Moderna stilska tvorevina arhaizma "je l' se to maže na leba?". Jer su današnja deca previše fešn, jes, jes.
Ćale Vukajlijaš, 2024. godina
ćale: Sine, deder, dodaj mi okastu trinaesticu iz kutije.
sin: :blene zbunjeno:
ćale: Alat sine, gvožđe.
sin: :blene i dalje:
ćale: Ma... Sponuj mi jebeni endžinier pek, vidiš da kvestujem riper gume!
sin: Aaaaa... :donosi kutiju alata:
ćale: A sad idi na komp i kucaj u gugl okastu trinaesticu, pa da te levelapujemo, m?
sin: Idem da vidim jel ima da se lajkuje na fejsu! :trči u sobu:
ćale: Lajkujem ti kevu... OPAAAAA!
Izraz koji koristimo da opišemo dečka/devojku čijoj nakaznoj pojavi nisu ravne ni definicije tipa 'grob', 'ker', 'lopata' i 'gargamel na kub'. Kao što bi retko kome na pamet palo da uđe u oplemenjeni bazen iz naslova, mali je broj onih koji bi nešto slično učinili i sa ovim osobama - ako tako i mogu da se nazovu.
- Matori, šta je juče bilo sa onom Danijelom...
- Sa kojom Danijelom, bre...?
- Pa, sa onom što smo je upoznali sinoć na žurci...
- Aaaaa, misliš na onu ribu što sam mislio da je hermafrodit...?
- Nemoj tako, brate. Šta joj fali ?
- Mora da me jebeno zajebavaš, bre ...
- Što ? Zgodna je, privlačna...
- Ej, aj' ne seri! Zgodna je možda za otvaranje piva a privlačna je k'o govno u bazenu! Nego, ti što pre idi i karaj nešto - mnogo ti se srozao nivo od kako te šutnula ona tvoja...
Facijalnim reljefom im dominiraju nosevi. Izgleda kao da imaju nož za burek između očiju, a ne organ za disanje, a bogami i mirisanje.
- Au, gde se ono dvoje nađoše da se venčaju!
- Što?
- Imaju zajednički profil.
- Pa dobro, to sad moderno, da ne bude muljavine po fejsbuku i...
- Ma, ne to! Nosonje oboje! Kad se slikaju iz profila, ni 16:9 ekran ne pokrije celu površinu nosa!
- Aaaaa! Pa dobro, možda joj nije loše kad on zabada nos.
- Eh, al' da mu nisam na mestu kad mu ona uzvraća uslugu...
- Uuuu, i to što kažeš! U pozi 69 odma' padne kastracija, sunce ti!
Zasrao si. Svestan si toga. Vidiš da izlaza iz govana koja si sam izasrao nema, ali i dalje pokušavaš da se uhvatiš za imaginarnu slamku spasa. Izgovaraš rečenicu iz naslova sa veštačkim osmehom na licu i moliš Boga, Alaha i ostale da te spasu. Njih boli kurac. A ti si najeb'o.
*:ding-dong:*
-Aaaaa evo mi ga muž. Sigurno se vratio ranije sa puta! Oblači se i skači kroz prozor!
-Esti zdrava, ženo boža? Sedmi sprat, a baba još posadila ruže. Ima sve da se izbodem. Nema teorije.
-Dobro jebem ti mater, samo se negde brzo sakr...
*:otvaranje vrata:*
-Hehe matori, smiri se molim te. Jednog dana ćemo se svi smejati ovome, siguran sam. Jel' tako, a? haha JEBOTE SPUSTI TU ŠIPKU DALILUD SITI?
-Meni rekli da imate problem sa bubašvabama u stanu, pa me poslali da ih poprskam...
Kaže se nekome ko je pustio wind of change, sa takvom mirisnom notom tuleži da tjera suze na oči.
A:AAAAAAAA, bogtejebo, aaaaaaaaa,...
D: Šta je, šta se dereš?
A: ...aaaaaaaa, zar ne osjetiš, aaa u tri pičke materine,...
D: Šta jel osjet... aaaaa druže šta je ovo,...
A: Ne znam, ali nije normalan smrad...
S: Šta vam je, ja ništ ne osjetim, hehehe
A: Seljačino, znači ti si kreten koji je prno!!!
S: Hehehe....
D: Bogtejebo, ovo kolje gore nego iperit.
A: U tebe se nešto uvuklo, pa crklo. U najmanju ruku neki tvor...a ovo se može klasikovati kao pokušaj ubistva...
Čuveni svetski putnik. Ova izreka potiče iz sada već davne 1372. godine, kada se mlad čovek po imenu Iguman zaputio u nepoznato. Nezadovoljan životom na selu, i mogućnostima kakve tamošnji život pruža, uzeo je motku, za nju vezao džak, spakovao najosnovnije stvari i krenuo. Susrećući se sa raznim nevoljama na putu, naučio je da je život van sela težak. Najpre, imao je problem sa nekom vrstom carina koja je tada ograničavala protok seljaka po teritoriji kraljevstva. S obzirom da nije imao dovoljno novca, ostajao je po određeno vreme u svakom mestu kako bi zaradio dovoljno da bi prešao tu nazovi unutrašnju granicu. I tako iznova i iznova. Uputio se ka velikom trgovačkom gradu, koji je tada bio pod okriljem manastirske županije. Brada mu je porasla, i organizam oslabio, tako da je rešio da malo primiri telo, ali ne i duh. Služio je kao sitni pomoćnik jednom zanatskom preduzetniku, kako bi zaradio nešto novca, a nakon smene, uvek je voleo da legne u hlad pod okrilje jedne breze, i da mašta gde će i kako će dalje. Nakon 2 godine gotovo istovetnog života, nastavio je svoje pitešestvije. Zahvalio se tom preduzetniku na svakoj pomoći, i zaputio se ka severu. Sada je imao novca za te "carine", međutim, kako je sever poznat po hladnoći, imao je novi problem. Pritom, ova oblast nije dobra za useve i stoku što je u to vreme bilo izuzetno popularno, pa ni mnogo naselja nije mogao naći. Skoro promrzao, konačno je ugledao jednu krčmu u planini. Tu je dao sav novac koji mu je ostao na neke krznene kapute i šubaru, i nešto toplo spremljene kafe, uz naravno specijalitet krčme-kuvano vino. Odseo je tu 2 dana čisto zbog dobre volje vlasnika, a onda je nastavio da se kreće. Hodao je i hodao... Krao je sa obližnjih farmi kako bi preživljavao. I najzad, stigao je u taj grad u koji se i zaputio. Kada je video ljude u njemu, zapitao se: "Da li je ovo vredelo ovoliki put?". Svi uredno doterani, stalno u nekoj žurbi, niko se nikome ne javlja... Iguman je postao očajan. Nije mogao da nađe posao, jer su tu bili najbolje obučeni šegrti i kalfe, pa je zbog slabih kvalifikacija uvek ostajao praznih ruku. Uspeo je ponegde da zaradi za parče vrućeg hleba iz obližnje pekare iznoseći đubre, ali na to se nije mogao osloniti. Seo je na ulicu, i očajan počeo da kuka: "Šta mi je ovo trebalo, zašto sam uopšte kretao bilo gde? Jooooj, šta ću da radim! A imao sam lep i siguran život na selu. Sad nemam ni para, ni volje da se tamo vraćam, kad pomislim koliki put treba ponovo da pređem!". Masa je počela da se okuplja oko njega, i da mu udeljuje svako po nešto novca. Nije mu bilo jasno o čemu se radi, jer se sa prosjačenjem nikada nije susreo. Kada je na kraju dana pogledao koliko je novca imao-zapanjio se. Odlučio je da kupi konja i dosta hrane, i da krene nazad. Otišavši do prodavaca konja, tražio je najboljeg i najizdržljivijeg. Svakom je nalazio po neku manu, jer je životom u selu naučio podosta o njima. Kada je najzad našao naizgled savršenog konja, prodavac ga pita:
-"Pa dobro bre, šta će ti ovoliko dobar konj? Hoćeš li on da ti ore njiva ceo životni vek?
-"Ne, vraćam se u svoje rodno selo na jugu (i objasni mu gde je tačno).
-"Aaaaa, e pa izvoli konja, i PUTUJ IGUMANE!"
Opaska nubu da veoma traljavo dela, deluje nesigurno i neiskusno te trenutnu aktivnost koju je inače više puta reprizirao izvršava kao da debituje.
Sale: Šefe da pucam dole desno ili da spičim po sredini?
Ljubinko: Koj' ti je bre Sale, kao da prvi put šutaš?! Sačekaj da se prvo baci pa onda u kontra stranu.
Sale: Ok.
... ► ...
Ljubinko: Mamutijebem!
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Mislim da će ići bolje kada se ovlaži, hihihi!
- Pa kako da ovlažim?
- E ajde samo iskosi i polako!
- Aha, evo ga. Aaaaa... Jao, pređe mi... Izvini nisam hteo po tebi.
- Ništa, ništa... Kao bre da prvi put sipaš pivo?!
- Ma nezgodne mi ove plastične čaše.
Veoma mudar potez svakog vlasnika kladionice koji će jednim udarcem ubiti više muva. Pre svega, biće to omiljeno svratište penzionera večitih optimista koji će te iste jadnice daviti pričama kako su još '82. na sportskoj prognozi imali 13 pogodaka, a zajebao ih Dinamo u poslednjim sekundama. Dolaziće i ekipica iz kraja koja je svakako svejedno u kojoj će kladionici pričati o (ne)uspesima naših tenisera i lopovima što pokradoše Zvezdu, ali je svakako bolje da to bude u kladionici gde radi ona mala sisata crnka. Neretko će se tu naći i pokoji neženja i lokalni šmeker koji će koketirati sa dotičnim radnicama, ne bi li omrsio svoga mališu znajući da je ista proverena radodajka. Naravno, dolaziće tu i pubertetlije koji će krišom gledati u njihov duboki dekolte, dok će najhrabriji nešto čak i dobaciti i na taj način postati faca u društvu. Najviše koristi će imati gazda, naravno:
-Kres partija je zagarantovana
-Plata će biti manja, a pravdaće se velikim bakšišom
-WC će biti uredniji
-Neće igrati slota
Nažalost, dotične su noćna mora iskusnim kladionicarima, jer se u svoj posao razumeju kao Marica u kriv cenzura.
-Iskusni kladionicar: Kolika je minimalna uplata po kombinaciji za sistem 6 od 8?
-Neiskusna radnica: Šta vam je to? Nemam ja to pojma, sad ću da nazovem gazdu.
-Iskusni kladionicar: Nemam vremena, uskoro počinju Islanđani. Gde vam je dodatak?
-Neiskusna radnica: Dodatak za šta?
-Iskusni kladioničar: Pa za listu.
-Neiskusna radnica: Aaaaa, da to nisu ona dva papira što su tu stajala? Ja mislila to višak pa sam tu skupila mrvice od doručka i bacila.
-Iskusni kladionicar (sada već besno): Dobro, kucajte mi Hertu i Inter u dublu. Dakle 4501 i 4803 kečeve za 5000.
-Neiskusna radnica: Nece moći, jer mi se čini da je gazda teniski dubl ograničio na 1000 dinara.
Odgovor nadrkanoj domaćici na svakodnevno pitanje šta da sprema za sutra.
Žaklina: Jaooo:uzdiše k'o da svršava: ne znam šta ću prekosutra za ručak.
Miroslav: Skuvaj pasulj.
Žaklina: To smo jeli prošlog ponedeljka.
... baja se češe za jaja, gleda tekmu, pljuga, pije pivce... Žaki ljušti krompir...
Žaklina: Je l' ti čuješ šta ja tebi govorim?
Miroslav: Eee, napuni paprike.
Žaklina: Jebale te paprike kad nemam perinač.
Miroslav: Napuni sarmu.
Žaklina: Šta te bre spopala neka punjenja, samo bi da puniš nešto, hihihi. Ozbiljno, ŠTA DA SPREMIM?
Miroslav: DVA GONGA I TRI PINGA, majke ti ga nabijem u pičku te glupe.
Žaklina: Aaaaa? Šta je to?
Miroslav: Kurac od pink pantera!
Najkategoričnije moguće ne! Ni pod razno! Ne dolazi u obzir, pa makar trpeo muke k'o mali Radojica. Mož' da dovedete celo Zulu pleme da me trti cele noći, ali ne popuštam! Ma, ni da sam pijan, lud i drogiran istovremeno, ne bih ni pomislio to da uradim! Čak i ne pominji! Totalno NE!
- Pošta! Evo, komšija, imaš i nešto preporučeno.
- Jel'? A odakle, kakvo je to?
- Ne znam, izgleda iz suda.
- Vrati!
- Ko zna, možda neko neočekivano nasledstvo.
- Aaaaa, ne! Nećeš opet da me zajebeš k'o prošli put kad stiglo ono od banke, pa sam kolabirao. Umalo da zaglavim na intenzivnoj! Ne jebem ja više to da uzimam! Napiši lepo da sam nepoznat na adresi, odselio se za Borneo da hranim orangutane bananama, ili, još bolje, da sam umro i da sam za njih nedostupan, nek' me izbrišu! A sad m'rš odavde dok nisam kera napujdao! Ženo, daj tandžaru!!!
