Za nacin na koji sudija vodi utakmicu postoji par strucnih izraza, kao i za samu odluku koju donosi u toku tekme.
Jebe mater/sere/jede govna - Secka utakmicu, svira svaki iole vredan kontakt i tekma je sranje za gledanje.
Jebem ga slepa - Suprotno od gore navedenog, svaki faul je prednost, i ne pomislja da se uhvati za dzep i pokaze karton za grube prekrsaje igraca.
Jebem mu mater coravu - Ne signalizira ofsajd od metar i ne primecuje sukob par igraca i par podeljenih samara istih jedan drugome.
Nema muda/ picka prodana - Ne svira ocigledan penal slabijoj ekipi i dozvoljava uvrede jace ekipe koje mu igrac tipa Koroman spominje sve od babe pa do nerodjene bebe.
Too jebem ti mater/ u kurac te ljubim - Nije bitno kako sudi bitno je da je "komentator" prosao tiket zbog sudijinog poklona.
Sudija pederu - Solidan je sudija, samo se vrsi pritisak da dodje do faze "nema muda" ili barem do "jebem ga slepa"
Reči iskusnog, prekaljenog poznavaoca svega što je ljudskom rodu poznato, pa i šire. On se razume u sve. Drage volje će ti dati savet. Još će veću vrednost taj savet imati ako je i vas koji postavljate pitanje njemu više. On rešava dečije dileme. On je radio za Nasu, kućni prijatelj je sa Pjerom Kardenom i Djokovićevim ćaletom. On je uhvatio ribu tamo gde ti nećeš ni vodu u flaši da uhvatiš. On vozi taksi.
-Jel’ te, čika Aco, da vas pitam nešto. Jedan moj drug je skresao karoseriju sa juga, isekao opruge, stavio drugačije gibnjeve i gume sa kolica, i hoće da napravi karting. Jel to može?
(klima glavudžom ko Marija Tarlać dok u City-ju intervjuiše Pedju d Boja i šatro pomno sluša o njegovom trihiljaditom remiksu Jugoslovenke) –Vidi ovako, sinak, da ti kažem jednu stvar. Može li se napraviti pita od govana?
-Ne može.
-E može. Al’ se ne može jesti! Prema tome, reci tom drugu da ne jede...jel...
-Fala, čika Aco! Baš sam mu to i ja juče rekao, on juče bio s nama na fudbalu i kaže „moram kući na večeru, ćale će da mi kenja“. I ja mu baš tako kažem, kažem ne jed...
-Vidi ovako, sinak, da ti kažem, mene da zanimaju te vaše priče, sedeo bi u šancu s vama uveče, ne bi morao ko sinoć posle smene GPS-om da lociram wc u kafani. Ajde briši!
-Bolje da smo ga opet gadjali čepovima nego što smo ga uopšte i pitali...
Golubovi koji gamižu po uzavrelom pločniku, prhnuvši krilima hrle nebu. Vetar je topao i prži lice. Sunce nemilosrdno greje i nalazi se tik iznad krsta, koji stoji na vrhu crkve. Ogromni, ovalni časovnik otkucao je, pre nekoliko momenata 14 puta. Čitavim gradom razleže se duboko odzvanjanje zvona i nadglašava buku koju prave automobili, motori, ljudi, njihovi koraci.
Kod otvorene kapije, koja vodi u crkveno dvorište, sedi majka sa bebom u naručju. Ispod nje viri papirni karton braon boje. Tupim pogledom posmatra gomilu koja hoda ispred nje. Odavno ne pruža ruku, jer pouzdano zna da joj niko neće ništa dati.
Sva je ulepljena od znoja i kapi se polako slivaju niz njeno zajapureno lice.
Crnomanjasto dete odavno je zaspalo, ošamućeno od vrućine. Ispod majice, sićušne i uprljane proviruju njene punašne ručice.Majka je ljulja da bi imala miran san. Pitam se:" Šta ih to tera da na ovaj način pate?"
Ljudi iz gungule ih prezrivo gledaju. Znaju oni šta su cigani koji prose ispred crkve. Prevaranti i štetočine, smrdljivi gadovi i patetični skotovi koji koriste ime Božje zarad sitniša koji zvecka u njihovim džepovima. Da to su otrovi našeg društva.
Ali, oni ne shvataju zašto ona ima modricu na obrazu. Ne shvataju da je muž tuče, ako ne donese određenu svotu. Dobro je, danas nije kod kuće. Inače bi je umlatio, jer nije ništa dobila. Pobegla bi, ne mareći ni za šta, ali žao joj je deteta. Ne želi da ga stavlja na muke, kakve ona podnosi.
Ali, ne mogu oni tek tako da nekome daju pare. 'Ej i oni su se mučili da zarade. I oni sebe nazivaju hrišćanima. Pa, gde vam je sada to uverenje, kada treba da pomognete nemoćnima?
Gleda njihova hladna lica. Oni su odavno izgubili samilost i milosrđe, jer su zaboravili šta znači "pomoć" zbog pukog bitisanja i tvrdičluka .Zadovoljno se šepure gradom, jer kinta u kožnom novčaniku peva. To mu je nagrada što ga šef kreše na poslu u svakom smislu ili je bar spreman na to. Da li će izvući koju novčanicu i dati je?
Do nje, naslonjen na kameni stub sedi usnuli deda. Crne, dugačke brade i sa krpenim kačketom na glavi. Tu je, jer njegovu socijalnu pomoć razdele unuci, a njega ostave da skapava. Već drugi dan nije ništa jeo. Ovi prokletnici neće ništa da udele.
Majka bledim dlanom briše čelo i uzdiše. U nozdrvama oseća miris ruža, koje se nalaze blizu nje, na tezgi. Prodavac, pogrbljena baba dolazi do nje i u kutiju od sira spušta papirne novčanice. Njen celi dobitak od prodaje. Ljubi je u obraz i nežno miluje bebinu mokru kosu.
Osećaj nad osećajima, neustrašiv i najjebozovniji. Stav koji niko ne može da dodatno provocira, trenutak koji niko ne može da prekine osim u ekstremnim slučajevima najintezivnijeg kurčenja u sebi.
U autobusu. Pogled ka nekoj dobroj ribi.
"Mala, hoćeš da izađemo na kafu. Znaš, poznajem dobre restorane i hotele. Deset godina sam trenirao kik boks, uz mene si uvek bezbedna. Daj mi broj."
- Gospodine, možete li da se pomerite od mene i sklonite tu ruku sa mog ramena.
- I-i-i-izvinjavam se, ne znam šta mi bi.
U susret komšiji.
"Pičko jedna, jebaću ti mamu, ti ćeš da mi govoriš kako se seku drva, ima da te bijem dok ti zubi ne poispadaju"
- Dobar dan komšija. Što takva namrgođena faca? Jesi li dobro?
- Dobar dan (kez). Ma neko me iznervirao. Dobro sam, hvala. Kako deca?
...
Na fudbalskom stadionu.
"Lomiću ti kičmu, skakaću po tebi, žvakaću ti nos i uši i baciti psima budeš li još jednom svirao crveni karton"
- To sudija! To sviraj! Tako treba!!!
- Šta si rekao?! Sad ćeš da vidiš kako pas jaše!!!
...
Situacija u prici ili diskusiji,kada neko hoce sebe da odbrani ili iznese argument u svoju korist,a onda(ponekad nesvesno) kaze nesto(slaze) sto ga odmah demantuje.
Primer 1:
Sudija:,,Optuzeni Urose Misicu,vi se teretite za pokusaj ubistva zandarma Nebojse Trajkovica,jer ste doticnom ugurali upaljenu baklju u usta!''
Uros:Pa ovaj...ja nisam hteo da ga ubijem i nisam imao pojma da je doticni pandur,mislio sam da je grobar!!!''
P.S.Aha vazi Urose,bas ce grobar da dodje na tekmu Zvezda-Hajduk,i jos pored toga da bude na severnoj tribini!
Primer 2:
Danko Lazovic nakon popijenog crvenog kartona na tekmi protiv Francuske.
Novinar:,,Danko dobio si crveni karton,tj. pokazao si sudiji gestikulaciju na osnovu koje je protumacio da mu ne porucujes nesto prijatno."
Lazovic:,,Taman posla da sam hteo da kazem sudiji da nije normalan,to mi uopste nije ni palo na pamet,vec sam hteo da mu sugerisem da je Sanja mene vukao za dres,a ne ja njega!''
P.S.:Aha Danko vazi,kako da ne...
Pitanje koje se upućuje osobi koja se preterano oduševljava zbog nečega što je odavno trebalo da preraste.
- Jel' pratiš "Gossip Girl"? Ja se navukla, super je serija! Najbolji su mi Serena i Čak! Usput sam počela da pratim i "Glee", skidam sa neta. Kad to završim ima da poskidam sve epizode "Rebelde" pa da pogledam još jednom.
- Koliko ono beše godina imaš?
- Trideset devet, što?
- Rekla mi je da hoće da se smestimo u nekom "Rio Palace" hotelu, pet zvezdica, all inclusive aranžman i još nadomak plaže ali nisam pristao. Više mi se dopada neki "Sinbad Resort".
- Zeznuo si se. Bio sam tamo pre par godina, hotel je sranje. Navodno ima tri zvezdice ali je higijena kao u karton sitiju. Svuda gamižu neke bubetine a posuđe im je masno i prljavo. Ja svoju decu ne bih tamo vodio.
- E pa ja moje vodim pa neka se snalaze a ako neće da idu ne moraju! Čoveče, taj hotel ima bazene sa četiri tobogana, trambolinu i neku Sinbadovu pećinu koja je ustvari restoran.
- Koliko godina beše imaš?
- Što me svi to pitate? Znaš odlično da imam četrdeset dve. U čemu je problem?
Naš narod voli fudbal. U svakom selu u srbiji postoji bar po jedan fudbalski klub. To je tim kojeg celo selo voli, i nema čoveka u selu koji u mladosti nije odigrao bar nekoliko utakmica i sa ponosom ga predstavljao. Većina ovih klubova po običaju igra u najnižem rangu (beton liga). U stalnoj su težnji da izađu iz beton lige i upadnu u viši rang, bar onaj međuopštinski, ili kako se već zove, ali sudija nikada ne svira odlučujući penal, ne vidi ofsajd, da nekom crveni karton... i tako bude glavni krivac za dalji ostanak ekipe u najnižoj ligi.
Izuzev gore navedenog, seoski fudbalski klub se vrlo malo razlikuje od ostalih kvalitetnijih i uspešnijih klubova. Ima svoju upravu, finansije, stadion tj. teren, igrački kadar, treninge, vrši transfere...I sačinjen je na sledeći način:
------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Naziv:
Ime kluba je po običaju najčešće vezano za neki od simbola mladosti ili simbola rada: Omladinac, Mladost, Mladi radnik, Radnički, Radnik...
-Uprava:
Glavne funkcije oko upravljanja klubom obavljaju najuticajniji ljudi iz sela: Predsednik mesne zajednice, penzionisani nastavnik fizičkog vaspitanja, vlasnik seoske prodavnice...
-Igrački kadar:
Igrački kadar čine skoro svi stanovnici sela koji su u mogućnosti da pretrče par stotina metara a da se ne zakašlju. Ali, ako se na mestu predsednika kluba nalazi neka osoba koja ima veliku familiju, stvar oko sastava tima je već poznata.
-Finansije:
Poslovanje kluba je veoma teško, zato što ni opština ni mesna zajednica skoro da ništa ne daju klubu. Tako da je klub prisiljen da svoj budžet puni parama dobijenih od transfera igrača ili sponzora: Fk Radnik je izvršio transfer na polovini sezone zamenivši levo krilo, Brankovića, za polovnu vešmašinu marke Gorenje, jer klubski ekonom neće više da pere na ruke dresove cele ekipe.
-Navijači i klubska obeležja:
Navijači ovog kluba su uglavnom roditelji, deca i prijatelji igrača. A ima i ponekog penzionera željnog da se ispriča sa nekim. Obeležja kluba i klupske boje se menjaju u zavisnosti od dresova koje klub dobije kao donaciju nekog marketa, prodavnice ili firme: Prošle godine su igrali u crvenim dresovima, u stvari to su bili dresovi Liverpula. a ove godine su dobili nove dresove u crno plavoj, jer je Inter osvojio ligu šampiona, a igrati u bojama šampiona evrope daje klubu dodatni motiv i samopouzdanje.
-Infrastruktura:
Imaju svoj stadion koji nema sedećih mesta ali je vrlo funkcionalan, jer se nalazi u podnožju brdašca na kojem može da se smesti popriličan broj ljudi. Ograđen je krupnom žicom visine jednog metra i u glavnom služi da se na nju navali bicikl. Travnata podloga je tokom cele sezone u dobrom stanju, jer klub ima dogovor se obližnjim traktoristom koji po povratku sa njive obavezno svrati da pokosi i fudbalski teren, a za uzvrat traktorista dobija to što njegov sinovac svaku utakmicu počinje u startnoj postavi.
Pomalo arhaičan naziv za šalu, zezanje, dobru foru ili podvalu, karakterističnu za osobe sa istančanim smislom za humor. Toliko česta među našim prostim narodom, koji prosto pleni duhom.
Selo nadomak Beograda. Subota. Sporo, dosadno popodne. Veterinarska stanica, nekoliko dokonih lokalaca igra karte sa veterinarom, inače teškim spadalom. Ulazi seljak, zadihan:
- Kumim te, doktore, hitno je, sad mi se guda oprasila, trebaš odma' da mi pregledaš prasiće, da im udariš pečat, da ne čekam ponedeljak, imadem već kupce, broje šuške na ruke... -
- Dobro, Milojko, dobro, polako... slušaj 'vako, treba ti potvrda o poreklu roditelja, vlasnički list za prasicu i moji raniji pregledi, fotokopija tvoje lične karte i (pazi sad) potvrda da nisi osuđivan! Ajd' brzo, pa te čekam! -
Izlete ovaj brzinom vetra, a društvo koje pika tablića vrti glavama i smeška se šeretski:
- Jao doktore, doktore, ccc...! -
Nakon pola sata Milojko uleće još zadihaniji sa svežnjom papira u rukama i besni:
- Vidi doktore, sve sam ti nabavio, i vlasnički lis', i ličnu kartu, i onaj karton od gude, al' mi opštinu zatvoriše pred nosom, majku im jebem, nemam potvrdu da sam neosuđivan...! -
Opšti smeh u čekaonici...
Kolač koji se pravi snogu. Ne treba veliko kulinarsko umječe da bi se napravio, a i veoma brzo se pravi.
-Evo ti ti ga završi.
-Au u kurac uvijek mi karton ostaviš
-Ko se nije napušio od kartona taj se nije nikad napušio.
-Ajd ne seri. Nego imaš li ti šta para, imam veliku potrebu da jedem nešto slatko.
-Ništa brate, zadnje pare sam dao za zle. De nazovi onu tvoju, možda ima kakve kolače.
-Ma nema, znam sigurno. Imala danas ispit nije ništa pravila.
-Onda nam preostaje samo dobijemo kakvu slastičarnu. Materemi sljedeći put kad budemo duvali nećemo bez slatka pa kud puklo da puklo.
-Ima tata rješenje. Sad ću ja nju nazvat nek ona zamuti za lutme, dolazimo za po sata, a ti zovi Bobija i uzmi na ler na svoje ime, ne možeš prazne ruke u kuću ući.
Vrsta cipela. Ustvari, nepriznati potomak cipele i papuče. Ali ne svake cipele, to su one koje su završile svoj radni vek, pa su ostavljene negde u šupi, tavanu, garaži, podrumu, gde već.
E onda počinje njihov drugi život ali ne onaj drogirani što se vodi u Cipelgradu kad onaj deda zalupi vrata pa se digne onaj oblak prašine i krene muzika Šu Šu Šu pipl šumpi dumpi... Ne, ovo je nastavljeni stari život samo nešto više ponižavajući: penzioneri koji moraju i dalje da rade umesto da idu na šah pecanje i te stvari.
Za traputotine se uzimaju one najčvršće cipele i one koje se najmanje klizaju, i onda se potpete i koriste kao vrsta papuča, vrlo korisnih za kišu, zimu i pogotovu ljapavicu. Ništa njima ne smeta rupa na prstima il to što su im otpale pertle kao kosa sa glave, vrše posao i to dobar. Kompatibilne su sa vunenim čarapama jer ionako u one obične papuče noga u vunenim čarapama ne može da stane a i stani ti brajko moj u FLIA penastim papučama na mokre glatke stepenice.
Ime su dobile onomatopejski jer se u njima prilično nespretno trapa, pošto su teške tako da imaju negativne bodove na brzinu ali zato razbijaju u svim ostalim kategorijama, jeftine su, sigurne, prilagodljive, otporne.
Mogu da traju dosta dugo jer više ne stare, skorile su se, užigale, ukrtele, skoro su besmrtne, jedino jebiga što su ružne što bi reko Velja Ilić pa ne deluju baš reprezentativno ispred kućnog praga al ko što kaže narodna izreka: kad zima stisne estetika klisne.
Ispovijest Rada Šerbedžije:
Sjećam se samo da je bila nevina i tanka i izazovna u toj uskoj suknjici, s tom frizurom od Panjkovića ala Johan Sebastijan Bah i veštačkim trepavicama, ah pa ti nokti gospođe Vilme, tek našarani, ko luše, vijugavo, crveno belo, hmm čime ih to nadograđuju baš ukusno deluje malo bih ih lizao ko onaj mali medved - krzno mi je toplo, kad mu onaj Džordže Džorževič Džoržino našara one ledenice pa budu lizabilne... al najviše su mi se ipak svidjele te traputotine od predratnih cokula njenoga dede, taj seksi zvuk po ljapavici dok je išla po naramak drva... ah kako ti bacaju pozadi blato na to utegnuto dupence ko bemiks bez branika ajde ajde šlajfuj malo blato na mene ojha njihaaa vrrrrrm vrrrm ajde mmmmm šljis šljis prskaaaj...
...ah Ines... vjetar, lišće, blato, pio sam vrlo kvalitetno vino iz tvojih traputotina... takav okus na karton i na pete... nikad više...
SK 1016
