Pandan izrazu "koji si ti smor".
Obično se upotrebljava u situacijama kada svom sagovorniku želimo na indirektan način kažemo da nam je preko kurca više slušati glupu i za nas sasvim nebitnu priču.
„moj decko“
Alter ego osobe koja se žali na zajeban problem, a ne želi da spomene da se to njoj dešava.
-Moram da te pitam nešto. Pričao mi jedan moj prijatelj kako ima u zadnje vreme problema sa nekim gljivicama na organu, a ne zna šta da radi, kako to da sredi, valjda mu prenela neka tamo (krvjojjebem), ne znam tačno, mislim, tako mi je on ispričao..
-Prijatelj, kažeš?
Izgovor kad ,,frajer" nema herca da priđe nekoj ribi koja mu se na prvi pogled svidi.
-Brate, pogledaj onu curu, vidi kakva je, jooj sta bih joj radio!
-Slatka brate.
-Ma brate sta slatka, eeejj preslatka.
-Pa priđi joj brate.
-Polako brate rekao sam samo da je slatka, inace nije moj tip!
Studentski ekvivalent srednjoskolskom "razmislicu".
A: "Pa de si sreco! Hoces da navratis veceras do mene u dom? Tek sam se uselio, pa da vidis je l' krevet dobar...i to... :D"
B: "Ti si moj koleeega! xD Necemo se tako igrati, ja tebe ne mogu tako da posmatram! Ne mesam faks i zadovoljstvo! :-* "
rečenica kojom riba 2000. godište daje pedalu klincu 2001. godište
Razlog kašnjenja od sat vremena na sastanak sa drugaricama o kome mašta svaka devojka.
Vidio sam ga u izlogu kad me je otac poveo u grad da prodamo stoku. Crn k'o novembarska noć, sa sivom trakom okolo i uskim obodom, odmah mi je zapao za oko. Stari, zadovoljan zbog uspješne trgovine, zavuče ruku u džep, izbroji novce i - eto njega na mojoj glavi!
Ja, mlad momčić od osamn'es' ljeta, šaljivdžija, šeretski ga nakrivim na desnu stranu i krenem po sijelima. Pročuo se taj moj šešir međ' curama. I njoj se dopao. Za traku mi đurđevak zadjenula. Te jeseni, zatražih joj ruku od oca. Pristao je - iz dobre sam kuće. Napravismo veliko veselje, gdje se vajni mladoženja, to jes' ja, toliko naliza da su morali šeširom donositi 'ladnu vodu sa izvora kako bi me dozvali. Nije rakija za mene.
Zarati se. Kren'o jedno veče u šumu da potražim zalutalu stoku kad naletih na neke soldate. Sam đavo zna koga su tu čekali u zasjedi, pa osuše po meni, ni krivom ni dužnom. Bježao sam koliko me noge nose. Na šeširu mi puščano zrno napravilo dvije rupe. Puc'o Švabo d' ubije, usta ga jebem! Šta bi bilo da sam ga do ušiju navuk'o? Dugo sam ga nosio tako šupljeg, cijeli rat i par godina posle. Nije se imalo za novi. Malo mi je kisla glava, al' bio čo'ek mlad, ništa mu nije smetalo. Eh...
Prođe i to. Sastaviše se nekolike rodne godine, iskrči se imanje, posija se žito i kukuruz, a ja od miline svako jutro - u obilazak. Samo mi šešir viri iznad usjeva! Umorim se, legnem pod šljivu, nakvirim obod preko obrva da mi sunce ne smeta i zaspim dok se oko mene sinovi igraju. Ljepota božija!
Prođoše godine, postadoh najbolji domaćin u selu. Iškolovah djecu, poženih, unuke stekoh. Sad imam tri šešira - jedan za slave, drugi za svadbe, treći za okokuće. Ne gledaju me više snaše, ispod šešira se bjelasa snježnobijela kosa, nije više ni red. Ako! U šešir berem prezrele trešnje i nosim unucima. Oni mi se obraduju.
Stiže me i bolest. Staračka. Sve ređe izlazim i sve ređe nosim šešir. Spada mi sa ćele. Umrijeh srećan. Djeca su odavno svoji ljudi, a ni nje više nema. Sahraniše me jednog lijepog majskog jutra, sa šeširom u kovčegu, jer sam tako htio. Možda me ona, tamo, ne prepozna bez šešira.
- Tata, ko je ovaj čiko sa šeširom?
- Miloš, sine Miloše, tvoj pradjed. Nosiš njegovo ime. Najbolji čovjek koga sam u životu upoznao.
- A, što ima šešir?
- Nikud bez njega nije išao. Ovakav je bio i dok je bio živ.
- Tata... A, kad ćeš meni da kupiš šešir?
- Kupićeš ga sam, ali tek kad budeš mogao da obuješ njegove cipele. Hajdemo, svijeće su dogorele...
Kad mlađahni momčić u pokušaju lečenja sopstvenih frustracija počne da, u kasnim noćnim satima, uznemirava mladu raspuštenicu iz komšiluka, tad na scenu stupa njegova baka. Jer nema šale, uz mnoštvo pogrdnih reči pala je i pretnja policijom zbog uznemiravanja.
-Je li, draga moja komšinice, a šta je hteo moj unuk Steva?
-Hteo pičke, eto šta je hteo.
Tako ćemo se izgleda ubuduće obraćati bratu ili sestri, kada majku i oca po zakonu budemo morali da zovemo ženskim i muškim roditeljem.
Dolaziš kući iz škole, čekaju te otac, majka i sestra:
- Ćao ženski roditelju, pozdrav muški roditelju..
- O prvi potomče, kako je bilo u školi?
- Ma smor..Utuvljivač znanja me je propitivao pola časa analitičko-hemijsku gradaciju radioaktivnih supstituta.
- I, šta si dobio moj najbliži krvni srodniče?
- Dobio dvojku..
- Ee, supruže, napravili smo govedo.
- Ali ženski roditelju..
- U sobu i knjigu u šake! I ne zovi me ženskim roditeljem dok to ne popraviš makar na četvorku! Zovi me mama, naš odnos je do tada degradiran.
Ono što student bilo kog državnog fakulteta može da kaže nekome ko je završio Megatrend i ponosi se sa time.
- E, brate dokle si stigao?
- Evo jurim uslov za četvrtu. Studiram na ... fakultetu. Nije loše!
- E, batice, ja sam ti završio Megatrend! Dao sve u roku!
- Ma završio si ti kur moj! Neka si ti samo meni živ i zdrav!