Manifest lokal patriotizma. Ta vukojebina, smještena negdje u blizini Božijeg međunožja, toliko ukopana u planine da se sunce vidi samo dva sata oko podneva, je raj na zemlji. Idila opjevana u pjesmama romantičara koja sidu leči.
- E, vidi jagode jesu fine. 'Oš malo?
- To nisu jagode, gle kol'ke su k'o jabuke. A kisele k'o limun. Kod mene gore one šumske u oko da ti stanu, ali zato med medeni, tope se u ustima. A kad uđeš u livadu gdje ih ima, ona se crveni čini ti se ima ih mali milion. A kad počneš brati vidiš da ih je samo za šaku, što samo čini slađim one koje si ubr'o.
- Aj ne seri nego mi dodaj vode.
- Vidi ti ovdje kakva je voda. Žuta. Jeb'o mater ako mi nisu i zubi počeli žutit' od nje. Kod nas gore ona 'ladna, za srce ujeda. A čista, čista k'o suza. Dolazili ovi iz Beograda htjeli da flaširaju, no mi nismo dali.
- Jes'. Pa što se ja onda otrova' kad sam pošli put pila tu tvoju vodu?
- Nisi navikla na zdravo. Ne može organizam da ti podnese nešto takvo.
- Ja, ja selo moje lepše od Pariza.
Izjava svojstvena svima onima koji su doživeli čari stare Juge. Njima je sve bilo lepo, svi su bili napojeni, u'ranjeni, srećni, javljali su se komšijama, a vrhunac prilikom psovanja je bila reč... Ček, ček - pa, oni nisu psovali. Kako li su njihova deca i unuci naučili tol'ke ružne reči? Od komšija, naravno.
Elem, da se vratimo na glavni kolosek pruge "Beograd - Bar". U nji'ovo vreme nije ničega izvitoperenog bilo. Svi su oni živeli u zemlji Dembeliji i niko nije pokazivao nikakve znake bilo kakve nastranosti. Samo misionarska poza, persiranje tokom prve 3 godine braka, nobles. Ništa stiskavac na igrankama, ništa alkohol, samo "Kokta", nobles. Sve fino, sve kulturno. Nobles, jebote!
Ako se i načuje nešto što nije potaman uhu tog finog građanstva, odma' se sklanja pod tepih. Dođe narodna milicija i nauči te kako da ne čuješ, kako da ne vidiš, kako da ne govoriš. Pendrek! Sve što može da škodi razvoju i prosperitetu radničkog, samoupravljajućeg, socijalističkog, bratstvo-jedinstvenog naroda, sve se sklanja daleko od očiju, daleko od srca. Pusti se, neko vreme, da narod ispira usta, tiho doduše, takvim pričama, sve dok se neko ne zamršti u njihovom pravcu. "Hajde, deco - slikanje", što bi rekla učiteljica iz "Lepih sela, što lepo gore". Svi srećni i nasmejani, licemerni, keze se u objektiv, a horor film im se odvija u glavama. Ton film.
E, baš zato što u nji'ovo vreme nije bilo svega toga čega danas ima, danas svega toga ima na pretek. Sve to čega tada nije bilo možemo nazvati jednom rečju - besom. Jer, njima i njihovima su tada svi bili "besni", bilo da traže proje preko hleba, sladoled u sred januara ili čaja usred avgusta. Kada ih neko nešto upita, na primer - zašto komšijin mali jede malter i zašto ga zovu degenerikom, oni odgovore da ćuti i ne pita ništa, jer nije to njegovo da pita i da zna. Posle im je kriv đavo kada taj degenerik koji jede malter sjebava domaću kinematografiju.
Indirektni ultimatum koji ti postave baba i deda jer im je zapelo da dižu šatru, igraju kolce, nabijaju komplekse komšijama i u krajnjem slučaju, vide unučiće. Za slučaj da (kad) pristaneš očekuju te:avet iz bogate kuće, kič veselje koje matorce staje celu ušteđevinu, nov Fiat domaće proizvodnje i tuce 'ektara da radiš k'o crnac a živiš k'o mali Bog. Ko da odbije tako nešto?
A sve bi bilo lakše da ne emituju,,Vreme je za bebe''.
Pandurski crnjak. Tačnije, izraz kojim ti pandur na svojstven, prilično uvrnut način saopštava da jako loše izgledaš. Razlozi mogu biti razni, od cjelovečernjeg pijančenja i uzimanja svega što vole mladi, preko popijenih batina do ostalih varijanti izmjene ličnog opisa.
- Kako je, čika Cajo?
- Zdravo, komšija, nije loše. Ej, dođi da te pitam nešto. Kakva je ono žurka bila sinoć u "Piramidi"?
- Eee, slavili smo 10 godina mature. Što niste navratili?
- Jesam kratko, a možda bih nešto i popio da nisam bio s kolegom na dužnosti. Nego, kako je bilo? Što se ubi onoliko sunce li ti tvoje?
- Niste me valjda vidjeli?! Kakav sam bio?
- Bolje da nisam! Podsjetio si me na neke moje uviđaje: podočnjaci do brade, fasada izobličena, blijed k'o krpa...
- Znači lajt verzija? Uff... Ne sjećam se, mora da sam bio najgori od sve djece.
- Nisi. Onaj tvoj ortak, sportista... pomozi mi reći...
- Đole?
- E, taj! Dečko nije mogao na nogama da stoji koliko je bio pijan, pa su ga vezali kravatom za neku šipku iznad šanka. Njegovom kravatom.
- Hahaha, takav je Đole. Slabo podnosi alkohol, napije se od rum pločice.
