Uzevši u obzir da je bacanje lopte u pobesnelu gomilu učenika željnih fudbala, najveći fizički napor koji učine za vreme časa, profesori i nastavnici fizičkog vaspitanja se mogu okarakterisati kao prilično lenje osobe. U preostalom vremenskom intervalu, do završetka časa, bave se prodajom bižuterije, oriflejma, ejvona i ostalih tangi-frangi, učenicama koje imaju one dane u mesecu, čitaju ljubavne romane i završavaju doručak. Shodno tome za nekoga ko ne radi ništa po ceo dan kaže se da ladi jaja kao profesor fizičkog.
-Mali, šta si se izvalio tu?
-Evo gledam neki film, sad počeo.
-A je l', šta si ti ovde, neki profesor fizičkog? Diži se bre, idemo da natovarimo ono đubre kod komšije!
Istrazivac sa Discovery-a,po prirodi veoma slican kolegi Bear Grylls-u.Postoji samo jedna sustinska razlika:Dok Bear Grylls rizikuje zivot petljajuci se sa prirodom i zivotinjama,Ross Kemp se petlja sa ljudima.Bilo da je u Avganistanu,bilo da je u potrazi za Somalijskim piratima ili pak Ruskom mafijom,on je uvek naoruzan i u akciji, konstanto rizikuje da izgubi glavu gurajuci njusku tamo gde ne treba.Gledajuci njega necete imati poriv da se ispovracate kao sto je slucaj sa njegovim kolegom Grylls-om,ali ce te pozeleti da svakog ciku sa obrijanom glavom obilazite u sirokom luku pouceni Ross-ovim njuskanjima o svetu podzemlja.
Mozete gledati njegovu emisiju i jesti nesto istovremeno,za razliku od kolege jedaca przenih gusenica od kojih pozelite da pozdravite Erla i Ralfa (EEeeEErLL RaAAAaaALF onomatopeja pegle)
Dogadjaj koji se valjda danas desio, a na koji je čekalo fazon 5 čoveka u celoj državi. To bi navodno trebalo da spase sunovrat srpskog društva.
Kao da muzeji i biblioteke ne postoje u svakom gradu u Srbiji, pa ih obilaze uglavnom ekskurzije, a članarinu u biblioteci plaćaju tek retki zanesenjaci i oni koji nemaju kompjuter i internet gajbi pa su prinudjeni da koriste javni.
Sad se očekuje da nam postavke izložbi nekih starudija, ulja na platnu Jove Pajovića i pegle na žar povade katastrofalno stanje u kulturi, kad već nikome ne pada na pamet da skloni djubre s televizije i sredi obrazovanje da nam decu ne uče kako su bespolna bića.
Jebem li vam majku u pičku ja. Bolje je tu zgradu na Trgu pretvoriti u hotel s kockarnicom i diskotekom, pa i da ima neke vajde od nje.
- Brate, će didemo u taj narodni muzej, da vidimo šta ima, možda da se ukrade nešto?
- Idemo brate, evo ja častim ulaznice, idemo da se, rečnikom Ivane Žigon, kulturno vozdižemo. Kulturo brate, eve smo hahaha
- Hahaha
Lik koji ne bira. Umocio bi ga gde kod ima rupa. Pickopacenik. Svaka njegova ide u pravcu seksualnog opstenja sa pripadnicama lepseg pola, makar one i ne licile na zensko. U ekstemnim slucajevima, u nedostatku zenskog drustva, paznju neretko usmerava na zivotinje. On zeli da poseduje, nijedna nije za bacanje, on jebe jer se strogo drzi one stare. Lik koji ide na roditeljski, ali ne zbog ocena.
Opstenje se suvom bukovinom je za njega normalan pojam.
-Batice, kakav guz ima ova...aauuuu,av,av,av...
-Majmune napaljeni, vidis da ima 120 kila, da l' si ti normalan?!?
-Malo je debela, ali vidi se da mesa sacuvaj Boze..
-Covece, definisao si zagorelost, nema dalje..
Decko objasnjava.
Trenutno najpopularniji sport.
Obuhvata nekoliko oblasti:
1.Skandiranje.
2.Bacanje baklje u dalj.
3.Demoliranje grada posle utakmice.
4.Brukanje Tima/Reprezentacije.
Švabizam. Švabski naziv za plažu koji se zadržao u nekim delovima Bačke. Novosadski štrand je naziv za gradsku plažu preživeo denacifikaciju. Tu plažu koriste pederkasti mladići da skaču u plitkom mulju, vrište i deru se gari i picigen. Ulaz je nekih 25 rajsfeninga u dinarskoj protivvrednosti, a piva 75 rajsfeninga, ali opet samo za dinare. Plaža ima i istoriju. Za vreme drugog svetskog rata koristili je madžari za bacanje žicom vezanih jevrejskih porodica, pod Dunavski led. Još uvek je opasana je bodljikavom žicom visokom dva metra. Ista je tu da vlasniku kabine evocira uspomene na prekta obučenog u Vermahtovu uniformu.
- Mladiću ustanite se da sedne stariji.
- A đe's ti pošla baba, kad nemereš ni stajat?
- Na Novosadski štrand.
- Enšuldigenzi. Haj Hitler baba. Na'ti sedi. Sa'će i led.
Jos jedna sms mamipara na ruzicastoj televiziji sa elementima igrane serije, dokumentarca i reality show-a.Zamisljen kao krimi istraga u kojoj vi kao gledalac istrazujete ubistvo nekog nesretnika i pritom saljete poruku sa imenom potencijalnog ubice.Postoji i mogucnost telefonskog pozivanja osumnjicenih i ispitivanje istih.Emisija ima za cilj da vam telefonski racun bude astronomski.
Ako imate novca za bacanje zaigrajte.Postanite i vi ovca za sisanje.
Gde je?????
Imam osecaj da uvek kad okrenem taj kanal da vidim rezultat ili je:
1)slobodno bacanje ili 2)time out ili 3)usporeni snimak ili 4)pauza izmedju cetvrtina ili 5)su vešti tehničari u režiji stavili znak svoje televizije preko rezultata.
Ako kojim slucajem gledate kosarkasku utakmicu na jednom kanalu i nesto vama zanimljivo na drugom kanalu pa morate mnogo da koristite daljinski cekacete bar 5 minuta da vidite ono najbitnije...rezultat!
Zadnja kap u prepunoj casi koja me je totalno oterala od daljeg gledanja nase kosarke.
Prvi je bio: Svedska 2003., a drugi: Zvezda u zadnjih 9 godina.
Zato sam i digo ruke od gledanja kosarke.
Drzava nema novca za povecanje plate svojim ljudima, ali bitno je da ima itekako para za bacanje kada je u pitanju ugoscavanje svakakvih njuski poput onih Otomana, Sherezade i onog njenog bradatog frajera koji su ogulili drzavu gostujuci u skupocenim restoranima i hotelima (ne verujem bas da je Sherezada sama platila da dodje u Srbiju, boli nju pi*ka).
A da ne pricam o otkupljivanju Latino-americkih (popularno "Spanskih") serija koje imaju po 983829 epizoda, sve su na istu foru i zavrsavaju se isto (glavna pi*ka i fenser se vencaju i zive srecno do kraja zivota).
Da se ne bi pričalo kako su Srbi neaktivan narod,izumljena je posebna sportska disciplina kojom se od prastarih vremena bavi bar 80 procenata Srba. Rec je o kopanju nosa koje je veoma svestrana sportska igra sa mnogo, u najmanju ruku, zanimljivih disciplina od kojih su neke pravljena kuglice i bacanje u dalj rezultata kopanja, zatim takmicenje u tome ko dublje gurne prst u nosnu šupljinu i jedna od najomiljenijih-kopanje "materijala" i lepljenje istog po nevidljivim površinama nameštaja (preporučuje se da proverite svoj nameštaj kako bi imali uvid u to da li su i vaši gosti aktivni u ovom sportu)
Postoji fraza kojom se cela situacija okreće na šalu kada se osoba koja se bavi ovim sportom zatekne na "treningu" i tada nas onako iznenađeno i tugaljivo pogleda- ŠTA JE,NI U NOSU NEMA KAO ŠTO JE NEKAD BILO?
