Čuvena fraza američkih filmova B produkcije kojom rendom američki oficir treba da istakne kako je trenutna situacija usrana i da je došlo dotle da jedino vrh države može nešto da ispravi. Kao i svo sranje koje dolazi "preko bare" i ovo je našlo svoje mesto u svakodnevnom govoru.
- Kapetane, vanzemaljci su se ukrcali na brod. Šta da radimo?
- Pozovite predsednika. Više ništa nije u našoj moći.
- Ali, gospodine... Oni će... Oni će nas ubiti.
- Neka se bog smiluje našim dušama. Dok sam živ neću dozvoliti tim zelenim gadovima da slete na američko tle. Gad bles amerika.
- :Šmrc: AAAAA... MOJU SI AMERIKU NAŠO DA NAPADAŠ...
▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬
- Jebeno ne mogu da verujem!
- Šta je bilo, buraz?
- Iscureo mi je kečap na majicu.
- Uuu... Zovite predsednika pod hitno.
- Jedi govna, bre. Ovo se ne pere.
- Boli me kurac.
Pored klasicnog, tradicionalnog shvatanja posta (kao odricanja od nepotrebnog i vrhunca samokontrole), postoje i interne (a opet opsteprihvacene) upotrebe ovog pojma. I ponovo je u pitanju odricanje (izbegavanje) nepotrebnog (nezeljenog).
Rucak kod bake i deke...
-Vidi sta je baka spremila...
-Jao... (AAAA) Strudla sa visnjom... (U tri lepe...) Mmm...
-Jeste. Zna baka sta njeno pile najvise voli, je l' tako?
-Mpgh... Tako j...
-'Ajde, uzmi, prekjuce si samo malo uzeo.
-Nije trebalo da se mucis... (Get it away! Get it away!)
-Ma nista ti ne brini, nije baki tesko... 'Ajde, zi' mi ti, uzmi malo. Evo, evo, dace baka... 'Ajde, aaaaa...
-Postim!!! Postim... Ne mogu, bako, postim... Jaja! Ima jaja tu... Petak je... Ne mogu...
-Au, ono stvarno petak danas, ja se zaboravila... Nista, spakovace baka...
Nisi dovoljno stručan, kvalifikovan, iskusan da bi nešto odradio kako treba, ali se tešiš time da i osoba ili životinja za koju to činiš neće uočiti razliku od kvaliteta, neće se žaliti, jer za bolje ne zna, nije videla, čula, osetila, nije informisana.
Matori i ja pravimo kućicu za psa. Pas kao omanji ovan. Matori zida nešto, ja kao pomagač, donesi, pridrži, okreni...Ispade nešto, ne možeš ga definisati ni na Vukajliji! Matori ponosan, k'o da je konstruisao termogenerator, ja iskreno kažem:
- I nije baš nešto, ne liči mnogo na štenaru.
- Od koga je, dobro je,...
---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Aaaaa, Mile, da častis, skinuo si djanu!
- Ih, k'o da je ona neka riba, pa još da častim, 'ajde, bre!
- Iskreno, kako je bilo? Mislim, prvi put ti je, nemaš iskustva, jesi li je usrećio?
- Od koga je, dobro je,...
Ne izgleda tako na prvi pogled, ali zaključio sam da je ovo najbolji način da utešiš prijatelja koga su stisle muke i problemi. Potrebno je da mu predočiš sve one loše stvari koje će ga u budućnosti verovatno zadesiti, kako bi mu na uštrb sutrašnjice ulepšao današnjicu.
Uosalom, ljudima je dosadilo rutinsko i mehaničko ponavljanje kako će biti bolje. U tenutku muke, poraza i patnji sve izgleda crno, ako se još i zapitaš zašto će i kako biti bolje, možeš ići u pičku materinu. Ovako, raširiš osmeh, zagrliš prijatelja ili koga već želiš da utešiš i napraviš drugačiji pristup:
- Dodji druže, šta je, stislo? Ako ako, biće i gorih dana, za pare ćeš se svejedno uvek natezati, doći će i deca pa ćemo se i oko njih sekirati, ostarićeš, dragi će masovno odlaziti na večni počinak, zanemoćaćeš, izgubiti zdravlje, biti jadan zaboravljeni, napušteni stari penzioner..
- Jebote..Ala ti znaš da utešiš čoveka.
- Šta hoćeš, pa vidiš da sad i nije tako loše! Je l to kreće osmeh? A? A? AAAAa tako bre da te vidim, hajde biće sve ok, proći će i ova oluja, treba koristiti ovo danas dok ga još imamo.
- E da znaš da si u pravu. Ajmo na po jedno, ja vodim!
Političari i ostali visoki dužnosnici koji su se na pošten, a češće nepošten način domogli njenog kožnog veličanstva - fotelje.
Možemo ih svakodnevno vidjeti kako paradiraju gradom u skupim odijelima sa kravatama raznih boja dok se hvale svojim imaginarnim uspjesima, dok one realne situacije skrivaju k'o nena kad dobije penziju, a to je trošenje državnog budžeta po uglancanim kafanama i odmaranje na pozlaćenim jahtama širom svijeta.
- Đe ćeš poš'o tako skockan?
- Ma idem na sastanak u stranku. Čujem da će biti puno glavonja, foteljdžija, pa reko' da ne budem crna ovca među njima.
- Aham... Nisam znao da furaš politiku.
- Ma i ne furam, nego se ovako prebacujem od sastanka do sastanka. Idem radi dobre klope, a i možeš fino da se uvučeš nekom poznatom, pa lakše dobiješ posao.
- Aaaaa, nešto kao porodični ručak. Tipično balkanski. Ajde idem ja da cijepam bukovinu, ima još tri prikolice, a ti nastavi sa tim šliht lokom.
Ono što naivnim regrutima oduzmu na ulasku u kasarnu. Ajde alkohol, zabranjen kao takav, ali cigare....
Ulaz u kasarnu. Veliki natpis na platnu "dobro došli mladi vojnici" a sa druge strane neko dopisao "umrite gušteri".
Desetar na prijavnici: Dobro veče, dobro došli u jedinicu. Šta imate u torbi?
Gušter: Mama mi spakovala neku pitu, ujka stavio guaranu i balantajn i boks marlbora....
Desetar: Aaaaa, lepo od mame ali taj ujka vam ne misli dobro, zabranjen je unos stranih cigara i pića u kasarnu. Ostavite to na prijavnici.
Gušter: Ali zašto cigare?
Desetar, dok prevrće po torbi trenira kiseli osmeh bez reči jer ne sme da se dere dok ne prekoračiš prag i ne upišeš se da si stigao...
Ženska osoba hipnotišućeg pogleda. Možda ima šlauf za spasavanje oko struka, bulju kao Sovjetski savez, možda je bubuljičava kao zagoreli pubertetlija ili joj fale tri prednja zuba, ali ti to verovatno nećeš primetiti. Zatreptaće okicama na tebe i uputiti ti prodoran pogled koji će te zakovati za zemlju kao ćeletova šljaga kad si mu saopštio da su kola završila na auto-otpadu.
- Au! Kakvu sam ribu video! Prelepe plave oči, munjevit pogled, jebote pao sam. Šteta što je nosila feredžu pa nisam video ostatak.
- Gde si bre video ribu sa feredžom?
- Majke mi, sad je prošla pored mene. Beduinka prava života mi!
- Aaaaa, video si Jocinu devojku, Sanju. Jeste, i ja sam tako reagovao prvi put. Onda sam se dozvao k sebi, zaklonio oči da me ne gleda direktno u njih i ošacovao je celu. Brate, žestok krš od ribe, razočarao bi se potpuno.
- Ali...
- Znam, znam, nemoj meni da pričaš ništa. Hteo sam da je ženim u jednom trenutku.
Znate one ljude, kojima sve ide od ruke, koji imaju sreće u svemu što rade, a i pare im se gomilaju, jer jebi ga, oće ih. E za takve se kaže, da bi im i kokoti (pijetlovi) nosili jaja.
-...tako da nemam pojma, ali ajde da vidimo. Pozvaću ga ja kasn... eeee ćao Zoki...kako je brate? Heh ... A evo, borba...hehe... Gledamo se.
- Ko je bio ovo?
- Ada Zoran bre, onaj što je postao šef sektora za IT u onoj firmi.
- Aaaaa Zoki što je prvi dobio telefon na klizanje u osnovnoj? Sedmi razred smo bili...
- Ee taj brate, Zoki. Kakvu pičku fura brat, takvih sisa nema u ovoj opštini. Ali kažu da nije fufica, ono cura je na mjestu. Fina neka.
- Ada pa čuš. Kome se oće i kokot mu jaja nosi.
Profitom isforsirana saradnja poznatih ličnosti i institucija „različitih“ sistema vrednosti,orjentacija i delatnosti.
HIT!!! HIT!!! HIT!!! Povratnički duet Stoje sa Brankom Kockicom.Koreografija za spot izvodjena od strane dece kosovskih vrtića, uz pratnju horova „Kolibri“ i „Neven“ za pesme „Udri kučku dok je živa“ i „Ne kuni mi majko mog novog makroa“.Saradnju pomogli:Đogani (pomogao klincima i klincezama u uvežbavanju pokreta:“Ajd mala stavi ovako ruke na kukove, izbaci grudi i mešaj guzom, evo ovako i sad ove...“ –„Mama, mama ovaj čika me pipka aaa...!!Aaaaa....!!!“E jbm ti kad mi daju da radim sa amaterima!“), Radio Beograd (odmah posle termina posvećenog uzdizanju pravoslavnom duhovnom muzikom emituje pesme sa novog Stojinog albuma).
Nadareni pojedinac iz mase koji je dobio važan zadatak, da u filmu izgovori jednu ključnu rečenicu ili da učini nešto što će da dovede do zapleta ili raspleta radnje u filmu.
Kinez 354:Aaaaaaaa!!! Polomiću ti kosti, zažalićeš što si se rodio!
Bruce Lee: ASA, ASA, ASA, (krc) ASAAAAAAAAAAAAA!!!
Recepcionar: Dobro veče, gospodine. Imate rezervaciju na ime...
007: Bond. James Bond.
Slijepac:(lupka štapom po rubu trotoara i sprema se da pređe ulicu)
Amelie Poulain:(Hvata ga za ruku, prevodi ga preko ulice, nastavlja da hoda sa njim držeći ga pod ruku, opisujući šta se sve dešava oko njih. To uključuje i opis djeteta koje gleda u kera, i kera koji gleda u piliće, i piliće koji ne gledaju nigdje, jer se peku na ražnju, i sve to u hodu.
SSZ u Titaniku(po mogućnosti neplivač): Aaaaaaaaaaaaaa!!! Umrijećemo, aaaaa!!(Skače... i pljaaas! Udario je u skelu, za spuštanje čamaca za spasavanje, i lagano skliznuo u vodu... Buć!)
