Zato što često ime i prezime, nadimak ili titula nisu dovoljni. Zato što će možda neko pomisliti da niste razgovarali sa tim i tim već sa njegovim duhom, avatarom ili jebenim hologramom. Zato što je intimnije i jerbo zvuči važnije. Zato što su lične zamenice za pičke. Zato što ima auru oficijelnosti, zvaničnu notu, svečanu crtu. Zato što ne znam šta dalje da napišem. Srdačan.
- Ženo, znaš ko je danas doš’o u magacin u posetu?
- I to me baš bri...
- Generalni direktor. Eeej, generalni lično! Znaš ti šta to znači, bre?
- Da. On će i dalje da bude generalni, a ti ćeš i dalje da voziš viljuškar i dimaš platu od tries’ ‘iljada. Ne znam kako ti, ali ja lično se time i ne bih hvalila...---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Gospodin Petrović?
- Da...?
- Gospodin Petar Petrović?
- Da, da, ja sam...
- Gospodin Petar Petrović zvani Gale?
- Lično.
- Izvol’te onda poziv za sud. Prijatno.--------------------------------------------------------------------------------------------------
- ‘Ajde, sine, neka je sa srećom. Pu, pu, pu !
- Dobro je, kevo, to je samo običan ispit…
- …zbog kojeg ne možeš da završiš fakultet već 2 godine, idiote jedan ! I da ne bude nikakve zabune – ja ću LIČNO da te ubijem ako ga ne položiš, dosta sam ja čekala na tvog oca da nešto preduzme. Murš napolje!---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Znači, nećete verovati šta mi se danas dogodilo!
- Verovatno i nećemo, tebra, al’ ae pričaj...
- ‘Nači, blejim ja ispred škole, čekam da zazvoni i uđem unutra, kad mene neko po ramenu, ja se okrenem, kad ono – Marko Pantelić! Pantela, 'nači, lično!
- Ne seeeri, jebote...’Oćeš da ti prvo ja popušim pa ostali ili kako ćemo?
