Kvalitetno batinanje koje deluje još kvalitetnije kada se uzme u obzir pruženi otpor, koji je u ovom slučaju zaista mizeran. To je takvo mlaćenje maltene statične žrtve koje pomalo podsećaja na prašenje tridesetoletnog babinog tepiha, ionako pregaženog godinama i presamićenog u nemoći. Jednostavno ga biješ, sa predumišljajem, ali bez nekog posebnog plana rada. Daš gornjim i donjim ektremitetima malo umetničke slobode. Pustiš da ti pesnice govore za tebe.
"Ha! Prijatelju! Izabrao si pogrešan dan da parkiraš na moje parking mesto. Dođi 'vamo!"
Ulazak u učionicu posle menjanja iste ili sastavljanja grupe izgleda sasvim naivno, ali ko je jednom ovo osetio zna da nije. Jer ukoliko ste jedina osoba u odeljenju koja zna da bi trebalo da se otvara prozor na učionici, jer dotična goveda smrde kao ista, onda to može biti problem i za nos, ali i za glavu, kao u mom slučaju.
Ulaziš u učionicu i smrad te štipa za oči, otvara nos, steže glavu i dešava se sve najgore.
-Brate, jel ste otvarali vi malo ovaj prozor?! -Nismo, hlaaaadno jeee! (sve kurave u glas) -Pa vidi se, udara u glavu, majku vam neartikulisanu!
Sudeći po reakcijama rodbine, slučajnih prolaznika, taksiste i radnice u dragstoru, najveća misterija našeg naroda koja izaziva reakcije veoma slične iznenađenju putara kada u sred januara na minus deset padne tri metra snega. Plus 35 je temperatura koja, sudeći po našim sunarodnicima, ne postoji nigde u svetu. Upravo zbog toga je televizija dužna da obavesti idiote, da neko kojim slučajem ne izađe iz kuće u dva popodne i legne na beton ispred zgrade namazan zejtinom.
Slučajno nemoj iz kuće da izađeš, javili danas da će 36 da bude, tako nije bilo odavno, još od pre tri dana i plus jeste tako bilo celog prošlog leta, ali jebiga, daj da te podsetimo obavezno. I ponesi obavezno balon vode ako treba da se osvežiš ili vratiš nasukanog kita u život.
Ideš na basket u šest popodne? Pa jesi li ti žvakao baterije, ima triespet stepeni, a ti ćeš loptu da bacaš u koš? Sedi kući i kukaj da je vrućina, jes da si puko dvesta evra na klimu koja može da o'ladi manju sportsku dvoranu, ali nemoj da je uključuješ stalno nego jednom na svakih sat vremena je pusti da drnda tri minuta i onda gasi jebote patak, promaja i hladan vazduh, ima leđa da ti se ukoče i nokti na nogama da ti okoštaju.
Znači danas su javili da će da bude 37, to je već mnogo zajebano, ceo stepen više nego juče, javili na TV-u da ne izlaziš iz kuće osim u slučaju preke potrebe, dakle jedino ako ti fale pljuge ili kredit za mobilni.
Javili u petak četrdeset (magična brojka) stepeni! I to isto nikad nije bilo osim prošle nedelje i ceo prošli avgust. Zapravo, nije ni 40, nego je 57 stepeni, lože nas ovi sa dnevnika da ne paničimo, da ne počnu penzioneri da se tuširaju slučajno, ili kojim slučajem da otvaraju prozore u busevima. To bre tako nije bilo, to je od bombardovanja, genetski modifikovane hrane, iluminata i broja 11. Sećam se 1834. kad su leta bre bila do 25, a uveče još prohladno pa izađeš u treši u grad da se ogrneš kad za'ladi.
Mrš bre u pičku materinu.
Podnožje planine Ahagar, južni Alžir:
- Mustafa, javiše na TV-u da će danas 39 da bude. - Muhamede, boli me patka.
Jedna od najpopularnijih disciplina u Srbiji i šire. Uključuje jedan televizor i jednog ili više muškaraca. Kompleksan proces u kome se primenjuju sve moguće psovke u našem jeziku (a ima ih dosta), koje su uglavnom upućene sudiji, ili našim igračima kada nešto loše urade, ili tuđim kada naprave teži prekršaj a prođu u najgorem slučaju sa žutim kartonom. Nervira sve žive, najviše one koji se nađu kod kuće u to vreme, osim samih aktera.
I evo ga Krasić kreće u kontru, sam je jedan na jedan sa golmanom, EVO ŠANSE, ajoj, faul od pozadi od strane Zambrote... I šta?? ne sudi sudija faul? -Sudija je*em li ti sve živo, dabog da te policija crtala na asfaltu, majmune jedan, jel si slep?!?! __________________________________________________________________________
I ide Pantelić, ima Žigića samog sa druge strane, dribla, dribla, i odlučuje da šutne...! Ništa! -Panteliću, pa koga driblaš bre, driblam ti se s' kevom! Pa i moja baba bi dobacila Žigiću!! Kukala ti majka i otac koji te napravi. _________________________________________________________________________
(Postoje dva načina da se prekine/smanji dranje:)
I gol za Estoniju, velika greška srpske odbrane... -Ma nosite se svi bre u piku materinu, jeem li vam sve živo i mrtvo, neću ni da gledam više. (gasi televizor)
(posle nekog dužeg vremena dođe neki član porodice koji ne voli toliko fudbal) DERI SE JOŠ MALO, MOŽDA TE ČUJE!
-Ej mali! Da ti. Dođi 'vamo. -Šta treba? -Znači znam da imaš keša kod sebe. Bolje ti je da priložiš svojevoljno nego da te ja proganjam po gradu, a znam i gdje ti keva radi. -Ali to mi je za užinu... -Je l' ti bitnija tvoja guzica od rođene majke!? -Evo evo.. ... -Ej ti...da da, ti u plavom šuškavcu. Dođi 'vamo. -Šta je bilo? -Znam da imaš keša kod sebe. Bolje ti je da priložiš svojevoljno nego da te ja proganjam po gradu, a znam i gdje ti keva radi. -Jel ti mene zajebavaš?? -Brate ozbiljan sam, kriza mi je bolje ti je da me ne ljutiš. -E ako je tako onda ću da ti se najebem keve. Mile Pacov meni da uzima pare. Jesi ti lud!?? Plašiš ovde ježeva golom guzicom, e sad ćeš bogami i da zajaučeš...
Kratko ali jebitačno na ovaj način sagovorniku dajemo do znanja da treba se mane kojekakvih objašnjavanja i prepričavanja nekog događaja, koji traje koliko i reinstalacija Vindovsa. Jednostavno skrati i reci ono najbitnije, majka mu stara. Možda i poželim da čujem celu storiju od a do š, ali jedino da mi u slučaju putovanja ze Temišvar vozom crkne baterija na fonu i pročitam do poslednjeg članka Blic od prekjuče sa sve dodatkom "Blic Žena".
- Kako bilo na dejtu sa onom malom Kristinom? Si kar'o? Hehe! - Bilo je sjajno! Našli smo se na starom mestu pokraj kuće starog Mlađana, odmah do nejasno napisanog oglasa " Kopam bunareve i oplođavam krave", koji tu stoji od kad znam za sebe. Vreme nas je skroz poslužilo... Doduše, pirkao je topao vetrić koji mi milovao lice finom po prolećnom da- - Ček, ček... Stop! Ovo bi moglo da potraje, a već kasnim. Moram da obavim neke stvari u gradu... Najbolje napiši knjigu i pošalji mi primerak tebra, čitaću po dve i po strane pred spavanje k'o Koelja. Obećavam. Pozdrav!
Dobro poznata situacija iz svima omiljenih američkih akcionih filmova:dobrica i zloćko se valjaju po podu/travi/prašini/rizli/šoderu/blatu(poželjno je,radi dramskog efekta,da pada kiša);zloćko pokušava od dobrice da otme pištolj(ili obrnuto);u žaru međusobnog vatanja,pištolj ispada i otkliže se,a oni se takmiče ko će ga pre dohvatiti;naravno,pljušte udarci,a publika vežba vrat prateći malo jednog,malo drugog.Kraj akcije može biti: 1.)Pištolj pada sa sprata/krova/litice,nijedan ga ne dobija;nakon što razočarano konstatuju da pištolja više nema,nastavljaju da se vataju-hoću reći,bore ručno. 2.)Dobrica uzima pištolj;pošto je dobrica dobar,on će zloćka samo izudarati pištoljem dok ne naiđe dežurna patrola(koju su baš omeli u jedenju krofnica). 3.)Zloćko uzima pištolj-pošto u ovim filmovima zloćko ima stila,on neće odmah skenjati dobricu,nego će ga držati u neizvesnosti tako što će mu prisloniti cev pištolja na slepoočnicu ili čelo,samo što će u ovom slučaju patrola(pomenuta u varijanti br.2) ostaviti krofnice u patrolnom autu i pokušaće da zloćku priđu s leđa.Naravno,savladaće ga. U svakom slučaju,dobrica odlazi u hepiend,zloćko u zatvor,panduri pojedu svoje krofnice i svi srećni.Do sledećeg nastavka...
Baš me zanima kako bi izgledalo kad bi se naši tako otimali oko tetejca.
Tipična ćaletova izreka,samo u slučaju da si uradio nešto genijalno. Recimo,doveo si devojku kući,ili izcepao 10 metra drva. U nekim drugim slučajevima,izreka majke. Recimo,došo si kući sa šljivkom na oku,ili toliko pijan,da si umesto lavora uzeo dedinu čizmu i doneo pored kreveta,kako bi ti bilo lakše da se isprazniš,pri mučnini od silnog špricera.
Ćale: To sine! Samo cepaj! Ma kažem ja,krv nije voda! Sinčina moja!
Majka: Pa,pička ti materina opet si napravio belaj! Ma krv nije voda,lepo ja kažem! Gori si od oca,pizda ti materina!
Kulturnija verzija izraza „za to bih dao da me jebe ceo stadion”. Može se reći da je to i nešto blaža verzija istog izraza, bez obzira što i po jednom i po drugom ostajete razvaljenog šupka, priznaćete manje je gadno da vas neko natakari na ražanj jednom i obrće preko vatre dok se ne ispečete nego da vas naguzi u najboljem slučaju, gledajući JSL utakmice, minimum 1000 isfrustriranih navijača a u najgorem slučaju i do 60-70 soma pijanih i debelih Nemaca, Engleza ili ne dao ti Bog Francuza i Italijana koji bi u tome verovatno i uživali. Ono što je sigurno bar ćete biti mrtvi posle ražnja a iz ove druge varijante možda i preživite što nikako ne bi bilo dobro.
Samim tim što bi za nešto menjali prvo svoj šupak a onda i svoj život i to na krajnje brutalan način izgubljen, znači da je to nešto neizmerno vredno. Nešto neponovljivo i za vas nedostižno. Nenadjebivo, vrhunski, nešto što možete samo da sanjate pa otud za to i nudite da vas kao prakca za prvi maj neko obrne sve zauzvrat da to nešto dobijete, pipnete, samo ugledate ili pak najčešće jebete. Vrhunac uživanja, merak nad meracima. Kraj, posle toga jednostavno možete da umrete i neće vas biti briga ni najmanje jer ste svesni da je to vrhunac ovozemaljskog uživanja.
2025. godina Apsolutni vladar Srbije, predsednik i premijer u jednom, Ivica Dačić nakon uspostavljanja reda i mira u Srbiji i nakon hapšenja svih političkih konkurenata od Vučića, Tome Grobara, Đitlera pa sve do Čede Jovanovića kreće u službenu posetu Tanzaniji. U ličnoj pratnji su mu Mrka i naravno Dinkić, jebeš vlast bez njega.
Dačić: Dobar dan dobri narode Tanzanije, vi kao naši veliki prijatelji u ovim teškim vremenima ste zaslužili da vas mi posetimo i uputimo vam reči podrške. Ogundu Undungaga: Hrana?! Dačić: Nema hrane nažalost, teška su vremena ali prijateljstvo danas znači mnogo više od hrane a mi smo upravo to, prijatelji. Ogundu Undungaga: Ako nema hrana onda topla dobrodošlica!
Opa Đomla šta sam ti reko, saće neki pečeni gnuovi, zebre, nojevi i ostale pizdarije.
:okreće se rulji:
Hvala vam prijatelji naši što ste nam spremili toplu dobrodošlicu! Najlepše vam hvala ali pre nego što prionemo na gozbu moram da vam kažem da se divim vašim prirodnim lepotama. Ovo je zaista sjajno i prava je šteta što mi u Srbiji nemamo ovo, prelepe plaže, jezera i sve ove lepe životinje. Pa slobodno mogu reći da bih za ovo dao da me peku na ražnju samo da moja Srbija ima isto! Ogundu Undungaga: Ražanj?! Hm, mi više bila za kazan ne jela kuvano dosta dugo ali ako to bila želja naša prijatelja onda neka bude ražanj. Dačić: Može i čorba, kisela neka ali bez ražnja nije gozba hehe.
:okreće se Dinkiću:
Esam ti reko Đomla da spremaju i pečenje, idi po onu prepečenicu neomašćenu odma sada odma. Nadam se da imaju špricer neki, ne ide pečenje bez toga.
Ogundu Undungaga: Naša prijatelj biti u pravu, ne biti gozba ako nema ražnja! Rulja: RAŽANj! RAŽANj! RAŽANj! RAŽANj! RAŽANj! RAŽANj! RAŽANj! Ogundu Undungaga: Debelog staviti na ražanj a ova druga dva u kazan, pa tako imati i kuvano! Rulja: Uraaaaaaaaaaaa!
