Mnogi mladi Srbi odu da žive, rade i zarađuju u Americi, Nemačkoj ili Engleskoj zato da odande vode nekakvu virtuelnu, sobnu, frustrarsko-drkadžijsku bitku protiv Evropske unije, NATO-a i neizbežnog Novog svetskog poretka, i da gorljivo agituju za najektravagantnije ovdašnje nakaze i ludake. U posledicama čijih postupaka neće imati čast lično da uživaju. To prepuštaju nama.
„cast izuzecima“
Tačno ta rečcast izuzecima8 definicija →Obično veliki ljudi imaju tu čast da po njemu generacije koje slijede dobiju prezime. Kod nas je to malo dalje otišlo, pa tako za svaki ekstreman primjerak ljudske vrste može nastati prezime. Kao da je malo što si naslijedio loše gene, još ti mora i u rodnom listu pisati osobina pretka.
-Čekaj, jesam li ti maloprije 10 minuta objašnjavao zašto se ne stavlja kreč u mješalicu ako se miješa beton za ploču?
-Jesi majstore al'...
-Jel imaš ti djecu, sina možda?
-Imam fala Bogu.
-Ako bude ličio na tebe Boga mi moraćemo ga prozvat Mutavdžić. Ajd ti meni fino daj tu lopatu a evo tebi crijevo, napuni vodom ono bure, čim vidiš da je voda došla do vrha odma isključuj vodu. Nije teško, vidjećeš.
Za razliku od starih telefona, kada se tek nakon dizanja slušalice i bojažljivog "HALO" saznavalo sa kim imamo čast, ovaj novi izum, a sve u duhu novog vremena, omogućava nekoliko dodatnih sekundi da se uzme vazduh, razmisli, i krene u ofanzivu na prvu loptu. Što bi on mene smarao kada ja mogu njega? Prc.
Dragocenosti koje se prenose sa kolena na koleno.
Ne daje se svakom. Tu privilegiju imaju samo odabrani. Ljudi koji to nikad ne bi prodali, menjali za drogu ili stavili na kocku. Čak i ako je u pitanju bižuterija koja ne vredi ni 250 dinara.
Za one koji su imali tu čast da ih naslede, te stvari imaju duhovnu vrednost.
*Od zlata do srebra preko bakra i hroma.*
*[Prvi dan me video, ludo se zaljubiooo
kupio mi lančić pa mi rekaooo:
Naa laančićuuu ime tvojeee i do njegaaa ime mojee...|http://www.youtube.com/watch?v=2f0eDojHzl8]*
- Jao dragi, slušaj pesmu koja piči? Ah.
- Znam, sećam se, nisam tolko omatoreo.
- Ovako smo se i mi slično sreli. Ti si prodavao neki kupus a meni se baš tih dana jeo podvarak.
- Da, da. Se sećaš kako te ožežilo u kolenca kad si me videla? Da nisam okačio venac s paprike iznad tezge ne bi imala za šta da se pridržiš, polomila bi noge, hehe.
- Ufff, što smešno. Da nisam ubila babu i obogatila se, ti bi trun'o u ono tvoje selo. Ni sa kolut od luka nisi imao da me zaprosiš?
- Kacam siroče.
Moto ovna predvodnika prilikom snebivanja družine za polazak u večernji izlazak u obližnji rasadnik budala, koji je poznat po radodajkama, ali i indijancima, koji su uvek spremni i orni da brane nepostojeću čast svojih sugrađanki.
- Brate, neću da idemo tamo, da mi keva pegla crnu košulju, nema šanse!
- Ajde, ljudi, dobićemo ili pičke, ili po pički, šanse su nam pedeset-pedeset!
- Neka, hvala, neću da se kockam sa životom. Šanse su mi sto posto da ostanem živ ako ne odem.
Ljudi sa najvećim mudima, ne znam dali su ludi ili izvanredno hrabri jer oni jedini idu tamo odakle svi beže, zanimanje koje je u našoj zemlji nekad bilo poštovano danas skoro zaboravljeno, jer ima sve manje ovih izuzetnih ljudi, ne znam šta da kažem svaka im čast.
Izraz koji se koristi kada želite da kažete kako je nešto dobro takvo kakvo je, ali mu ipak nedostaje jedna jako bitna stavka koja bi ga učinila savršenim.
Pošto većina ljudi na ovim prostorima uživa u specijalitetima sa roštilja ( čast vegetarijancima ), ne treba posebno objašnjavati da je pljeskavica dobra sama po sebi, ali da sa urnebes salatom čini savršenu kombinaciju.
- Kako je bilo sinoć na dejtu sa onom devojčicom? Izgleda da je baš fina.
- I jeste. Fina je, pametna, lepa, al' nije ona za mene...
- Jaoj, živote... Uvek tebi nešto ne odgovara! Šta je sad u pitanju?
- Suviše je, bre, stegnuta. Meni treba neka šmekerka, koja je opuštena, spontana, duhovita. Ova je, onako, k'o pljeska bez urnebesa.
- Ma, treba tebi jedna motka, jeb'o te urnebes!
- Sine, 'ajde da klopaš. Pravio tata roštilj.
- Evo, kevo, samo da se presvučem. Šta je pek'o?
- Krmenadle, ćevape, belo, ražnjiće, pljeskavice...
- Uuuuu, pljeske... Je l' ima urnebesa?
- Nema, jebi ga, otkud mi sad urnebes?
- E, bre, kevo... Jes' ti čula za izraz: "K'o pljeska bez urnebesa"?
- Nisam.
- E, pa, nisam ni ja pošto sam ga sad smislio i idem da definišem, a ti smućkaj časkom urnebes, mislim da imaš sve sastojke.
Nekada sportske patike koje su sluzile za trcanje.
Danas se nose u kombinaciji sa "zajebanom" trenerkom (mora imati ranflu kako bi se patike sto bolje videle). Uglavnom ne sluze nicemu sem da pomognu likovima da ispoziraju sto je to bolje moguce.
Primera previse (nazalost).
...izvinjavam se izuzecima...
Dve japanske reči - jedna, ne obavezno japanska, budala. Samoubica sa mikrofonom, često i iz baš vašeg socijalnog kruga, koji je par trenutaka ranije i okuražen sa 4-5 na eks popijenih piva konačno pomislio dume da peva i tako prijatno veče uz omiljenu zabavu nacije iz "Zemlje Izlazećeg Sunca" pretvorio u incidentnu situaciju sa upaljačima, pepeljarama, kriglama i, uostalom, svime ostalim što se u datom trenutku prisutnim žrtvama moglo naći pri ruci.
Jer sigurno ste se i vi, dragi moji čitaoci, barem jednom našli u prilici da, ako ne učestvujete u njemu, onda makar prisustvujete pomenutom hepeningu i pevačkim blamovima (čast izuzecima) koji su, prirodno, sastavni deo istog. No, to je fun deo čitave priče, pogotovo ako je tu prisutno neko žensko čeljade kojem je bitnija vaša namera nego tonalitet. Razume se, ima i onih debila koji su tu došli da pokažu svoje glasovne sposobnosti (šta god to značilo) i koji će se kasnije kući ponosno uputiti sa zasluženo osvojenom majicom Caffe Danguba - Kralj/Kraljica Karaoka i kuponom za 2 domaća piva, idemo na na 3, ali ne govorim ja ni o njima. Govorim, naime, o onim teškim antisluhistima međ' rasom nas homo-sapiensa kojima su najviši vokalni dometi bili vrištanje za sisom iz perioda kad su bili bebe, odnosno horsko urlanje glasovite numere "Pjano daj gol" na utakmici izmeđe Čukaričkog i Zvezde pre sto sezona. Bilo 2:1 za Čuku, bajdvej.
Elem - *izopštiti* iz društva. Barem kada su karaoke u pitanju...
- E, BRRRATE!!! IDEM SAD JA MMMALO DA PEVAM, OK?
- Joj, tebra, nemoj, molim te, ne mo'š da stojiš, kamoli da pevaš, pa znaš šta se desilo prošli pu...
- MA, OOOOPUŠTENO, BLLLATE, SAĆU DUZMEM NEKU LLLAKŠU PESSSMU!!
- Dobro, ae...
- KONOBAR!! EL MOŽE SUMORRRNO JUTRO OD LJUBE ALIČIĆAAA?
- U, jebote...E, ljudi, ae pakujte se, krećemo...
Na skoro svakom automobilističkom forumu postoji ovakva rasprava... Slična je političkoj nedoumici između konzervativne i revolucionarne stranke. Tako će i onaj koji ima dvadeset i četiri godine starog i trulog Opela braniti čast svoje marke, a lik koji je dao grdnu lovu za hidrauliku sa GS-a i proklinjao dan kad ga je kupio pljuvati po Opelu reda radi!
Marko taksista, pre četiri sata...
Nema boljeg auta od Nemca... Opel zakon, a ne kao onaj kartonski Citroen, jebem mu mater francusku prefinjenu...
Đoka Abarth, pre tri i po sata...
Ti meni za Citroen... Pičke švapske... Olimpija je traktor! Pišam na Kadett!
Marko taksista, pre tri sata i devet minuta....
Poserem se na Visa Club! Jebem ti XM i mater slovenačku onima iz CIMOS-a što su nam prodavali to đubre!
Balkanski Enzo, novajlija, pre dva i po sata...
Smiri strasti Citroenisto, svi znamo da francuska stoka ne ume da pravi aute!
Marko taksista, pre 2 sata...
2 na 1 buljo pariska!
Đole abart, pre sat i 59 minuta...
Cedim bubuljicu majonezaru na Omegu... tačnije omegu...
I moja baba kad je bila dete, Corsa je bila zastarela...
Marko taksista, pre sat vremena...
Ti mora da si Tomin naprednjak, ta napredna tehnika je govno...
Mladi ali perspektivni tjuner, novajlija, pre 43 minuta...
Mir strastima, bez politike, Opel zakon...
