Svaka koja zamišlja da će :
-muž vazdan da jede "na čačkalicu" umesto "s kašiku" i
-deca čim prohodaju da krenu u nabavku i sama sebi spreme obrok.
Pre ili kasnije; milom ili silom prilika, sama ili uz tuđu pomoć : od moderne najčešće nastaje prava domaćica (ma koliko ganjala karijeru, upinjala se da zadrži status emancipovane žene i sl.)
"Ne umem da kuvam, ne trudim se. To je gubljenje vremena. Ustalom, muškarci su oduvek bili bolji kuvari."
Pre ili kasnije :
"Imaš li neki recept za posnu slavu?
Kako mesiš onaj kolač, moje dete ga hvali?
Kolenice, kako to kuvaš, moj muž to uvek jede u kafani?"
Narodna izreka raznih azijskih naroda, pretezno medj` Kinezima i Japancima, kao i Vijetnamcima.
No, i narodi sa drugih meridijana takodje imaju dosta slican pogled u pojedinim situacijama.
Porno industrija je na samom pocetku prikazivala filmove sa junacima koji izgledom podsecaju na nekakve ljude koje mozemo sresti na ulici (koji nisu culi za brijace), koji mozda lici bas na naseg komsiju... Stara skola.
Danas smo dosli do te faze da depilirani junaci imaju svoje frizere za donje frizure. Moda nema granice. Tim metodama pokusavaju da umeksaju prirodni izgled muzjaka, nametnu novi, meksi stil, i unesu razdor medju musko-zensko odnose, i stvore neke nove vste odnosa.
A u stvari, ovo spominjanje porno industrije je samo paravan za ono sto sledi. Dakle, mi smo ti kao ti drugi narodi i kao ti Azijati, svaki skoro svaki muzjak na planeti. Kad god obavljamo nuzdu, nekako nam junosa izgleda nereprezentativno, pogotovo ako smo opkoljeni sabracom koji se bave istom delatnoscu u to vreme.. A, opet, i kad se vidimo sa njim u ogledalu ili staklu nekom- nije toliko crno. Opticka varka, moze biti, ni Ajnstajn nije znao odgovor.
Izreka je izvedenica od one gde je navedenog objekta kolac.
Sta je crnac za belkinju, to je belac za Azijatkinju. A sta je onda crnac za Azijatkinju?
Mantija popova.
Završio bogosloviju. Težak fakultet. Trebalo je naučiti sve svece, sve molitve i druge brzalice, običaje i kad je koji post. Naravno, sve to ima svoju cenu - oćelavio, usukao se, osedeo i ostario. Jednom rečju, blago propao.
No, to stanje je samo privremeno, dok ne dobije posao u struci. Nakon asketskog školovanja, verskog suzdržavanja i odricanja, opstinencije, sledi raskalašan, gospodski život prosečnog sveštenika. Sve odricanja treba nadoknaditi uživanjem u lovi i neradničkim životom. Dobro, možda preterujem - treba ponekad otpevati Aleluja i Gospodin pomiluj, malo zavrteti kandilom i preseći koji slavski kolač...
No, da se vratimo mantiji. Pa, jednostavno je... Kad se zaposlio, nabavio je mantiju, iliti svešteničku odoru, koja je na početku visila sa svih strana i vukla se po zemlji. Po koji put dešavalo se i da se saplete o istu. No kako je vreme prolazilo, a grešnici dolazili da okaju dušu davajući izvesne svote novca "na ikone", menjale su se i telesne proporcije "Božijeg islednika". Mantija nije rasla, ali je rastao stomak, drugi delovi tela, kao i guta... Relativistički posmatrano, mantija se smanjivala u odnosu na veličinu tela. Okratila se, i počela da STEŽE.
Amin
- Milunka, vražja ženo, jesam li ti lepo rekao da mi ne pereš mantiju na 100°C?!
- Nisam, Stanislave, tako mi Boga!
- Nemoj da se kuneš u Boga i lažeš - to je greh! Bože oprosti joj, ne zna šta govori. Moram sad otkopčati još jedno dugme, mnogo me steže...
Mene niko ne voli i tako je od mog detinjstva.Kada sam bio mali, nisam bio odlikaš, pa su mi to stalno prebacivali, nisam nikad kompletirao album sa sličicama, znao celu postavu večitih rivala i uglavnom me nisu voleli. Kad sam bio mali, uvek sam bio novi kolač, uvek sam žmurio, uvek sam najmanje istitrao na fudbalu, kad sam bio mali, samo se moja lopta na beton nosila. Mene nikad nisu voleli, pa zato kada su se krale trešnje, ja sam čamio pod drvetom i čuvao stražu, a ostali se sladili. Uvek sam radio drugima domaće, ali ni to nije pomoglo, nisu me voleli. Pored toga, ja sam onaj koga su grupno tukli, čije priče nisu bile zanimljive, ili ako su zanimljive, nisu bile istinite. Mene niko nije voleo. Nisam imao tetku u inostranstvu, jakog ćala, devojčicu koja mi šalje pisamca, jer znate već, mene niko ne voli.
I evo sad, trešnje kupujem na pijaci, ali me i dalje prodavačica gleda ispod oka, imam novu loptu za fudbal, termin u sali, ali nemam ekipu. Sad imam i rođake u inostranstvu, ali me za njih niko ne pita, a ni na ovu fakultetsku diplomu ne obraćaju pažnju. Jer znate već, mene niko ne voli.
Sveže razvedeni tip koji ovoga puta može sam da bira novi klub. Dok je prvi put gledao u roditelje, komšije, rođake i prijatelje, te šta će ko reći, sada na tržište izazi kao prvi pik u drugom krugu. Nova torta u kuloarima ostavljenih milfara i prestarelih udavača. Prošaran sedim vlasima, sa bradom od 4-5 dana i pogleda zamagljenog od derivata alkohola, sa dostojanstvom Napoleona Bonaparte i stomakom BIP manekena, ovaj ti baja iznova otkriva čari samačkog života i tišine nedeljnog popodneva dok na jednom teveu piči kalčo, a na drugom teletekst.
Stava neodlučnog kao u srpskog premijera, u prvo vreme biće lak plen najbližih prijateljica bivše žene, koje će tako svesrdno pokušavati da utiču na njega da se izmire i usput progutati pola litra njegove semene tečnosti, sasvim slučajno i nenadano, mada su ga želele, zašto sada ne reći, još otkad su se ovi zabavljali. No, muški mozak je tako zabagreo i zakržljao kada treba da pronikne u perfidne, kodirane signale da ga ženka želi svim svojim bićem, pa često, da ne bi ispala kurva, ona izbegava da mu jasno nacrta šta hoće, već strpljivo čeka povoljniji trenutak.
Najbolja prijateljica bivše žene 1: Znaš ko mi u zadnje vreme pomera jajovod, uzima bris iz grla i skida polipe po debelom crevu?
Najbolja prijateljica bivše žene 2: Ne seri, zar već? Pa tek se iselio. Ništa, javi kad ga izgustiraš, odoh ja kod nje da je još malo tešim, pa čemu služe prijateljice?
Najtvrđi,zagoreli deo kolača,po ivicama.
Svi je izbegavaju,dok ne ostane samo ona,a onda kada više nema sredine,i korica je sasvim dobra.
Majka seče kolač...
Sin:Majka,neću bre ovo,korica,beži bre!
Prekosutra...
Majka seče poslednje parče kolača,koricu...
Ćerka:Mama daj meni!
Sin:Meni mama,ja to najviše volim!
U šerpi, loncu, plehu. Onaj najslađi. Onaj osuđivački.
Ako ga ne pojedeš kajaćeš se. Ako ga pojedeš kajaćeš se još više.
- Ko je sinoć pojeo poslednji kolač iz pleha? Htela sam da ga dam komšinici da proba.
- Ja.
- Konjino jedna sebična, što nisi potopio pleh? A gde su one ćufte?
- Pojeo.
- Prascu nijedan. Što nisi oprao šerpu nego sad kad se skorilo treba da ribam?
Trava od koje su hajducima rasli brkovi i muda.
- Šta je Veljko da nisi na odmoru? Ove nedelje nisam čuo da si nabio ni Turčina na kolac, ni Turkinju na kurac.
- Nemam hajdučke trave, dobri moj Stanko, mali Radojica pao.
- Probaj kod starog Vujadina, on ima.
- Ima, ali stara kurotresina ne da na recku.
- Što ga zovu lerdi kad ne da na ler?
Instant rezač za grafitne olovke. U tu svrhu ga koriste stariji ljudi koji su poslednji put imali rezač kada su se školovali (kad je isus hodao po zemlji).
- Deda jel možeš da mi zarežeš bojicu, puklo je srce.
- Odi dedino, saću ti ja to! :vadi nožinu za sečenje mesa i pršuta i oštri bojicu kao kolac za nabijanje prasića na ražanj:
Pored *ups*, još jedan uzvik klinaca iz američkih filmova koji primenjuju i naša deca kad naprave sranje.
- Deco, pazite sa tom loptom, razbićete mi prozor!
- Ne brini teta Dragice, nećemo jako da šutiramo.
Brani Nidžo! Geret Bejl kreće u kontranapad, Bejl dribla jednog, a zatim i drugog, namešta se za udarac, BEEEEJL...I KAKVA GOLČ... (TRŠNTRNDTŠ) *O ou*!
- JEBAĆU VAM KOLAČ DETINJI KAD VAS UFATIM!!!
- BEŽII!
