Kako se Ivan Bosiljčić proslavio u seriji ''Ranjeni orao'' i ''Greh njene keve'' dobio je poziv za glavnu žensku ulogu u filmu ''Cipelići'' čiji je režiser Jelena Tomašević koju nije odbio. Ta uloga je bila direktan ekser u sanduk srpske kinematografije što je zasmetalo Fakultetu dramskih umetnost i RTS-u koji kasnije zajedničkim snagama odlučuju da izbace novu verziju Bosiljčića. Osećajniju i baršunastiju.
Prolazilo je mnogo generacija, prijemnih ispita, proba, audicija ali komisija nije mogla da nađe glavu koja je mogla da zameni Ivana. Ulagalo se dosta novca namenjenih za komasaciju i uređenje poljoprivrednog zemljišta u raznorazne sekcije i radionice ali bezuspešno. Kako je materijalnih sredstava bilo sve manje čekala se dozvola o korišćenju novca iz humanitarnog fonda, a onda je od jednom na vrata zakucao on. Miloš Biković.
Njegov, duboko zamišljen al mi se kenja pogled je uputio pravo ka komisiji. Znali su da je to On. Frizura šala na stranu, šal od kašmira iz Teranove, džemperčić ispod kojeg se nazire majca Zdravlje Leskovac i kesa iz pekare Hleb i kifle u kojoj se nalazi proja sa heljdom, to je taj imidž. Kako je rekao ''Ćao ja sam ahm Biković hehe'' svaki ženski i po koji muški član komisije pušta suzu niz butinu i čestita novom ranjenom orlu. Dolaze fotografi i novinari da slikaju šmekerčinu i stave sliku u Blic ženi, Gej iz okej i Kurir kako bi i ostali mogli da bacaju piš. Kasnije ga izlivaju u bronzu i postavljaju umesto Karađorđa ispred Hrama. Džastin Biber se nervira jer dobija konkurenciju, Bosiljčiću visi uloga o koncu a Šerifovićka ispituje sebe. Biković šmekerčina.
-Dobar dan. Dajte mi dve kesice sa sličicama i ako može dopuna za četvorku. -Jel to ti skupljaš? -Da. Volim od malih nogu, to mi je hobi. -Ok. Evo ti prvo slidže. -Čekaj, šta je ovo? -Kesice sa sličicama. -Pa neću ove za Svetsko prvenstvo u Brazilu. -Nego? -Montevideo. Fali mi još Biković... -Molim? -Biković. Znaš, lepotan onaj, Tirke. Haha koje fore ima lik, znaš, došli oni jednom... -AJDE BEŽI BRE LJAKSE. -Šta? -MRŠ!
Nežan i kulturan odjeb čoveka koji ne ume grublje čak i kada ima budaletinu pred sobom.
- E, super ti je ova siNfonija boja. Čoveče.... a nisam ni 'teo da dođem na otvaranje tvoje izložbe. - Drago mi je da vam se dopada. Izvinite, moram do novinara... - Stani, bre! Mogli bi da sarađujemo. Skidam ogledala sa plafona u spavaćoj sobi. A da mi to oslikaš, a?! - Nisam baš siguran... - Imam stabilne merdevine, nemaš frke!
Potvrditi. Odobriti. Klimnuti glavom. Namignuti. Munuti u rebra. Reći da. Isprskati svetom vodicom. Prvi put overiti neki krevet. Kaparisati. Sve pojesti. Samo isprskati. Završiti molitvu. Lupiti enter. Rezervisati. Rukovati se. Staviti tačku. Raskinuti. Prekinuti. Komirati se. Oduzeti se. Zaspati. Završiti. Svršiti...
a) Razgovor između napaćenog tajkuna i lokalnog vladike Iksšestića
- Znate, Vaše sveštenstvo, mi u četvrtak završavamo poslednji radovi na ovaj naš tržni centar, pa ako bih mogli da navrnete na otvaranje u subotu, malo da se počastimo? - Joj pa znate kako, Velika subota, post je, kurac palac. - Pa jes, al' znate ako bih mogli i da nam malo aminujete objekat, ono za bolji bizmis, pa da to malo zalijemo posle, a i posle ponoći neko prasence da čapnemo? - Ooo pa to sad sve menja gos'n Mićo, dogovorićemo se za neke zavšne radove.
b) Razgovor između naivne Vukajlijašice i Gospod Moda
- Idem da pišem neke definicije, ajde dođi na net. Hoću da me aminuješ. - Ajde... A kako da te aminujem? - Pa sada smajilijem i onim "To može, dobra je, kači!", a za vikend da me aminuješ, što 'no bi se reklo kurcem u pičku.
Jedno od pet čula koja su nam podarena, i bez kojih nam život ne bi bio isti. Medjutim, i pored toga što je korisno, i što nam služi da nas oraspoloži nekim mirisima koji nam prijaju (miris pržene kafe, svežeg hleba iz pekare, ruža, pomorandži), ovo je čulo koje često stavljamo na muke. Već smo naučili da ne treba da jedemo previše ljutu ili gorku hranu, i onu koja nam se ne dopada. Možda nekad muziku slušamo i preglasno, ali ipak se trudimo da uši ne trujemo onim što nas zaglupljuje i što nam smeta. Ne diramo ukljušenu ringlu kako se ne bismo opekli, ne gledamo u sunce i sijalice..Ali čulo mirisa je često ipak na mukama : ne zvuči ni malo higijenski ni prijatno, ali velik broj muškaraca pomiriše čarape kada ih skine (da provere da li smrde, iako ih nose već treći dan). Isto je i sa hranom koja stoji nekoliko dana, neminovno se pokvarila, ali mora da se proveri. Odlazak u kupatilo posle ćaletove velike nužde je posebna priča, iako je moglo da se sačeka par minuta dok ne prodje vazdušna ofanziva. Utisak upotpunjuje i situacija kada cimer u frižideru pronadje zaboravljenu posudu u frižideru, u kojoj su uginule dve sarme. Otklopi je da vidi šta ima, i oduševljeno vikne - Jao, sarme od pr dve nedelje! Vidi kakve su boje! A tek što su se usmrdele, dodji da vidiš!
Filozofsko pitanje poznato kao i "narkomanska dilema".
Miodrag: E stvarno, pa treba da se uvede test inteligencije za otvaranje naloga na tviteru. Gledaj ti sta je on ovde nap... Anja: Ok, a je l' onda treba isto i za komentarisanje vesti na internetu. I za glasanje za komentare? A šta je sa glasanjem na izborima za parlament ili predsednika? Mislim, ako krenemo tako, gde povući crtu?
6. 9. 1822. godine, Negdje... razgovaraju Sen Simon i Ogist Kont (dvojica osnivača sociologije)
SWEET_SEN says: đe si brate Ole? Šta mai?
OGGY says: evo sad došao iz pekare. Kako sam samo bijesan!!!
SWEET_SEN says: što lave? Šta bi? Da ti neko nije uvalio ljepila u kiflu? OGGY says: ma jok bolan! Slušaj: dođem ja u pekaru, stanem u red ko čovjek kakav, čekam da dobijem svoj komad hljeba, nisam jeo već dva dana, poješće mi želudac sam sebe.. neće, pusti to, što me odvraćaš od teme?
SWEET_SEN says: šta sad na mene svaljuješ svoj želudac??!
OGGY: KO je spomenuo želudac? De da ti ispičam. Ne prekidaj me
SWEET_SEN says: dobro ajde. Čapri, nesto...
OGGY says: stojim tako, gledam one kroasane, skapah.. kad ti doletiše tri ili četiri srednjoškolca, uletiše preko reda i pokušiše zadnji kroasan. Hejjjj!!? Em nekultura, Em nekroasan. I znaš sta sam morao kupiti? Perec od tri dana. Sen brate, ljut sam. Ne mogu više. Ti si moj brat – pomozi mi...
SWEET_SEN says: šta treba buraz, samo reci. Tu sam za te...
OGGY says: danas sam zamrzio srednjoškolce.. gade mi se.. ne mogu ih smislit.. ja moram osvetu sprovesti... pomozi mi...
SWEET_SEN says: nije frka rođak, pomoći ću ti, samo reci sta ćemo...
OGGY says: želim nešto trajno.. nešto generacijsko.. nesto mučno, bolno, teško, mozgoparajuće, nešto naporno i žestoko, nesto sto ce proklinjati zbog patnje koju će im to nesto zadavati...
Stanje izgubljenosti i hroničnog besposlenja u životu svakog osnovca/srednjoškolca.
12:30 - Otvaranje očiju 13:00 - Ustajanje iz kreveta 13:00-15:00 - Facebook, razgovor sa ortacima, usput neki doručak 15:00-18:00 - Napolju po kraju i tako, pojede se neka pljeskavica 18:00-19:00 - Neko raspadanje po kući, malo se uljudimo 19:00-23:30 - Napolju, sa devojkom/dečkom, popije se i pojede nešto 00:00-03:00 - Kompjuter, internet, tuš, krevet
-Eto ove godine me unapredili, mogu da letujem gde hoću, odela menjam kao čarape, dogodine ću uzeti i vikendicu, a planiram i kuću da proširim. Neće mene niko više zvati žgoljom, sada sam neko i nešto. -E moja muko. Draži si ti meni bio dok si čekao da ti oni iz pekare daju jučerašnje pecivo.
Diverzifikacija u okviru proizvodnog programa. Napraviš 'leba, dođu penzosi i ispipaju ga - ostane za sutra pa prodaš upola cene ili melješ u prezlu. Ovako napraviš 'leba, isečeš mašinski na jednake kriške, spakuješ u najlon kesu i staviš na policu. Em ne mogu da ga pipaju, em može duže da stoji, em ga kupuju japiji za tople sendviče jer ne gube vreme na sečenje.
- Ćale, što si se vratio tako rano? - Majkeimgalopovske! Nabiše sav 'leba u kese, ne mo'š proveriti koji je friški! - Ćale bre, idi ponovo do pekare i uzmi bilo koji, taj u kesi je uvek svež... - A što ti mene ponovo šalješ? - Imam jedan friški u kesi da dam ženi, 'ajde prošetaj pola sata, evo ti i za lozu...
Probudis se ujutru i kazes sebi-jaaaoo moram na glupi posao!Sa tako veselim mislima kreces i svracas u pekaru da kupis burek kada ono u novcaniku nemas ni dinar a siguran si da si imao 200 dinara.Nista,uzmes burek na recku i psujes zenu jer ti je verovatno ona uzela pare i tako jedes burek i primetis oogromnu bubu u njemu.Bacas ceeo burek,psujes pekaru...pogledas na sat i vidis da ces da zaksnis.Trcis na posao kada te najinteligentnije bice na svetu zaustavi i trazi ti licnu kartu-rutinska kontrola!Iznerviran dolazis na posao i cekas da popijes kafu pola radnog vremena jer kuvarica gleda spansku seriju.Nakon dugoiscekivane kafe dolazi tvoj sef i kaze da si upravo postao tehnoloski visak i da odsutra vise ne moras da radis.Polupas celu kancelariju i krenes kuci,na pesackom te udari auto-zavrsis u bolnici sa laksim povredama prepona ali usled nedostatka kreveta odmah te otpuste kuci.Dodjes kuci i mislis da se sve zavrsilo konacno kada vidis poruku na stolu gde ti zena saopstava da te je napustila i da je pobegla sa vlasnikom pekare u kojoj si kupio burek.Legnes u krevet i gledas u plafon i mislis se da li ce mozda sada i plafon da ti padne na glavu...u tom trenutku te strefi slog od visokog pritiska i zavrsisi opet u bolnici ali ovaj put na duze gde posle duzeg oporavka shvatis da si smesten na psihijatriji....baksuz!
