Otvorio si radnju u kraju i neki simpatični momci su došli da ti ponude da je s vremena na vreme obiđu i rasteraju sumnjive likove koji bi mogli da ti ugroze poslovanje i ličnu bezbednost. Daš im simbolični džeparac i ponudiš im kafu. Pomisliš kako je neverovatno da u današnje vreme međ' omladinom postoje tako čestiti primerci svoje vrste. Svaka im čast.
- I onda, posle nekih godinu i po dana, skapiram da sam kupio toliko cigli da samo mog'o još jednu radnju da sazidam.
- E moja budalo.
Vrsta u izumiranju u Srbiji, koja još uvek, u vremenu lopovluka i nepoštenja više vrednuje duhovno od materijalnog. U većini slučaja okarakterisani kao glupi, debili, budale, od strane mase koja bi bez pardona pokupila plen i bez imalo griže savesti služila se istim. A zapravo su ljudi na koje se treba ugledati, s punim pravom pružiti im ruku i reći "Svaka čast, Vi ste dokaz da u ovom sistemu vrednosti još uvek ima dobrih i poštenih ljudi".
Izuzetno sočan i mastan prdež, od koga se fasada ljušti, a armatura uvija u violinske ključeve. Svojevrsna je čast za domaćicu kada njen gost, jedno dvadesetak minuta posle jela, ošine kvalitetan prdež, začaran mirisima ručka, na taj način govoreći da je hrana bila toliko kvalitetna, da nije čak imao ni strpljenja da je svari, a kamoli kulturno pojede.
Onomatopeja prdeža
- Opa, kume. Ti li si već spržio onu sarmu?
- Vala kumo, zadnji put sam ovako lepo jeo još onomad kad nas sindikat vodio na vepretinu u Prag, osamdes'devete.
- Osetili smo, kume. Pravi domaćinac.
Stara metoda mucenja, poreklom iz Kine (gde se najvise i primenjivala).
Unesreceni ima tu cast da bude vezan i da mu danima, na zadnjem delu vrata, ispod potiljka, kap po kap pada voda. U zavisnosti od izdrzljivosti, nakon odredjenog vremena, pretezno nekoliko dana, zrtva ima osecaj da joj umesto kapi na vrat pada kamenje, a u zavrsnoj fazi ima osecaj da se cela stena obrusava na glavu...
Kinezi su na ovaj nacin pokazali najvisi nivo ekoloske svesti: ne trose puno vode, cak mogu koristiti istrosene slavine, bez ikakvog zagadjivanja vazduha, a lanci ili kanap koji se koriste za vezivanje se mogu upotrebljavati nebrojano puta. Ako bi ekoloske organizacije morale da dodele medalju za najekoloskiju metodu mucenja- Kinezi bi osvojili zlatno odlicje.
Svima poznata situacija koju vidimo na tv-u kada neki izvikani modni kreatorčić izbaci novu kolekciju u kojoj nema ama baš nijedna normalna haljina,ali ipak sva takozvana elita će da se proserava i klima glavom u znak odobravanja kao da je to nešto najlepše na svetu samo da ne bi ispali glupi pred ostalim seratorima.Primeri ovoga tipa mogu se naći u mnogim oblastima života i umetnosti.
Anoreksične tinejdžerke nose dve iscepane krpe koje predstavljaju "kreaciju" velikog umetnika pred gomilom licemernih bogatih seratora koji nemaju pojma o čemu se tu zapravo radi dok jedan takođe izvikani modni kritičar(ili šta već) sa sve čivavom u ruci ne skoči i počne da aplaudira i da priča kako je taj kreator Marko Marković(nebitno) genije.Onda svi ti seratori počnu da klimaju glavom i da potvrđuju.Ako se neko nedaj bože usudi da kaže kako to nije ništa posebno odmah biva proglašen seljačinom i slede komentari tipa "Pa ovo i nije za svakoga" od strane istih onih seratora.Čisto proseravanje.
P.S.Čast izuzecima(i kreatorima i ljubiteljima mode)
U vreme kad je SKJ (Savez komunista Jugoslavije)bio svemočan bilo je čast i ponos biti predložen za prijem.Oni kojima bi dopizdilo da čekaju predlog, sami su podnosili molbe.A kad bi bili primljeni uz partijsku knjižicu sledovao je karanfil i čestitke već okorelih članova.Potom,kafana i lumperaj do zore.Kao da se slavi tek stečena diploma.Uistinu,knjižica je otvarala sva vrata.
Vic iz tih vremena:
Podneli pasulj i paradajz molbu za prijem u Partiju.
Paradjz ste primili,a mene odbili.Zašto?Pita pasulj.
Pa on je već i onako crven,A ti...ti ni u guzici ne možeš šutjeti.
Pobjednički poklič narcisoidnog pojedinca čiji zreli plodovi rada ( procvali iz mješavine egoističnih i altruističkih poriva) stvaraju lovorov vijenac oko glave padajući sa Njutnovog drveta ideja.
Jednom ličnošću - Oskar Šindler.
Alternativne verzije:
Sad bih ga sam sebi ispušio kolki sam car!
Alal vera, Ljubo brate... Svaka meni čast!
Jebote, kolki sam ja car! Pomogao Maretu oko ispita, smuvo se sa Marijom, dobio na kladži i pomogao Slavku da se zaposli ove sezone - sve u isti dan! Da me nema, trebalo bi me izmisliti!
Pandan izreci ''Prva plata se daje na društvo i čast''. Zašto se prvi mačići bacaju u vodu i zašto se prva plata troši na društvo, ostaje još uvek nepoznato. Verovatno je to ono srpsko - pa zbog protivu uroka, zbog da te ne bije maler, zbog da se oženiš, zbog da te prati sreća...
Jednostavno, valja se tako.
- To bre! Dao mi gazda prvu platu! Cirka - 200 evreja bato!
- Ae da častiš večeras. Znaš da se prvi mačići bacaju u vodu.
- Znam, samo što ćemo mi da ih podavimo večeras u alkoholu!
Zašto svaku špansku sapunicu gledamo s uzbuđenjem i radoznalošću kada znamo da će Alejandro Valeriji da napravi blizance prije nego što dozna da je postao sterilan tokom pucnjave u kojoj se borio protiv dvanaesterice naoružanih kriminalaca za čast svog oca, da ce skupa živjeti sretno i da ce biti zaljubljeni do kraja života uprkos ekonomskim krizama, bolestima, senilitetu, njenom klimaksu, njegovoj krizi srednjih godina i sl.
mikijev ranac, koji je tokom godina morao da trpi maltretiranje u vidu nosenja knjiga i svezaka, ali je takodje imao i tu cast da u sebi nosi najkvalitetnija piva i rakije, ali se pokazao i kao izvrstan jastuk, i time tokom dugog niza godina uspeo da dokaze svoju izdrljivost i postojanost... najverovatnije ce i narednih hiljade i hiljade generacija moci da uziva u savrsenom rancu neverovatnih karakteristika...
