Kuća srpskog domaćinstva, najčešće na selu, iznad koje vire kastom-mejd zakačene žice za krađu struje, kao u trolejbusa.
Električar: "Čića, mi smo došli da ti isključimo struju, tačnije da skinemo one žice kojima kradeš struju."
Gazda: "A, tooooo... Sine moj, to je drugo: meni stuja direktno dolazi iz termoelektrane, jer mi je tamo poslovođa Golubović dužan ost'o za prase za Božić što sam mu preklanjske godine dao i 10 litara dobre rakije, pa smo 'vako đuture prelomili, ljudi smo."
Električar: "Čiča, ja moram to skinuti..."
Gazda: "Dobro onda... Ooooo, Milka, deder mi vile i pusti Džekija s lanca!"
Stižu po par godina kasnije kod nas nego u zemljama koje su razvijenije.Verovatno zbog toga što Srbija kaska 10 godina za ostatkom sveta.
Direktor i radnik u fabrici Milka čokolade:
Radnik: Izvinite direktore...
Direktor: Šta je?!
Radnik:Samo sam hteo da vas pitam da li da izbacimo na srpsko tržište onu čokoladu sa orasima,lešnicima i bademima što je kod nas izašla pre 10 godina?
Direktor:Ma kakvi, nisu oni još spremni za to, daj im onu čokoladu što smo izbacili na tržište pre 15 godina, onu sa keksom i jagodama!
Radnik:Kako vi kažete...
Kaže se kada se neko sprema da uradi nešto veoma rizično.
-Di ćeš bre takav da voziš nazad, stukao si kilo ipo Rubenštajna .
-Mrnamrmshm, ti će meni kažeš, nisam pjan bre, dete ti je...mrnkmrenm....
-Vidim ja ješćemo sarme.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
-Neceš valjda da skociš odatle jebem te u oko, pa nisi ti patagonski skočimiš magarče.
-Jok ti ceš !
-Ma skači ko te jebe, ješćemo sarme u subotu kod tebe na sa'rani, ali je bar Milka pravi prste da poližeš.
Popizditis koji se javlja prilikom psihičkog suženja svesti.
-Matori sam ti prič'o kad sam bacio ženu s' drugog sprata?
-Gde bre, kad?
-Prošle godine na moru, ja gledam finale Lige šampiona, pucaju se penali, a ona zvoca nešto, ja je ne jebem ni 2%, a ona cap za daljinac i promeni kanal!
-Auuuu...brate, izvela te iz takta!
-Jašta bre, popizdeo sam, uvatim je, dignem i bacim kroz terasu!
-Pa šta ti rekoše u muriji brate?
-Ma ništa, da pazi kako zaliva cveće!
-Kakvo bre cveće?
-Pa ja sam prevodio, otkud moja Milka zna grčki!
Polomiti, ali u Banatu. Arhaizam koji opstaje još samo u zabačenim, polunapuštenim banatskim selima. Uglavnom kod starije populacije. Mladih tamo skoro da i nema.
-Šta je bilo danas u školi?
-Kec iz srpskog.
-MOOLIM? Pa zar srpski ne znaš? Šta si usro?
-Pisali smo sastav na temu ''Batine koje pamtim''
-I ove ćeš da pamtiš. I?
-Ja napisao da pamtim batine kad sam pokrljao pušku koju si mi kupio.
-O jebem ti sunac žareni, pa zar da me tako obrukaš. Al nisi ti kriv već ona tvoja mati. Od nje si to mogo čuti. Milka! Dolazi ovamo, saću te pokrjam ko tulaj!
-Crni Vojo, ne kaže se pokrjam, već po-krlj-am!
Najosnovniji vid poštovanja prema domaćinu. Po starom običaju i tradicionalnom gostoprimstvu svako je dobrodošao u dom i biće uslužen i počašćen kao kralj pa makar i bedni bili, mora se pa makar kafa popiti. Ali red bi bio i za onoga što dolazi da nešto donese pa makar 100 grama kafe, one najgore. To je najjeftinije jbg.
Domaćin će zažmuriti prvi put, drugi takođe, treći... al nema smisla brate mili sto puta da dolaziš a ništa da ne doneseš.
- Je'l ti dolazio Miša Bandera skoro?
- Au pusti ga bre... Mnogo loš čovek, da valja ne bi ga zvali Bandera.
- Što brate?
- Čoveče, dolazi mi sto puta, svaki put kad uđe ne izuva se a.. Milka tek usisala, i odma se čovek hvata za flašu i ne zna da ode ceo dan. Ja ne znam ni gde mu je kuća uopšte. Nije se setio ni sto grama kafe da mi donese do sad.
Konstatacija kojom vam draga mama skreće pažnju da ste po rođenju imali sve predispozicije da postanete normalna osoba bez psihofizičkih anomalija , ali ste svojim, zabrinjavajuće čudnim postupcima ,na sebe navukli sumnju da se uopšte radi o intelektualno prosečnoj osobi.Bilo da ste okarakterisani kao idiot,kreten ili pak debil,ovo zvuči daleko poražavajuće.
Sin se vraća iz prodavnice sa kesom punom namirnica za spravljanje novogodišnjih specijaliteta,baca kesu na sto,ne vraća kusur jer ga nema ( kupio je petarde ).
Mama (otvara kesu,krsti se i hvata se za glavu)- Pa jesam li te lepo poslala da mi kupiš prašak za pecivo,otkud sad vanilin šećer ovde ? Jaooooj gospode...pa rekla sam ti konzervans ,a ne vinobran ,budalo !
Kakva je ovo milka sa lešnikom,pa je l' sam rekla čokolada za mešenje ? O Bože...
Sin - sleže ramenima ,ništa mu nije jasno...
Mama (zagledana u jednu tačku )- Uh,pa ja ga rodim normalnog , a on...ne znam...strašno...
Sin - češka se po glavi ,izlazi napolje,ide da baca petarde...
Mama (rezignirano )- A zejtin ?
Serijal koji bi u Srbiji doživeo neslućene razmere . Da kojim slučajem počne da se snima, zajebo bi po trajanju i "Sulejmana" i "Silu" zajedno, a producent bi imao materijala koje bi ostavio i za čukununuke ! Ovde je sve mit !
Da li je "Milka" ovde i u EU različita? Da li dugme "STOP" u busu radi ? Da li se "Dormeo jastuci" prave od kancerogenog materijala ? Da li "Ikarbus" proizvodi "Mercedes" ? Da li je mastilo u olovci na biračkom mestu može biti nevidljivo ? Ima li posla u državnoj firmi bez stranačke podrške ? Da li je neprskano voće neprskano? Da li na etiketi piše sastav robe il ono što bi kupac voleo da ima ? Ima li zakazivanja operacije bez mita? Da li se sva markirana roba pravi u Kini ? Pilule za mršavljenje ipak postoje ? Postoji li ispit na privatnom faksu koji moraš naučiti ? Da li je Tomina diploma kupljena ? Da li je Kačavenda gej ? Postoji li pevaljka bez silikona ?...
Amaterski Dačić; ne propušta ništa gde se obeduje, jer jelte voli popiti i pojesti što mu je i glavni životni cilj. Poseduje habitus prosečnog popa. Posela su mu prirodno okruženje na kojima jedino domaćin bude prisutan pre njega. Pohvaljuje kuvanje gazdarice, razgovara punih usta, u startu razmahuje čašom polupunom alkohola, jer nije mogao dočekati zdravicu. Neredovnim gostima dođe kao jeftina zabava i objekat zafrkancije. Pevanje obožava i ne štedi glasne žice.
- Joj Milka, kud pozvasmo idiota Simu, garantujem ti da će se popeti na sto sa svojih dvesta kila, samo da završi sa bokalićem vinjaka.
- Pa, Radiša, znaš da mi je rod, ne mogu mu tek tako reći da ne dođe na sinovljev rođendan.
- Ni poklon nije doneo, kaže da je antikapitalista i da današnja deca ionako previše imaju. Jebo ga Marks, eve ga štipnu učiteljicu Branku za dupe. Nećemo ga se tek tako otarasiti. Vadi suzavac iz podruma!
Mesto izolovano od spoljnog sveta. Kad prođes tablu koja obeležava ulazak u selo, zaboravi sva pravila i spremi se za jedan sasvim drugačiji svet u odnosu na onaj na koji si navikao i u kome si odrastao. Tamo raste bostan od čet'res' kila, krastavci od metar i po, svinja od sto kila daje dvesta kila mast, krave daju i do 60 litara mleka. Ujutru. I predveče jos 15-20. Ovo ukazuje i na geografsku izolovanost, sto će biti objasnjeno u primeru.
Meštani koji odu u drugo selo ili grad, najčesće pijačnim danom, prepoznaju se čim otvore usta. Karakterističan akcenat i izrazi koje su svojstveni samo njima nedvosmisleno ukazuju na to odakle su. I pričaju. Puno. Mnogo. Glasno. Veoma iskren narod, nemaju nikakvih tajni pred drugima. Šta ako ceo autobus čuje da je Milka Conetova ostavila muža i pobegla sa kondukterom iz susednog sela? Pa, 'ajde, živa duša...a sve je za ljude. Pa, onda priča o gazda-Stevanu, kad ga napali u seoskoj kafani da časti jer mu se sin ženi, a on stipsa, da izbegne neplanirani trošak, drekne: "- Ne jebem ništa, dok snajka ne uđe u kuću!"
Tamo nikad nije dosadno, iako selo nema više od 250 domaćinstava. Iz te malobrojnosti verovatno i dolazi njihova prisnost i otvorenost, naime svako svakog poznaje i to obično od malih nogu. Pa do groba.
Specifični su i po stilu oblačenja. Što više boja, to lepše i interesantije. Moto je da se svaka boja sa svakom slaže i uklapa.
Inteligencija je u srazmeri sa godinama i iskustvom, tako da srednjoškolci iz ovakvog mesta dobijaju nadimke poput Ovčevina, Tuta Bugarin, Vr-Vr, Belo Prase, Taksi Kanta, Sisoje i slično. Kasnije se ti nadimci menjaju u gazda-Stole, Đole Francuz, Rade Moravac, Mita Farmer, Student, Cvikeraš...
Postoji jedan grad u Srbiji, opština, koja obuhvata 12 sela. Ne bih da ga imenujem. Grad i 11 sela su na levoj obali reke, samo to jedno selo je na desnoj. Znači, izolovano od vajkada. Današnji most preko reke, sagradjen pre više od 20 godina, je napravljen za sve vrste vozila. Sa starim mostom to nije bio slučaj. Samo pešaci i putnička vozila su mogli prelaziti i to iz jednog pravca! Pa na smenu. Autobus je dolazio do jedne obale, putnici napolje, pa pešaka preko mosta po kiši, suncu, snegu...pa u drugi autobus koji čeka tamo, na suprotnoj obali. Sećam se kao da je juče bilo...baba me čvrsto drži za ruku, da se ne bih slučajno otrgnuo, jer zaštitne ograde nema...samo metalna konstrukcija, kroz koju i konj može da prođe...pecaroši sede na sred mosta, levo i desno, čekaju da udari som, vreme prekraćuju 'ladnim BIP pivima, kupljenim u obližnjoj priobalnoj kafani. Ulazimo u drugi autobus, krećemo, vidim tablu putokaz, nisam još ni slova znao, pitam babu da li smo stigli?
- Nismo, Deki, ovde jedu kifle bez 'leba, a kad stignemo, baba će tebi da napravi kifle s džem''. Prste da poližeš...
Dobro, baba, mislim u sebi i pitam se, a što jedu kifle bez 'leba? Pa, jesu li i bez "džem"?
Nakon više godina, shvatio sam suštinu. Njima stvarno treba skinuti kapu, jer da bi živeo sa njima, moras biti rođen tamo. To je jedini način da ih shvatiš. Njihov smisao za humor, veselje, uveličavanje, laganje, sve je lično njihovo, originalno i neponovljivo!
A, da! Setih se još jedne situacije s početka devedesetih, u vreme nestašice benzina...
Majka i sin krenuli kolima na pijac, u grad, preko "moste", kako oni kažu. Sin vozi. Stižu na sred (novog) mosta,trrrr, trrr, trr....stade auto. Ostali bez goriva.
- Sine, pa šta će radimo sad?
- E, sad, mamo, moš' se jebemo!
