Jedna od najmudrijih stvari koju sam čuo od starijih.
Govori o tome da se otvore četvore oči i dobro obrati pažnja pri biranju bračnog partnera, jer je danas izuzetno teško naći partnerku o kakvoj maštaš.
https://youtu.be/FSYAcgyMsic
U suštini, fraza insistira na lokal-patriotizmu pri biranju dragane, jer mora da se zna iz kakve je porodice, čija je, kakva je istorija naslednih bolesti u porodici, da li su imali ludaka ili samoubica.
Kad je devojka iz lokala, to se sve zna ili se relativno lako sazna. Problem nastaje kad nađeš neku devojku sa strane, te bliža porodica nije upoznata sa kompletnim porodičnim stablom do askurđela, te automatski dobija najgore karakteristike i predviđaju da će te raskućiti u rekordnom roku.
Sedimo za stolom na terasi, deda na ko zna kojoj rakiji, ja zreo za ženidbu
D: Sine moraš da paziš kad se budeš ženio, da se ne izradiš ko ja...
Ja: Ma znam, deda, pričaš stalno to.
D: I zapamti, traži vile oko svoje njive, što ideš dilje, vile su krivlje...
Ja: Nisam te razumeo deda...
D: Šta nisi razume, mamicu ti tvoju, jer mora baš da dovodiš ove Beograđanke, šta fali ovoj Jeli odozgo Draganovoj, iz poštene porodice, lepa devojka...
Ja: Jel moramo svaki put o ovome?
Novi medicinski izraz kojim se definise maligna pojava nastala na prostorima balkana pocetkom '90 godina.Prema pracenju naucnika svrstana je u malignu neoplazmaticnu tvorevinu koja razara "tkivo drustva" nastajuci iz hronicnog zapaljenja na mestu mozdanog akusticno-receptornog podrucja zvanog "Sindrom LepeBreneISlatkogGreha" (ak. LBISG).Primarne intoksikacije koje je malignitet infiltrirao u tkivo mozdanog kortexa relativno krhkog balkanskog mentalno socijalnog prosecnog stanovnika manifestovao se kao primarna maligna neoplazma zvana "Socionom ZAMom".Zasad je nazaost samo dostupna dijagnostika doticnog oboljenja mozga iz razloga sto se hiruske intervencije nisu pokazale kao efikasne, neki naucnici predlazu kauzalnu terapiju neki govore o tome kako je zracenjem moguce odstraniti prvobitne znake maligniteta ali sva ispitivanja su jos u toku i nadamo se skorom pronalazenju odgovarajuce terapije. u sluzbi gradjana MZU Laza Lazarevic...
Prevozno sredstvo konstruisano za maltretiranje putnika, koje je u GSP-u strateski postavljeno na linije sa najvecim brojem putnika i relativno malim brojem autobusa (recimo 96 i slicne). Iako ne premasuju dimenzije osrednjeg kombija i imaju svega tridesetak sedista, u njih stane po 100+ ljudi za vreme spica. Snalazi se ko kako moze, jedan drugome na glavu, na nogu, a ako uspes da nadjes nekog nesrecnika kome ces sesti na kicmu, ti si srecan covek, osecas se k'o bubreg u loju! Najbolje se provedu oni visi od 180 cm , koji su prinudjeni da se voze pognute glave pod uglom od 90 stepeni u odnosu na telo, kao ne daj Boze na sahrani.
Inace ovi autobusu su karakteristcni i po plavoj boji i natpisu COBRA iznad zadnjeg prozora.
Pretpostavimo da nekoga ne znate ili ga znate tek iz viđenja, ali vam nije antipatičan/na. E onda se oko nečega malo pokačite, vi tjerate svoje, a on (ona) svoje. Nakon svađe brzo izgladite odnose i još se sami sebi smijete što se bezveze prepirali. Tako se emotivna atmosfera zagrije, a u fazi pomirenja se jave i pozitivne emocije i humor. To može biti klica nekog novog prijateljstva, a ponekad i nečeg više.
NAPOMENA: Važno je da svađa bude relativno bezazlena, te da se sastoji od prostog sučeljavanja mišljenja ili istjerivanja maka na konac zbog neke ne previše bitne stvari. Jer ako dođe do ozbiljne svađe i ako je neko u svemu tome zaista bezobrazan, teško da će iz te svađe išta pozitivno da se izrodi.
moje prepirke sa Ivanom Sanjalicom :-)
Mač sa dve oštrice. Kakva knjiga? Kakav film? Neka hororčina? Neka tragedija bljutavo epskih razmera? Neka knjižurina od hiljadu strana gde glavni junak na petsto i nešto piše kako ne zna šta će sa sobom, a na sledećih četristo kako ništa ne preduzima povodom toga?
Je li, bre, zašto ja moram da živim kao u nekoj knjizi, samo da bi ti i još neki analizirajući iz fotelje rekli da sam ja stvarno živela? E, pa neće ga majci.
Šta ako ja hoću da živim kao u nekoj knjizi, koju niko ne bi čitao, sem kad ne padne u bedak jer je crk'o frižider, pa se pivo ugrejalo, a i propao sladoled.
Znači, nešto normalno, relativno dosadno i pre svega pušteno na miru kao ta knjiga.
-Šta se juče desilo?
-Evo, ništa. Otišla sam kod Gabrijele da naručim kostim, usput sam naletela na Atilu, koji je onda oborio kante, u njima je izgleda boravio onaj drugi mačak, koji je onda skočio, pa sam onda ja vrisnula, pa je onda žena pored vrisnula, pa je onda Gabrijela vrisnula i otvorila vrata i upalo joj đubre.
-Kao u nekoj kvazi romantičnoj ''komediji''.
-Znam! Hoću da se izvučem, hoćuuuuuu!
-Pa, čujem da planiraju da izbace film o tetrisu, pa ako si zainteresovana...
-Neka, hvala. Sve ima svoje granice.
Pozicionirajući se tu negde između viceva o prdenju i sâmog prdenja kao mirisno-auditivne pojave (neretko i obrnutim redosledom), verovatno najnelordskiji pokušaj duhovitosti još otkako se početkom 20.veka nekom zadriglom Bavarcu u polupraznoj lokalnoj pivnici oteo glasan dežpr, a on to prokomentarisao rečima "Das war ich nicht!" (Nisam ja!; prim.prev.). S tim u vezi stoji i relativno opravdana sumnja da se naslovna subkategorija "kratke šaljive forme" iliti vica (ako se on takvim uopšte i SME nazvati), jedino i može dopasti jebenim Bavarcima...iza kojih u nevelikom rastojanju sledi ostatak jebenih Nemaca - inače, ubedljivo najneduhovitije rase u našoj, dok za susedne galaksije nisam baš tako siguran - kao i nezanemarljivo obiman klaster primeraka sa nekom od dijagnoza koje garantuju ekspeditivan prijem&negu na F-odeljenju najbliže ludnice. Uglavnom - toliko transferogena pojava, da je u poređenju sa njom čak i ona najočajnija od fora koje baca rendom neuspeli glumački pobačaj iz "Boris Bizetić" šoua (uključujući i njega, razume se) metastazira u remek-delo humora, crni pojas, 9.dan. Najmanje.
Korisnike odjebati najstrašnije.
- E, brate...Šta je to malo, zeleno, ide gore-dole?
- Boli me kurac šta je...
- Teniska loptica kojoj je pozlilo u liftu, hjahjahja, kapiraš? E, a šta je to malo, zeleno, ima ga svuda i ima točkove?
- Ne znam, brate, i ne želim da zn...
- Trava, a za točkove sam se šalio, phahahahahaha...
- Do jaja, tebra, baš si likčina...
- Ok, ok, još samo jedan...Je l' znaš šta je to malo crno i skače po pijaci?
- Ne. A znaš ti šta je to malo, debelo, skače gore-dole?
- U, ne znam taj, jebote...Šta?
- *Tvoja keva na mom kurcu*, OPA!!!
Serija koja se relativno skoro pojavila kod nas u Srbiji,i postala pakleno popularna,a inače postoji možda nekih 4-5 godina. Nedavno,sve klinke su se naložile na oholog Čaka Bass-a koji 'obara sa nogu,mmmm' i na Nejta Arčibalda,tipičnog maminog i tatinog sinčića. Fora je u tome što je serija,napominjem,za vrlo kratko vreme stekla veeliku popularnost kod nas ovde, i gotovo sve devojke su opsednute njom, a većina njih se poistovećuje sa Bler Valdrof, razmaženom klinkicom koja je prebogata, i koja je 'kraljica svega' i koja je istovremeno sa dvojicom najboljih drugova u emotivnoj vezi. Serija kao serija, nije loša. Postoje i drugi likovi koji su na neki način interesantni. Ali, većinu nervira ta tolika opterećenost njima i ponašanje kao Bler Valdrof.
Tina , si videla kako danas izgleda Čak?
Jao , jesam ljubavi! Diiivan je! Želim da me oženi! Duuuša.
momak koga su u nasoj zemlji smatrali relativno netalentovanim za basket je otisao u Grcku i napravio pravi dar mar na terenu!Nakon uspesnih sezona u Grckoj seli se u NBA gde postaje takodje jedan od najboljih igraca i veliki as Sacramento kings-a!Nakon nekoliko sezona dozivljava nesto tezu povredu ali nakon uspesnog oporavka vraca se polako u stari ritam.Veoma kritikovan zbog njegovih cestih "vrdanja" da igra za reprezentaciju sa kojom je osvojio nekoliko istorijskih medalja,Stojakovic je obrazlagao premorom i povredama ali posle debakla reprezentacije na evropskom prvenstvu u Beogradu i otkrivanja nekih cinjecina koje su dovele do slabih rezultata kosarkaske velesile cine se da je Pedja znao "u kom grmu lezi zec" i da je verovatno zeleo da izbegne da bude u posadi broda koji tone!Svakako jedan od najboljih i najuspesnijih igraca srpske kosarke!
Predraze,sine...mora li ta Amerika? :)
Čest, nekako neželjen moto ljudi. Svi se trude, ili se bar prave da se trude da nešto nauče, pričaju tamo svakakve fore kako su ojačali od patnji koje im je težak život u drugoj deceniji života naneo i kako mogu da se uposle kao gurui relativno poznatim ličnostima, a kad ono-trt. Čovek nije čovek ako ne bi ponovio istu grešku bar još jednom, čisto da se uveri da stvarno ne treba muvati devojku lika koga zovu Božo Testera. A šta ako kliknem na ovo dugme ''klikni ovde za samouništenje Zemlje'' levom rukom, umesto desne? To nije glupost, to je radoznalost, a neke čike kažu da je to glavna čovekova osobina koja ga čini čovekom. Možda je bila glupost? Ili oba? E, sad nemam pojma!!!11
-Jao, jao, nikad neću oslabiti, niko me ne voli, kmeee, kmeee!
-Pa koliko ti puta govorim, idi linijom manjeg otpora, nauči da kuvaš, pa će neko gladan naići i bićeš srećna do kraja života. O, jebem mu mater.
________________________________________________________________________
-E, sutra ću stvarno ponovo da kažem, ali stvarno: ''E, od sutra stvarno krećem da učim, ali stvarno!''
Retorička balega iz kategorije Okrivi tehniku, koju je verovatno svako od nas barem 11586 puta servirao drugoj strani kao objašnjenje sleš opravdanje za sopstveno kašnjenje, nepojavljivanje u dogovorenom/naznačenom terminu i, uopšte, bilo koji vid vremenskog ispaljivanja iste u onim relativno ranojutarnjim časovima, u srpskom narodu tako omraženim te popularno etiketiranim #sabajle. Floskuletina naivno-optimistične spoljašnjosti, koja umnogome računa na izvestan deficit ili, čak, totalitarno odsustvo moždanih ćelija u ciljanog subjekta, koji, pak, ukoliko i sâm nije autistični australopitekus, TO svakako misli za ovog prvog. Konačno - besramnim bezobrazlukom garnirana fraza koja najviše primene (i uspomena, kacmo već kod toga) evocira iz prepodnevnih školskih smena, vikend-treninga kod Galeta u FK Bežanija (Lavovi, lavovi, najjači smo najjači!) i ispita iz Istorije Pijanizma kod onog ljigavog pedera, jeb'o te SANU u usta te jeb'o, pičko matora! 1, 2, 3, 4, 5, 6...ok sam, ok sam...
- Markoviću, je l' se sad dolazi na čas, a?!
- Izvin'te, nastavnice, nije mi zvonio alarm, xexexe...
- Sedi, jedan, xexexe!
•••
- E, šefe, izvinjavajte, nije mi zvonio alarm...
- Već peti put ovog meseca, kolega?? Hmm, interesantno...Pa, kolega, ili ćete u najskorijem mogućem roku nabaviti novi budilnik, ili ću vam ja lično omogućiti da vam svako jutro u bližoj budućnosti bude prilika da se duže ispavate, ako me razumete...
•••
28 juni 1389 god., 12:34
- Jao, jadna, hude sam ti sreće! Da se, jadna, za zelen bor 'vatim i on bi se zelen osu...
- E, devojčice? Izvini, oouvaj...Je l' ovde bitka već gotova, a?
- Jeste, plemeniti viteže. Još pre mnogo sati, plemeniti viteže...
- Ništa. Ajd' uzdrav...
- A kako se ti zoveš, gospodaru?
- Jes', pa da posle blatiš dobro ime Brankovi...Mislim - nije mi zvonio. Alarm, tojest. Ma, više ništa ne kupujem kod Arnauta, ovoga mi krsta...
