš jedno dete a ispadnu blizanci.
SLOŠ je kada ti je muka od pokvarenog jogurta.
SLOŠ je kada ti je muka od svega.
Futuristička naučno-popularna emisija koja je počela sa emitovanjem '85. godine prošlog veka, čije je ime bilo mač sa dve oštrice; iako je u početku zvučalo veoma fascinantno i ubrzo joj izgradilo kultnu bazu gledalaca, (uz pomoć odličnog programa), sva ta slava isparava 15 godina kasnije, kada je STVARNO posle 2000. i nepromišljenost u apelu imena na duge staze izlazi na videlo.
Inače, obično je tema bila tipa automobili budućnosti koji voze sami, robot-sluga koji razume ljudski govor i svira čembalo, avion na jogurt, kompjuteri na kojima možeš da gledaš filmove... mnoge od stvari su se zapravo obistinile, što je ovoj emisiji dalo dodatni autoritet, ali avaj...
Teranje Vukajlije da psuje i priča na raznim jezicima alkopušačkim glasom.
Vukajlija odgovara: "Tačno, ali ...
...je riba koja život doživljava daleko složenije od nas (zapravo ne, ali joj kompleks stidnih dlaka obrazuje budžu koja kroz farke ostavlja vizuelni efekat nalik onom kakav ostavljaju muda, pa je se plašimo), i to joj daje za pravo da:
- Se ne školuje
- Se ne kupa
- Se zove na stranom jeziku
- Se ne brije (osim onih dlaka ispod očiju)
- Ne radi
- Ne radja
- Ne stvara (što bi se nama smrtnicima učinilo podrazumljivim za nekoga ko se izjašnjava za umetnika)
- Ubacuje u govor engleske idiome a la Del Boy francuske
- Zavodi teror i dominaciju nad pripadnicima nižih vrsta (koje se kupaju, zovu Milica/Jelena, rade, studiraju, imaju decu, uvažavaju sagovornika...)
Ja: Latice, jel' to tebi baš pravo ime?
Dragojla Svirepić: Šta te boli kurac!
Jedna vrsta licemerja. Jedna osoba/organizacija/etnička grupa/država se žali na neku stvar (tekst, delo, govor) i svim sredstvima se trudi da tom aktu stane na put. Sa druge strane ta ista osoba/organizacija/etnička grupa/država radi upravo iste ili slične stvari (u malo drugačijem i pasivnijem obliku, ako ne i još gore i eksplicitnije i besomučnije).
Za jednu stranu ono što oni rade ne valja ako druga strana radi to isto. Time kreće prepucavanje, otvara se gomila pod-tema i cela stvar dobija značaj koji joj najvećim delom uopšte ne pripada.
Izraz koji upućuje prodavačica u prodavnici nekoj osobi, za koju ima toliko lošeg mišljenja i gađenja, da jedva čeka da se ta osoba skloni sa očiju doticne. Ali ne može sad tu da upotrebljava psovke i ružne izraze, jer joj ne priliči. I onda, ovako na kulturan i fin način želi da stavi tom čoveku do znanja da nije poželjan. Uz taj njen govor obično kroz pokret ruku pokazuje i nervozu dok otkucava i na način na koji izgovara cenu, želi da stavi čoveku do znanja da želi samo da što pre zavrsi s njim i da si čovek ode.
Tokom I svetskog rata komandovao je 2. bataljonom, 10. kvadrovskog puka, tokom odbrane Beograda, 1915. godine.
Kada se vojska povukla iz Beograda i započelo je potpuno povlačenje iz vojske i naroda, što će kasnije biti poznato kao "srpska golgota", on i njegovi vojnici su ostali da obezbede odstupnicu, i da svojim životima uspore napredovanje Austro-Ugara i Nemaca.
Kada je već bilo očigledno da je prestonica izgubljena, a kada je moral vojske bio potpuno uništen, major Gavrilović je svojim govorom pozvao svoje vojnike na taj poslednji juriš... poslednji prkos nadmoći protivnika... I skoro svi su izginuli...
Ali je kranje osvajanje Beograda udružene snage Nemaca i Austro-Ugara koštao skoro 10 000 vojnika.
Sam Gavrilović je bio teško ranjen, ali je preživeo...
Doživeo je kraj Drugog svetskog rata, koji je proveo u nemačkom koncentracionom logoru, kada se vratio u Beograd, i grupa idiota ga ubila zato što je bio u gardiskoj uniformi... jer nije imao ništa drugo da obuče.
Ironično, mnogi "komunistički" zvaničnici koristili su njegov govor, uz cenzuru, naravno, izbacujući "Živeo Kralj!".
-----------------------------------------------------------------
Kao mali naleteo sam na zapis govora u nekom starom broju Vojske (časopisa tadašnje VJ, mislim da se sada zove Odbrana) i odmah sam ga zapamtio celog, i nikada mi nije izašlo iz glave...
Ne posmatram na celokupnu stvar kao "veliki patriota", niti sam monarhista i antikomunista, čak naprotiv, samo sam hteo predstaviti jednog čoveka koji sam po sebi nije učinio toliko veliku delo. Veliko delo su učinili njegovi vojnici, i svi koji su se borili za odbranu Beograda... Ali oni su verovali u njega, i kroz svoj govor on podseća danas nas na one koji su se borili, i koji su poginuli.
Sećajući se Dragutina Gavrilovića, mi se u stvari sećamo 2. bataljona, 10. kvadrovskog puka. Ali opet, to je samo naziv, broj....
Mi se sećamo ljudi, a Gavrilović je na neki način personifikacija njih..
Tačno u 15 časova, neprijatelj će se razbiti vašim silnim jurišem, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao!
Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz njenog brojnog stanja. Naš puk žrtvovan je za čast Beograda i otačbine. Vi nemate, dakle, da se bojite za vaše živote, koji više ne postoje... Zato napred u slavu! Za kralja i otačbinu! Živeo Kralj! Živeo Beograd!
Skoro pa izumrla vrsta aplauza. Još se jedino uživo može doživeti u ruralnim područjima na sastancima seoskih glavešina ili pak prilikom gostovanja nekog poznatog političara. Od običnog, modernog aplauza se razlikuje pre svega po frekvenciji i intenzitetu odnosno ima znatno veću frekvenciju. Cilj je udarati šakama ne mnogo jako koliko brzo a sve u cilju pokazivanja oduševljena pojavom ili govorom osobe kojoj je aplauz namenjen. Prefiks komunistički vuče iz doba svoga nastanka a može se naći na internetu na video zapisima druga Tita.
Tako je!
Optimalna reakcija na vrhunske domete naših političara.
mlada nada
Odnosno, postoji jasno omeđena granica do koje možeš ići i do koje tvoj potencijal može dosegnuti. Bez obzira na jeftine motivacione poruke koje propagiraju da se "može ostvariti sve što zamisliš" i da "je nebo granica", stvarne mogućnosti daleko su drugačije i dokazane hiljadama godina ljudskog iskustva. Neko ko je visok metar i šumsku jagodu, ne može postati NBA plejmejker, bez obzira na agilnost i spretnost sa loptom, kao što mladić čije lice izgleda kao Hirošima 1945. ne može realno očekivati da će smuvati prepičku, bar ne bez adekvatne finansijske injekcije. Granice ljudskog potencijala su čvrste i realne, a vascijeli trud i zalaganje čovjeka će odvesti samo donekle.
Kada se dodirne granica za čiji prelazak ne postoji viza, tu ne pomažu ni motivacioni govornici, ni obilje knjiga o samopomoći. Jedini lijek je prihvatanje surove realnosti da su naši talenti, sposobnosti, genetske predispozicije ucrtani u knjizi sudbine, a da gumica za to mastilo još nije izmišljena. U životu možeš dati onoliko koliko objektivno imaš, a svako davanje preko toga dovodi u ekonomsku propast, ludilo ili poroke, a najčešće - sve od navedenog, zajedno sa razočaranjem, koje, ako u dogledno vrijeme ne preraste u prihvatanje stvarnosti, čovjeka može otjerati u ambis depresije i suicida.
- Tebra, razmišljam da se oprobam u bodibildingu. Krenuo sam u teretanu. Mogao bih za koju godinu i da se takmičim.
- Đole, ne znam kako ovo da sročim, ali nije to za tebe.
- Što?
- Em imaš dva metra, em su ti kosti tanke i dugačke. Više mesa ima na izgladneloj džukeli, nego na tebi. Ne možeš se pružiti više nego što si dug, niti možeš napakovati više mišića nego što ti je majka priroda dala. Aj da mi idemo na špricer i Zaječarca, pusti takmičenje profesionalcima.
