Drugi naziv za selo koje je zabačeno Bogu iz tregera i koje je teže pronaći na mapi nego detektovati svinjetinu u Matijevićevoj svinjskoj "prašinari".
Prvi septembar. Naš junak, Živoslav Tupkalo, polazi u prvu godinu srednje metalostrugarske škole u Beloj Crkvi. Već je u klupi, čeka razrednu, Micu Ubicu (Žena koja je skrenula sa živcima kad je, pokušavajući da spase mladunče beloglavog supa, neuspešno predriblala Ladu Samaru iz suprotnog pravca. A direktoru žao da je izbaci).
Profesorka: Dobro jutro, dečurlijo. Ja sam Milica Karaklajić. E da vam kažem. Ovo glupavo predstavljanje je sviranje kurcu ali, jebiga, mora da se obavi. (seda na katedru i gleda ispod oka, kao na Divljem Zapadu) Ajdeee, ti se predstavi! (pokazuje prstom na Živoslava)
Živoslav: Ko? Ja? (srce mu vrišti kao da prisustvuje ceremoniji razdevičavanja mladog izviđača plemena Masai)
Profesorka: Ti! Ti! Ti, što ti je kosa kraća nego Marinku Madžgalju a duža nego Mariji Šerifović. Baš ti!
Živoslav: (ustaje lagano) Moje ime je Živoslav. (treperi mu glas) Bio sam nosilac Vukove diplome u osnovnoj školi. Dolazim iz jednog mesta pored Zaječara.
Profesorka: Zaječar? Koje mesto?
Živoslav: Paaa, Sikole, malo mestašce pokraj Zaje...
Profesorka: Ne seri, ladno si iz Sikola? (bulji se kao da je siluje niskotežišni prijemnik za etanol)
Živoslav: Znate gde je Sikole? (lice mu se ozarilo)
p.s. Od sledećeg dana Živoslavu se gubi svaki trag. Postoje neproverene informacije na 16-oj strani Informera o učešću jednog klinca u akciji "Peticija za Sikole", čiji je primarni cilj da se sagradi srednja škola u istoimenom mestu.
I ako se selo danas zove Darosava(prethodno Partizani), ljudi uporno izbegavaju da koriste "darosavska" kao prisvojnu imenicu, već se radije služe pošalicom "partizanska."
A: U nedelju idemo na svadbu, venčanje je u 12 u crkvi. B: Kojoj crkvi? A: Partizanskoj, normalno! Neće se valjda u darosavskoj venčavati, budi Bog s nama...
Ono što je lola u predelima ispod 150 metara nadmorske visine, to je ovaj delija preko 2000. Mrčo je visok, širokih ramena, dugih gornjih ekstremiteta, koji se završavaju šakama veličine grtalice za sneg. Od malena vaspitavan spartanski, on je savršen primerak kiborg ratnika. Gorštačkog temperamenta i hedonističkog duha, preke naravi i kleckavog hoda, on je nastavljač svoje poštene loze, čuvar duha predaka i lučonoša. Pije rakiju, isključivo prepečenicu i kida dimljeni pršut zubima. Voli masan kajmak i pije mleko direkt iz kravine sise. Prezire fit jogurt i neprženi kikiriki. Ustvari, nikad nije ni čuo za te pošasti. Obožava svoje komšije, takođe mrče, i redovno se dovikuje sa njima s jednog planinskog venca na drugi. Katkad siđe u neko selo i šmeka pičke, ne bi li ih privoleo da se popnu s njim u katune. Ako li koju privoli, veže joj povez preko očiju i jebe je 3 dana. Posle 9 meseci dobija ćerku. Ako se desi da sistem (čitaj: muškarac-žena) zajebe i treći put, te mrčo dobije i trećeg naslednika bez kurca (čitaj: žensko dete), dešava se takozvano pročišćavanje jalovine. Pošto ne mogu da utvrde ko je "krivac" zbog kog ne mogu dobiti željenog naslednika s močugom, izvlače čačkalice. Ako mrčo izvuče kraću, besi se o krivu šljivu, ako pak mrčovica izvuče ovu koja nije duža, dobija malj od 60 kila po vugli. Poslednji mrčo je otišao sa lica zemlje pre oko 150 godina. Sticajem okolnosti, dobio je treću ćerku, ali je ispao kavaljer i pružio svojoj ljubi dve čačkalice iste dužine. Od tad pa do danas ostade samo maglovito sećanje na ovu čudnu sortu koja je kurac mesto kaiša koristila.
Pošto se opanci obično prave u gradu a selo daleko od grada, dobar način da se sagovornika ratosiljamo na neko vrijeme.
- Milojeeeee!!! MILOJEEEE! - U sunac ti... Opet Gligorije. - MILOOOJEEEEE! - Ženo ako za pet minuta počnem da trzam glavom udesno, dajem ti punomoćje da me upucaš. ŠTA JE KOJI MOJ? Šta s' dereš? - Odi da vidiš, Radenkova krava pase travu udesno! - Šta pričaš ti koji kurac? Jes' to opet jeo one crvene gljive s tačkicama? - Ama Radenkova krava! Travu! UDESNO JEBOTE! - Znaš šta? Na ti pare, kupi mi opanke. - Al već imaš jedne... - Trebaju mi još jedni, ajde, štura! Gligorije odlazi trkom, žena viče iz kuće - Đe si pušku ostavio jebem te smotana!?
Kupio lovac psa i odveo u lov al ovaj cim zapuca pas je bjezo.Pita ovaj kolegu lovca sta da radi,da pas bjezi kad se puca.Kolega mu kaze:nista se ne sekiraj,vodi ti njega na selo tamo su stalno svadbe pa se puca na svadbama,jedno mjesec dana taman da pas nauci.Tako i bi odvede ovaj psa na selo mjesec dana.Poslije mjesec dana doveo ovaj psa sa sela pa odma u lov.Idu oni tako sumom kad zec iskoci ovaj pusku i opali.Pas skoci i zapjeva:DANAS MAJKOOO ZENIIIIS SVOOOGA SIIIINAAA,DANAS MAJKOOO ZENIIIS SVOOOGA SINAAAA!!!
Emigrant. Ako grad ima dođoše, selo ima njihovih antipoda. Zanavek je otišo iz sela. Može biti bauštela u Beču, ali opcije su maltene neograničene. Nus pojave su betonski lavovi i labudovi ispred kuće u zavičaju dragom.
Izvinite, jel ima ovde kafana neka u vašem selu gde čovek može da popije nešto? Ima tamo iza ugla kod Steve Šintera, samo ne znam dal radi, obično otvara samo za praznike. Imaš i prodavnicu kod Radojke, ali ni ona ne radi, otvoriće večeras. Od ovih odoša, obezljudi nam se megdan.
Čovek koga zaista nije briga šta će selo da misli ako na papuče obuče crne čarape skoro do kolena, raskopčanu šulju u svim bojama, stavi kačket i objektiv najnovijeg modela "Canon" fotoaparata usmeri ka prirodnim lepotama zemlje.
- Milutine, povuci gaće, vidi ti se dupe, slika čo'ek!
Megalopolis, metropola, velegrad, grad, varoš, varošica, selo, selendra, bogu iza nogu, dopizdina, pripizdina, vukojebina, jedna kuća tri sela. Najniži stepen naseljenosti. Kad prođe auto, dva meseca imaju o čemu da pričaju.
- De si Marko, kako je prošla seoska slava ?
~ Super, svih 150 ljudi došlo, odvalili se od komovače..
- Jel imate nekih riba tamo u Dužinama ?
~ Bila jedna ‘86-to, ali se udala pre dve godine u Alibunar kurva.
- I šta planiraš, jel se vraćaš kad završiš faks ?
~ Ma jok bre, čim završim ovaj, upisujem još jedan. I to neki što teži. . .
Glagol, pojava, javlja se samo kod bakuta koje po ceo dan gledaju tursko-špansko-indijske serije, dočaravajući svoj, inače prazan život, raznim srceparajuće dramatičnim fantazijama. Sekiracijom pokušavaju da unesu malo drame u svoj prazan život, i uvek se sekiraju zbog nečega što ih se totalno ne tiče, ili nekoga koga baš bole paja za njihovu sekiraciju.
Obično pojam sekiracija podrazumeva da se one, jadne, brinu, ali kao i uvek ne mogu ništa povodom toga da urade, pa se sekiracija eksponencijalno umnožava prolaskom vremena
Baba1:"Jadna moja Mirela, ne znam šta će. Nema posla, nema momka. Sve se nešto sekiram da će da ostane sama.... (šmrc) Bez kučeta i mačeta (fejk babovski plač)"
Baba2: "A kuku ovaj jadni moj, ima 3 deteta, tri bisera, tri školarca, jadan on, a radi 2 posla, a žena mu se smuca, a kuku mene, sekiracija me pojede. Samo da vidim da je srećan, pa mogu da... (Plač) umrem.... (sline već kreću) jadna ja.... (ridanje)
Baba3: "Nemoj, nemoj... Daće Bog (kao što uvek da) pa će sve to da se sredi.... Kuku nama šta nas snađe pod ove stare dane... Samo da se sekira čovek"
