Čulo mirisa

Jedno od pet čula koja su nam podarena, i bez kojih nam život ne bi bio isti. Medjutim, i pored toga što je korisno, i što nam služi da nas oraspoloži nekim mirisima koji nam prijaju (miris pržene kafe, svežeg hleba iz pekare, ruža, pomorandži), ovo je čulo koje često stavljamo na muke. Već smo naučili da ne treba da jedemo previše ljutu ili gorku hranu, i onu koja nam se ne dopada. Možda nekad muziku slušamo i preglasno, ali ipak se trudimo da uši ne trujemo onim što nas zaglupljuje i što nam smeta. Ne diramo ukljušenu ringlu kako se ne bismo opekli, ne gledamo u sunce i sijalice..Ali čulo mirisa je često ipak na mukama : ne zvuči ni malo higijenski ni prijatno, ali velik broj muškaraca pomiriše čarape kada ih skine (da provere da li smrde, iako ih nose već treći dan). Isto je i sa hranom koja stoji nekoliko dana, neminovno se pokvarila, ali mora da se proveri. Odlazak u kupatilo posle ćaletove velike nužde je posebna priča, iako je moglo da se sačeka par minuta dok ne prodje vazdušna ofanziva. Utisak upotpunjuje i situacija kada cimer u frižideru pronadje zaboravljenu posudu u frižideru, u kojoj su uginule dve sarme. Otklopi je da vidi šta ima, i oduševljeno vikne - Jao, sarme od pr dve nedelje! Vidi kakve su boje! A tek što su se usmrdele, dodji da vidiš!