Naširoko rasprostranjena filozofija međ' fudbalskim i košarkaškim klubljem u Srbiji sa, doduše, mešovitim krajnjim rezultatima a najčešće, pak, onim dijametralno-suprotnim od inicijalnih očekivanja svojih korisnika. Razmišljanje korelacije tipa "hehe, idem večeras u Žarkovo na 18 rođos neke ribe, eee, Žarkovo, jebote, 'nači sve ljankese koje se lože na nas iz civilizejšn, 'nači koitus sigurica, hehe" sa epilogom koji uključuje lom ruke, nosa, rebara, frakturu jebene lobanje i da - u retkim slučajevima - SEKS i to ako te, fazon, ukenja. Šaznam, ne vole nas tamo, jebemliga zakaj.
"Jebemliga zakaj" je i odgovor autora ovog teksta na pitanje "Koji kurac dovode crnčuge da igraju ovde kad i mi imamo konje za trku?" ali će se isti odmah potom dosetiti i one čuvene narodne o vidu žabe, vezano za konja te i neće više toliko slegati ramenima na pojavu iz naslova. No, nastavimo dalje sa ovim vrlo interesantnim štivom.
I ako se dovođenje "crnih" sportista u košarkaške klubove u Srbiji opravdalo logičnim i pokazalo generalno isplativim potezom (uz par, razume se, optimalnih promašaja, ono, čisto da se zadovolji i ta kolona u statistici; prim.prev.), u provinijenciji domaćeg fudbala teško da i na prste jedne ruke možemo nabrojati afričke akvizicije koje su dovele do kakvog-takvog poboljšanja u igri, time i do eventualne konkurentnosti nekog našeg kluba na evropskoj fudbalskoj sceni. Pa, ispade da je svaki čamuga Adebajor, majku mu jebem stvarno.
- Alo, šefe, jese čujemo? Ej, šefe, ste tamo?
- Tu sam, tu sam, samo dok ugasim Menadžer...I? Jesi ga naš'o konačno?
- Jesam, šefe, i crn je kao noć, baš sam završio komparativnu analizu fotografije...
- Lepo, lepo...A gde si ti uopšte?
- Uf, ne znam baš tačno, šefe, posle Bocvane sam prest'o da brojim...ali da je Afrika - to zasigurno. Evo, pričam sa vama i gledam u lava ispod drveta, hehe...
- Lepo, lepo...Nego taj crnac kog si mi naš'o...Je l' zna on uopšte šta je to fudbal?
- Mislim da ne zna, šefe...ali je, ouvaj, vrlo vešt sa kopljem. Eto, juče je ulovio jednu gazelu i to bez ičije pomoći!
- Koplje? Gazelu? Bez ičije pomoći? Hmm...odlično, odlično, idealno ustvari, baš takav igrač nam je falio da podignemo konkurenciju u napadu. Hvala ti, verni skaute moj.
- Nema na čemu, gospodine Nikoliću, i drugi put...
