More, skupo je.
- Deder momak, pošto ova lubenica?
- Das ti meni živ i zdrav 100 dinara kilo!
- Au, nije im još vreme, vratiću se za mesec dana!
„U moje vreme“
Tačno ta reču moje vreme13 definicija →
Tajno oružije i stara špijunska fora Mate Hari i svih iskusnih ljubavnica važnih ličnosti. Efikasnije od svih ostalih psihofizičkih mučenja i maltretiranja, ali ne deluje na žene. Kad god treba da dobije neku veoma poverljivu informaciju, žena pribegava bitci na svom terenu, dok muškarci, zbog nedostatka kiseonika u krvi moždanih arterija, mislimo samo kako nam je dobro...
...za vreme seksa:
- aaah!!! aaah!! Ljubi koja ti je šifra na Vuki?! ahhh!!! ahhh!!!
- *****
- aaah!!! oooh!!!
Fraza koja se koristi nekoliko trenutaka po nastanku neprijatne tišine tokom razgovora.
A: E, gde si brate, šta ima?
B: E, 'de si, nema ništa, evo malo kuliranje, bleja i tako... Kod tebe?
A: Isto, sve kul...
B: Ovaj, pa lepo vreme danas!
Rečenica koju najčešće čujemo od starijih osoba. Oni je koriste da bi opravdali budalaštine i gluposti koje su pravili u mladosti.
Deda: Dete, što tol'ko piješ?
Unuk: A, ti deda, kao, nisi pio kad si bio mlad?
Deda: Ma pusti ti to, to je bilo drugo vreme.
Ja sam tada imao četiri, a Stanica, moja sestra dve godine. Bili smo kao i sva ostala deca, zdravi i pravi, ali smo bili veoma siromašni i jedva sastavljali kraj sa krajem. Otac i majka su se borili koliko su mogli, bilo je izuzetno teško. Otac je radio po dvanaest sati u željezničari i jedini donosio novac u kuću. Majka ja bila domaćica.
U leto dve hiljade četvrte, brat od strica moga oca je ispraćao sina u vojsku. Pravili su veliku gozbu i mi smo naravno bili u zvanici. Porodica brata mog oca je bila izuzetno imućna, bavili su se otkupom i preprodajom čelika i imali su nekolko luksuznih hotela. Mi smo bili veoma siromašni, ali kod oca i majke je važilo pravilo da se na svako rodbinsko veselje moralo ići. Kao i obično, pripremli smo svoju jedinu odeću, otac se uzajmio za poklon, a ono što je meni kao malom dečaku ostalo urezano u sećanju jeste domaća Žito torta koju je majka uvek pravila za ovakve prilike. Njoj je ta torta bila izuzetno važna. Kada bude gotova, mi kao deca smo gledali u nju kao u neku totem, baš zbog toga što je njoj toliko značila. Ja sam pored nekog strahopoštovanja prema toj torti, iako veoma mali, osećao u isto vreme i žal za majčinim od svakodnevnog rada ogrubelim rukama kojima mesi.
Došao je i taj dan. Proslava kao i proslava. Dolazak, ljubljenje, majka je tortu na ulazu ostavila na platou namenjenom za iste. Našu tortu ostavila je među ostalim, velelepnim kupovnim tortama od kojih je svaka pojedinačno koštala kao sva odeća koju ja i sestrica imamo na sebi. Ostavila ju je bojažljivo posmatrajući je kao mene kod učiteljice kada sam pošao u prvi razred. Ne brinite gospođo uklopiće se. Proslava, proslava, proslava, četristo gostiju, ludnica. Svi skaču vesele se, rsaju. Nas četvoro smo presedeli celo veče. U deset sati se prigušuje svetlo, domaćin najavljuje tortu. Kakvu tortu, pa ovo je ispraćaj a na svadba? Konobar donosi našu Žito tortu i postavlja je na sred sale. Domaćin poziva sve goste da doću i počnu gacati nogama po torti. To su i uradili, četristo ljudi je gacalo nogama po njoj dok se nije pretvorila u krem. Na kraju došao je jedan sasvim mali čovek izvadio kurac i počeo pišati po svoj toj smesi.
Životno doba u koje ulaze svi matori ljudi, a posle koga nema vraćanja...Dobrica Ćosić je to shvatio pre 30 godina, pa je postao opsednut da ako piše o istom, neće ga sustići...
Smrt-Dobrice,došlo je Vreme smrti za tebe odavno...Već 25 godina te jurim, nikako da te uhvatim...Spusti tu knjigu čije nastavke pišeš već 30 godina, od kako si shvatio da ti je došlo vreme da rikneš I podji samnom...
Dobrica-Samo trenutak, još nisam završio poglavlje o potomcima Aćima Katića, Jovanu i Djordju , kako ih Miloševićevi DB-ovci biju u podrumu Palate Albanija pred 5.Oktobar, a oni neće da otkriju da je Zoran u autu sa Legijom...
Smrt-Ama bre čoveče nemam vise živaca!!! Moj psihijatar mi kaže da treba da se opustim, kako da se opustim, sve sam pokopao i Broza i Slobu i Franju i Aliju i Rugovu i ostale, samo se ti, Šešelj i Vuk opirete...Dosta je bilo....
Izreka koja moze biti upotrebljna kao univerzalni odgovor u svakom trenutku.
Marko: Idu oni ulicom, i ovaj ih sretne i tu krene tuca, i...
Lazar: Molim, sta si rekao nisam te cuo?
Marko: Ma nista, reko lepo vreme danas.
Pomisli prosečan grđanin, kad pogleda kako mladi ljudi izražavaju svoje mišljenje na ulicama grada...
Tako su i mene u svoje vreme
(pomisli prosečan građanin kad pogleda kako tuku mlade ljude po ulicama grada)
Credo post-soc-realista sa vrednosnim sistemom ukorenjenim na istom mestu iz kog dolazi i "valja se". Najveći borci protiv pripisivanja ovosvetskih čuda onostranome (iako i najveći promoteri psovke "U bož'ju mater"), a ujedno i sledbenici aparata koji se pozicionirao na pročelju vaseljene, kao (bogom->shift+delete) predsednikom partije dan.
Komunizam svojom smislenošću i dostojanstvenim photo-grey naočarima sa širokim okvirima baca sve hrišćansko u zasenak, da bi instalirao .exe u kom se svemu zna jasan uzrok, i u životu ništa nije vredno zapanjenja. Tako npr. u nekim trenucima i na nekim mestima šala prosto nije dobrodošla. Srećom, :
"ZNA se šali vreme i mesto"
* GDE i KADA, da znam i ja pa da idem, jebi ga!
Srpska ironična verzija izreke Del boja
Mišković: "U ovo vreme, koje god godine ja odlučim, oduzeću Rambu titule svijetskog mega cara i intergalaktičkog giga imperatora i njima proglasiti sebe!"
