Pored klasicnog, tradicionalnog shvatanja posta (kao odricanja od nepotrebnog i vrhunca samokontrole), postoje i interne (a opet opsteprihvacene) upotrebe ovog pojma. I ponovo je u pitanju odricanje (izbegavanje) nepotrebnog (nezeljenog).
Rucak kod bake i deke...
-Vidi sta je baka spremila...
-Jao... (AAAA) Strudla sa visnjom... (U tri lepe...) Mmm...
-Jeste. Zna baka sta njeno pile najvise voli, je l' tako?
-Mpgh... Tako j...
-'Ajde, uzmi, prekjuce si samo malo uzeo.
-Nije trebalo da se mucis... (Get it away! Get it away!)
-Ma nista ti ne brini, nije baki tesko... 'Ajde, zi' mi ti, uzmi malo. Evo, evo, dace baka... 'Ajde, aaaaa...
-Postim!!! Postim... Ne mogu, bako, postim... Jaja! Ima jaja tu... Petak je... Ne mogu...
-Au, ono stvarno petak danas, ja se zaboravila... Nista, spakovace baka...
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
+